Spomen-krst za ubijene Srbe podignut u porti Lazarice
U porti manastira Lazarica, na dalmatinskom Kosovu, koje se nalazi na području opštine Biskupija, postavljen je spomen-krst za sve postradale srpske žrtve sa područja ove Opštine, tokom i nakon hrvatske akcije „Oluja”.
Trojica episkopa novogračaničko-srednjozapadnoamerički Longin, dalmatinski Nikodim i episkop hvostanski i novoizabrani zapadnoevropski Justin, osveštali su novopostavljeni spomen-krst u porti manastira Lazarica, a potom služili parastos u znak sećanja na sve nevino postradale meštane srpske nacionalnosti iz Biskupije, Orlića, Mrkovca, Riđana, Vrbnika, Zvjerinca i Ramljana, tokom i nakon akcije „Oluja”. Ukupno njih pedeset i sedam u sedam sela biskupijske Opštine.
Nakon izvršenog čina, obraćajući se okupljenom narodu u porti manastira, episkop dalmatinski Nikodim pozdravio je sve rečima „Hristos Vaskrse” istakavši kako jedino tako, verujući u Vaskrsenje, uznosimo molitvu Gospodu za sve naše postradale pretke, uzdamo se u njihovo zastupništvo pred prestolom Svevišnjega za sve ljude ali i neljude ovoga vremena.
- Te reči su, draga braćo i sestre, za nas hrišćane jedina istina koja postoji u ovome svetu, ka kojoj treba da težimo i kojoj treba da nas vodi svaka naša misao. Govoriti bez teme Vaskrsenja na ovakvim mestima, kada se sećamo svih naših milih koji su nevino postradali, ne samo za vreme akcije „Oluja” nego i pre, kada su naši slavni preci postradali za Krst časni i slobodu zlatnu, ne možemo. Ne možemo da ne govorimo o Vaskrsenju, i ne možemo da ne govorimo da se oni koji su nevino postradali sada nalaze pred prestolom Svevišnjega, pred Licem Božijim, i da se upravo oni mole za sve nas ovde okupljene. I ne samo za nas, već i naše bližnje raseljene širom vaseljene, a čvrsto verujem da se mole i za one od čije su ruke postradali. One koji su pokazali da nisu ljudi, već da mi ljudi, na žalost, umemo biti gori nego životinje, i da čak u 21. veku nečoveštvo može da nadvlada da budemo ljudi, onako kako je nama to govorio i u amanet ostavio naš patrijarh Pavle - poručio je Episkop dalmatinski.
On je još dodao i da je pozdravio inicijativu načelnika Biskupije o postavljanju zajedničkog spomen-krsta za sve postradale, istakavši kako je upravo znak krsta vodilja i spasenje za prave hrišćane, ali i znak koji svakodnevno treba da opominje.
- Važno je bilo da ovaj spomenik bude u vidu Krsta, jer je za nas hrišćane to jedini znak, jedini putokaz, ali i jedini put koji nas vodi ka Carstvu Nebeskome, ka onome što svi čekamo, sveopštom vaskrsenju. Ovaj znak treba da nas opominje da treba da se trudimo da u ovom svetu budemo ljudi, da budemo istinski učenici Njegovi, oni koji treba da se trude da ne čine zlo nikome, ne samo ljudima nego i životinjama, jer nas je Gospod postavio kao one koji su dužni da brinu o celokupnoj prirodi i da se kroz nju, ali i ona kroz nas spašava - naglasio je episkop dalmatinski, pozvavši sve ljude da se mole za postradale, da obilaze svoje svetinje u Dalmaciji i sećaju se onih koji su ovde živeli i borili se, mučili ali i radovali se, i nadasve čekali vaskrsenje mrtvih.
- Da nije bilo njih, da upravo oni nisu verovali u vaskrsenje, ne bi bilo ni ovih velelepnih hramova širom Dalmacije koje su podizali u slavu Božiju, ostavljajući nama u amanet da se oko njih okupljamo, da se u njima molimo i radujemo jedni drugima, i da se kroz ljubav koju su i oni imali udostojimo nazvati učenicima Hristovim - poručio je vladika Nikodim.
Na području Biskupije ubijeno 57 Srba
Pored ubijenih srpskih civila sela Uzdolje, kojima se svake godine služe pomen i parastos u mestu stradanja na dan nakon obeležavanja „Oluje” u Kninu, veliki je broj postradalih i iz ostalih sedam sela sa područja Biskupije, ukupno njih pedeset i sedmoro, a ovaj spomen-krst biće zajedničko podsećanje na sve njih.
- Mi smo četvrtog avgusta u hramovima prisustvovali pomenima za sve naše postradale. Dva dana nakon toga, u selu Uzdolje prisetili smo se onih koji su svoje živote izgubili u zločinu koji je tamo počinjen, a ovo ovde je jedan zbirni spomen-krst koji će biti uspomena na sve njih. Sa područja naše Opštine, po evidenciji koju imamo, postradalo je pedeset i sedam naših sunarodnika. Mesto za postavljanje ovog obeležja nekako se samo izabralo, jer je manastir Lazarica oduvek bilo jedno centralno mesto okupljanja svih Srba Dalmacije, a ne samo Kosova Polja, ima određenu simboliku za sve nas, i uz saglasnost Episkopa odlučili smo da bude ovde, da se zajedno molitveno prisećamo onih koji više nisu među nama - rekao je načelnik opštine Biskupija Milan Đurđević.
Ubistva najmilijih najteže padaju porodicama žrtava i zato o tome nerado govore. Iako svake godine obeležavaju vreme i mesto njihovog stradanja, inicijativu o zajedničkom spomen-krstu vide kao ujedinjenje u zajedničkom sećanju i molitvi.
- Moj šezdesetdvogodišnji otac je ubijen na kućnom pragu 15. avgusta, dok smo brata od strica našli u zajedničkoj grobnici u Kninu. Jedino što znamo, vezano za oca, jeste da su neki hrvatski vojnici ušli u naše dvorište, na pragu kuće su zatekli oca i tu su ga ubili. Brata Darka sam pronašao nakon ekshumacije zajedničke grobnice. Svake godine, na dan očevog stradanja, obeležimo uspomenu na njih dvojicu. Dolazim i u Uzdolje gde su pobijena ona nevina, vremešna starčad koja su ostala u svojim kućama kao i moj otac. Evo i danas sam ovde jer podržavam inicijativu o zajedničkom okupljanju i zajedničkom prisećanju na sve njih čiji su životi nasilno prekinuti, a za čija imena mnogi i ne znaju - ukratko je izjavio Mladen Marić, jedan od retkih potomaka žrtava koji je imao snage da govori o stradanju svojih najbližih.
Vence ispred spomen-krsta položili su Tamara Todorović i Srboljub Popratnjak ispred porodica žrtava, načelnik Milan Đurđević ispred opštine Biskupija, Borislav Šarić u ime VSNM ŠKŽ, VSNM opštine Biskupija, županijska organizacija SDSS-a dok su svi prisutni simbolično priložili crvene ruže.
Spomen-krst u porti Lazarice zajedno su podigli porodice žrtava, Eparhija dalmatinska, opština Biskupija i njeno Veće srpske nacionalne manjine.