SPD Privrednik: U Zagrebu se raspravljalo o stanju u Vukovaru

Nastavak treće sezone javnih tribina Srpskog privrednog društva „Privrednik“ iz Zagreba doneo je panel diskusiju pod nazivom „Vukovarska kultura sećanja i zaborava“. Diskusija je održana 22. januara u prostorijama ove organizacije u Zagrebu.

Privrednik Vukovar

Na poslednjoj Privrednikovoj tribini govorili su psihologinja Zdenka Pantić, bivši vukovarski borac i logoraš Damir Jašarević i direktor Srpskog kulturnog centra u Vukovaru Srđan Sekulić. Moderator tribine bio je novinar Saša Kosanović.

Tema Vukovara ovih dana je aktuelna nakon što je vukovarski gradonačelnik Ivan Penava, povodom godišnjice od završetka mirne reintegracije istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, održao konferenciju za novinare u kojoj je rekao da je Vukovar postao epicentar „Velikosrpske puzajuće agresije“ te je na njoj prozvao srpske institucije i pojedince.

Podsetimo, na toj konferenciji je prikazao i video na kojem se vidi kako srpska deca iz Tehničke škole sede za vreme intonacije hrvatske himne na utakmici fudbalskih klubova „Vuteks-Sloga Vukovar“ i „Vukovar ’91.“ Nekoliko dana nakon konferencije, došlo je do fizičkog napada na srpskog učenika iz iste škole. Takođe, na pomenutoj konferenciji, Penava je prozvao i psihički bolesnu osobu da na svojoj kući ima napisano „JNA“ i nacrtanu zvezdu petokraku.

Zbog svega navedenog, Vukovar se ponovo nametnuo kao tema pisanja medija, kako u Republici Hrvatskoj, tako i u regionu, ali i kao tema Privrednikove tribine.

 „Nije bilo navijačkih sukoba“

– Nije tačno da je to bio navijački sukob jer napadnuti momak nema veze s navijačkim grupama niti ga nešto preterano zanima sport. Nije me iznenadilo što je policija to okarakterisala kao sukob navijača. Što se tiče snimke neustajanja na himnu, fudbalski klub „Vuteks-Sloga“ nosi epitet „srpskog“ kluba iako nije tako nigde registrovan, a gradonačelnik Penava i njegovi saradnici se ne pojavljuju na utakmicama tog kluba kako bi podržali gradski klub u nastupima protiv klubova iz drugih mesta. Takođe, na utakmici prvog kola kupa Hrvatske između „Vuteksa“ i „FK Osijeka“ koja je odigrana na istom tom stadionu u Vukovaru 2014. godine, gostujući navijači su skandirali „ubij Srbina“, a gradonačelnik na to nije reagovao – objasnio je Srđan Sekulić situaciju u gradu.

On se takođe osvrnuo i na tvrdnje hrvatskih desničara da Srbi iz Vukovara imaju skriveni cilj, a to je izjednačavanje krivice govoreći o srpskim žrtvama u Vukovaru.

– Ne volim tu reč „izjednačavanje“. Mi moramo da stvari iznesemo na videlo, da predstavimo koliko god je moguće onakvima kakvima su bile. Ne smemo da licitiramo sa žrtvama. Unutar naše zajednice imamo problem što ne postoji kompletan spisak svih ubijenih Srba za vreme rata u Vukovaru – rekao je Sekulić dodavši kako ne zna ni za jedan slučaj kada je neki srpski vojnik u poslednjem ratu proglašen za heroja zbog nekog svog pozitivnog delovanja u ratu.

„Premijer treba da se pokloni svim žrtvama u Vukovaru“

Najveću pažnju publike izazvao je Damir Jašarević koji je govorio o svom ratnom boravku u Vukovaru, delovanju nakon rata, odnosno vođenju dečijih ekskurzija u Vukovar i radu na pomirenju Srba i Hrvata.

– Uvek postoji nešto što se zove uzrok i posledica. Narodi na ovom prostoru su taoci događanja iz devedesetih godina prošlog veka. Ratni period ostavio je traumu na svim ljudima koji su ovde živeli, bez obzira na njihovo nacionalno, versko ili ostalo poreklo. Vukovar se i dalje nastoji prikazati tempiranom bombom koja će uvek postojati. Sve je to posledica unutarstranačkih i unutarpolitičkih obračuna u ovoj državi i bilo bi dobro kad bi se to sve odmaknulo od grada i ljudi. Nakon mirne reintegracije trebali smo da zakopamo ratne sekire i već tada reći sve što smo trebali jedni drugima da bi obični ljudi normalno nastavili sa životom. Kada sam vodio decu u Vukovar, nikada tema nije bila o četnicima i ustašama. Tu se dogodio jedan sukob, koji smo trebali rešiti mirnim putem kao Česi i Slovaci, ali umesto toga mi smo dozvolili da se uvučemo u tu jednu rupu u kojoj i dan-danas živimo – rekao je Jašarević koji je, pričajući o nedavnim događajima u Vukovaru, naveo kako himna na takvom događaju nije morala ni biti puštena te se zapitao da li Ivan Penava ima neke veće ambicije od funkcije gradonačalnika Vukovara.

Na osudu hrvatske desnice što je predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac 17. novembra odao počast svim žrtvama poslednjeg rata, a ne samo hrvatskim, Damir Jašarević je rekao bi hrvatski premijer trebao da dođe da se pokloni svim žrtvama jer bitnije je ono što radi većinski narod.

Deca su zarobljenici održavanja konflikta

Psihologinja Zdenka Pantić imala je savet za decu rođenu nakon rata i njihove roditelje kako da se nose s traumama koje zbog rata nose od rođenja.

– Mislim da je strašno nepravedno da su deca zarobljenici ovako nepravednog i ponavljajućeg održavanja konflikta. Situacija je već tako duboko poremećena da mi odrasli ne možemo odgajati svu decu onako kako je primereno. Ovo odrastanje manjinske dece, koja su obeležena, je nešto što je jako teško i što može da donese pobunu koja može biti konstruktivna i nekonstruktivna, a može da bude i povlačenje protiv sebe. To je pitanje dostojanstva i identiteta. I deca žrtava i deca počinilaca imaju sličnih poteškoća u razvoju svog identiteta – priča Zdenka Pantić koja je dala i svoje mišljenje o tome šta je potrebno da bi došlo do pomirenja između Srba i Hrvata.

– Pitanje pomirenja je isto pitanje identiteta kad gledamo pojedinca. Dokle god mi mislimo da sam samo ja u monolitnom komadu kao jedan identitet jedne nacije onda to stoji kao jedna zarobljenost i nema razvoja i susreta. To se kod nas dešava na nivou nacionalne grupe, a diktira politika. Dok oni iskreno ne dođu od gore prema bazi i od baze prema gore, nema tog zdravlja – kaže Zdenka Pantić.

Sledeći Privrednikov događaj biće prikazivanje filma RTS-ovog voditelja Miloša Milića početkom februara. Film govori o prijateljstvu Srbina i Hrvata koji žive u Nemačkoj. Nakon projekcije filma biće organizovan razgovor sa autorom i gostima.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

 

Komentariši