Sprovođenje celodnevne škole za sada ide po planu

Nakon nekoliko godina pokušaja da se reformiše obrazovanje u Republici Hrvatskoj, početak ove školske godine doneo je dva značajna noviteta, barem što se tiče srpske zajednice. Prvi novitet odnosni se na neformalno obrazovanje u vidu Programa plus, o kojem smo već pisali, a drugi je početak sprovođenja celodnevne nastave, odnosno produženog boravka đaka u samoj školi.

- Ideja je da se u osnovnim školama u Republici Hrvatskoj nastava izvodi u jednoj smeni jer jedino je na takav način moguće organizovati celodnevnu školu. Tu bih naglasio pojam „celodnevna škola“ jer to nije nastava koja se odvija ceo dan, već je prema eksperimentalnom programu podeljeno na programe A1, A2, B1 i B2, odnosno A program je obavezni deo, a B program je onaj koji škola učenicima dodatno nudi. Ovde se uključuju sve škole koje rade u jednoj smeni, odnosno škole su se na ovaj program prijavljivale u zavisnosti od toga da li rade jednokratno ili dvokratno. Prvenstveno su škole mogle ući u eksperimentalni program ukoliko rade jednokratno - pojasnio je direktor Uprave za nacionalne manjine pri Ministarstvu nauke i obrazovanja Republike Hrvatske Nandor Čapo.

Obrazložio je Čapo i kako će se ovo odraziti na škole koje sprovode nastavu po manjinskim modelima obrazovanja.

- Celokupni program kod škola u kojima učenici pohađaju model A manjinskog obrazovanja se izvodi kao i program drugih škola gde se sprovodi celodnevna škola. Razlika je u tome što se maternji jezik izvodi u istoj satnici u kojoj se izvodi i hrvatski jezik. Imamo i nekoliko škola gde se nastava sprovodi po modelu B i C. Tu postoji nešto malo različit način izvođenja modela C, s obzirom da se kod tog modela govori o odgojno-obrazovnim grupama, što znači da to nije jedan jedinstveni razred, odnosno učenici dolaze iz više razreda, a u nekim slučajevima čak učenici dolaze iz više škola. Tada se nastava organizuje u programu A2 - priča naš sagovornik.

Potrebno unapređenje infrasrukture

Za sprovođenje ove ideje u delo, trebalo je da se u školama reše i dodatni problemi, poput uređivanja kuhinja i trpezarija kako bi održavanje celodnevne škole uopšte bilo moguće.

- Ne govori se samo o programu koji se izvodi u eksperimentu, nego se moraju obezbediti i materijalni i prostorni uslovi. Upravo je jedan od tih zahteva i jednosmenski rad kako bi učenici mogli ostati duže u školi. Treba naglasiti da se u eksperimentalnom programu celodnevne škole, sam materijal koji se uči, odnosno sama nastavna materija ne širi, ostavlja se deci i nastavnicima više vremena da iste ciljeve i ishode postignu za više vremena, odnosno da imaju više vremena za obradu sadržaja. Ovaj eksperiment će trajati tri godine pa ćemo nakon toga videti kakvi će biti ishodi - zaključuje Nandor Čapo.

Za prvu eksperimentalnu godinu ovog Vladinog projekta izabrano je 62 škole širom Republike Hrvatske, među kojima su i tri škole u kojima se nastava odvija po manjinskim modelima obrazovanja, a odnosi se na srpsku nacionalnu manjinu. Među te tri škole nalazi se i Osnovna škola „Ernestinovo“ iz istoimenog mesta, jedina škola gde pripadnici srpske nacionalne manjine imaju priliku da pohađaju nastavu po modelu B obrazovanja nacionalnih manjina, odnosno OŠ „Katarina Zrinski“ iz Krnjaka i OŠ „Davorin Trstenjak“ iz Hrvatske Kostajnice gde se sprovodi nastava po modelu C manjinskog obrazovanja.

Foto: OŠ Davorina Trstenjaka Hrvatska Kostajnica

- Imali smo sve uslove koji su se tražili za eksperimentalni program. Prošlo je jedno polugodište i malo je prerano da govorimo o velikim iskustvima programa. Početak godine je bio zbunjujući, nismo znali kako da se posložimo i trebalo nam je vremena da uskladimo raspored kako bismo sve doveli u red. Što se tiče prvih utisaka, imamo dosta dobrih rezultata. Učitelji iz razredne nastave su jako zadovoljni jer su deca u ovom eksperimentalnom programu dobili jedan čas matematike i hrvatskog jezika više. To im je dalo mogućnost da to gradivo polaganije obrađuju, plus A2 program potpomognutog učenja u kojem deca pišu domaće zadatke i neko gradivo koje možda nisu savladali na redovnoj nastavi. Učitelji razvojne nastave to pohvaljuju jer se vidi da ona deca koja su dobra, budu dobra uvek, a oni koji su bili malo slabiji, sada daju mnogo bolje rezultate - zadovoljna je sa eksperimentalnim programom celodnevne škole i direktorka OŠ „Davorin Trstenjak“ iz Hrvatske Kostajnice Medina Omerović Pužar.

Trenutno vrše analizu uspešnosti programa nakon prvog polugodišta

Nakon prvog polugodišta u kojima se izvodi celodnevna škola u njihovoj obrazovnoj instituciji, u kostajničkoj školi trenutno vrše analizu uspešnosti programa. Takođe, ova promena utiče i na učenje srpskog jezika.

- Uviđamo šta smo jako dobro napravili, šta smo manje dobro, a šta možemo da promenimo i sad ćemo iskoristiti raspust da saberemo utiske i vidimo šta može da se popravi. Što se tiče izbornih programa i vanškolskih aktivnosti, imamo mnogo više vremena da se sve na miru odradi. Model C smo uveli sredinom prošle školske godine pa mogu reći da smo tek ove godine krenuli kako treba. Drago mi je da smo dobili stručnu učiteljicu koja je profesor srpskog jezika i sve ide prema planu. Deca se mogu duže zadržati, imaju i doručak i ručak. Više nismo u grču da su gladni pred poslednje časove, da žure na autobus, već sad sve polako odradimo. U obaveznom delu deca budu na nastavi do 15:10 časova, a posle toga imaju vanškolske aktivnosti. Za sad u našoj školi pod takvom aktivnošću imamo samo gimnastiku u saradnji sa Gimnastičkim klubom iz Petrinje. Skoro trećina učenika ide na tu aktivnost - kaže direktorka osnovne škole iz Hrvatske Kostajnice.

Foto: OŠ Davorina Trstenjaka Hrvatska Kostajnica

Kao i sve druge škole koje učestvuju u ovom projektu, i ova škola na Baniji je morala da unapredi svoju infrastrukturu.

- Kuhinju smo imali, a trpezarija nam se nalazi u holu jer imamo veliki školski hol, ali ulaskom u eksperimentalni program, iako još sve procedure nisu prošle, nabavićemo stolove za trpezariju, malo ćemo proširiti kuhinju, imaćemo i nekakvih građevinskih radova s kojima ćemo početi na leto. Renoviraćemo sanitarne čvorove, promeniti vrata na učionicama, proširiti biblioteku, napraviti prostore za decu i druženje, učenje i čitanje, bukvalno obnovićemo sve što nije rađeno više od 20 godina - navodi naša sagovornica planove za obnovu škole.

Za kraj našeg razgovora, iznela je direktorka Omerović Pužar i utiske koje je dobila od roditelja dece koja pohađaju školu.

- U početku je bilo skeptičnih ljudi, uz komentare zašto njih niko nije pitao, kako oni ne odlučuju, ali moram priznati da sad ti isti govore da su jako zadovoljni. Kad dete dođe kući, a već je ručalo kuvani obrok, napisalo zadaću, učilo za test ili pročitalo lektiru, koji roditelj ne bi bio zadovoljan. Bila bih prezadovoljna da je to bilo kad su moja deca bila mala. Stvarno pohvaljuju, ali naravno da uvek ima onih koji sve kritikuju. Na početku je bilo komentara da su deca umornija, ali i oni se već na to privikavaju - zaključuje direktorka Osnovne škole „Davorin Trstenjak“ iz Hrvatske Kostajnice Medina Omerović Pužar.

Deca su na početku bila umorna, ali sada im je bolje nego pre

Zadovoljni urađenim su i u OŠ „Katarina Zrinski“ iz Krnjaka koja je do početka ovog projekta imala jednosmensku nastavu.

- Imali smo svu potrebnu infrastrukturu koja je tražena za ovaj program pa nismo ništa morali da menjamo jer smo i do sad radili u jednoj smeni. Imamo moderno opremljenu kuhinju i dvoranu pa nismo imali potrebu da tu obnavljamo postojeće prostore. Jedno polugodište zvuči kao dugačak vremenski period, ali kada to postavite u deveti, deseti, jedanaesti i dvanaesti mesec, onda vidite da je to svega nekoliko meseci. Kratak period za dosta velike promene u sistemu. Imali smo analizu onoga što smo napravili do sada. Nakon dva meseca sprovođenja programa analizirali smo kako naša deca gledaju na taj oblik rada i kako su to doživeli. Izrazili su želju da imaju lepše učionice i da to bude bolje opremljeno. To smo i najavili, i biće, ali je procedura javne nabave iskomplikovala stvar pa se uređenje još čeka jer je s novim načinom rada trebalo da budu uređene i učionice - pojašnjava direktorka škole iz Krnjaka Željka Stojković.

Foto: OŠ Katarina Zrinski Krnjak

Prema rečima direktorke, deca su u početku bila umorna jer je program počeo neposredno nakon velikog letnjeg raspusta, ali da je sada sve usklađeno i da su rešeni neki problemi koje su imali ranije.

- Mi smo drugačija škola od onih koje se nalaze u urbanim sredinama. Deca su imala problema sa pisanjem domaćeg zadatka. To smo uvek pisali u analizama, jer nisu mogli da kod kuće pišu domaće zadatke. Sad su za to dobili prostor u školi, moraju pisati zadatke, više ne zavise od roditelja, nego su za to zaduženi nastavnici. To im je bila velika novost i morali su se naviknuti da odrađuju deo nastave koji su kod kuće zanemarivali. Zato je bilo malo naporno na početku, ali sad su se navikli i postalo im je normalno. Pišu mnogo više domaćeg zadatka, nego ranije i mnogo više rade u ovom delu koji nije kruta satnica. Drago mi je i da smo po prvi put dobili sredstva za vannastavne aktivnosti pa uvodimo plivanje za šta je mnogo roditelja zainteresovano. Deca će putovati na bazen u Karlovac jer kod nas nema. Zadovoljni smo i što je razredna nastava dobila kineziologa. To je veoma važno za razvoj motorike i fizičke spreme, a deca vole što imaju dodatni čas fizičkog vaspitanja - zadovoljna je direktorka krnjačke škole.

Osim bazena, đake u Krnjaku čeka nekoliko novih vannastavnih aktivnosti poput medijskih radionica, a kako promene u nastavi vide roditelji, rekla nam je Martina Vurdelja čija ćerka pohađa treći razred ove škole.

- Sada nastava počinje u 7:30, a nekim danima završava i u 14:45 časova. Sve vreme su na nastavi pa su na početku bili dosta umorni. Kao roditelj imam sreće da mi je sada zgodnije jer me je ćerka inače čekala u školi do kraja mog radnog vremena, a sad joj je baš lepo popunjen raspored. Član sam Veća roditelja pa čujem i kako je ostalim roditeljima, na početku je bilo otpora, ali zanemarivo. Uglavnom su se bunili roditelji čija su deca nešto lošiji učenici. Mojoj ćerki je sad super jer ima i dodatne aktivnosti poput plivanja, radionice starog i novog, organizovane čajanke i slično. Smatram da ovo pomaže i lošijim učenicima jer imaju časove na kojima dodatno ponavljaju gradivo, pišu domaće zadatke i slično. Roditelji sad mnogo manje rade sa decom jer đaci domaći zadatak uglavnom rade u školi. Kući čitaju lektiru i uče za testove, ali nisu toliko opterećeni kao pre - priča Martina Vurdelja.

Prema najavama naših sagovornika, škole koje učestvuju u programu celodnevne nastave uspostaviće u skorijoj budućnosti i međusobnu saradnju, tako da će to biti prilika da đaci upoznaju svoje vršnjake iz drugih obrazovnih ustanova u državi.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.