Srbe se u hrvatskim udžbenicima najčešće prećutkuje

U školskim udžbenicima u Hrvatskoj na Italijane, Rome i Mađare se najčešće gleda neutralno dok se Srbima najčešče na spominje nacionalnost. Mađari su negativno prikazani u 28 odsto slučajeva, Italijani u 23 odsto, a Srbi u 15 odsto dok se na Rome ne gleda ni najmanje negativno, ali im se u 42 odsto slučajeva ne spominje nacionalni identitet.

Sve ovo su rezultati nedavnog istraživanja „Analiza predstavljanja nacionalnih manjina u udžbenicima i kurikularnim dokumentima Republike Hrvatske” kojeg je u okviru Operativnih programa nacionalnih manjina Vlade RH uradio tim na čelu sa Dejanom Stjepanovićem sa Univerziteta u Dandiju u Škotskoj.

Studija je obuhvatila kurikulume Hrvatskog jezika, Politike i gospodarstva, Muzičke kulture, Geografije, Istorije, Etike, Likovne kulture te Prirode i društva za nastavu na hrvatskom jeziku uz još 115 udžbenika koji se koristе u nastavi većinskog naroda. Predstavljanje nacionalnih manjina u ovim dokumentima analizirano je i kvanitativno i kvalitativno.

- U saradnji sa nacionalnim manjinama dobili smo liste relevantnih ljudi i događaja od važnosti za te nacionalne manjinе i nakon toga smo pročešljali svaki od analiziranih udžbenika i gledali na koji način se predstavnici tih manjina pojavljuju u udžbenicima te spominju li se oni pozitivno, negativno ili neutralno. Uz to smo gledali i da li se spominje ime nacionalne manjine ljudi kao što je na primer Nikola Tesla pa smo gledali da li se spominje i njegova nacionalna pripadnost. Prvo smo krenuli sa analizom Srba, Italijana i Roma, ali smo tokom istraživanja dodali i Mađare kao kontrolnu grupu sa kojom smo hteli da potvrdimo neke tvrdnje – kaže autor analize Dejan Stjepanović.

Kolektivno imenovanje manjina dovodi do stereotipa

Predstavljanje ove publikacije održano je u Zagrebu 14. marta u Kući Evrope, a u organizaciji kancelarije potpredsednice Vlade RH Anje Šimprage. Događaju su prisustvovali brojni predstavnici manjinskih organizacija, kao i Vladinih tela zaduženih za odnose sa manjinama te za manjinsko obrazovanje.

Rezultati istraživanja, rečeno je na predstavljanju, su polazna tačka kojom Vlada želi da podstakne raspravu o manjinskim sadržajima u hrvatskom obrazovnom sistemu, ukaže na pojedine izazove, ali i primere dobre prakse na kojima je poželjno razvijati modele obrazovanja.

- Srbe i Rome se u velikom postotku ne spominje, dok kod Italijana i Mađara nemamo takvih slučajeva. To nam donosi zaključke da se sami autori udžbenika ne usuđuju spomenuti nacionalni identitet zato što ga, a to je naša pretpostavka, smatraju problematičnim. Indikativno je da je to slučaj kod srpske i romske nacionalne manjine gde možda postoji najveća etnička distanca. Kada govorimo o pozitivnom i negativnom predstavljanju u većini slučajeva se radi o neutralnom predstavljanju, ali kod nekih grupa postoji i određeni stepen negativnog predstavljanja. Kod romske manjine nema negativnog predstavljanja što govori da postoji senzibilitet autora da ni u kom slučaju Rome ne stavljaju u negativno svetlo, ali kod druge tri grupe koje imaju nacionalnu državu te se stvari povezuju sa kolektivom. Na to da se ne koriste kolektivne imenice kada se spominje neki režim treba obratiti pažnju jer to dovodi do negativnih stereotipa – ističe Dejan Stjepanović.

Dejan Stjepanović na predstavljanju analize u Zagrebu; Foto: vlada.gov.hr

- S jedne strane to je i razumljivo jer je autoru udžbenika, a pogotovo istoričaru, lakše reći Italija ili italijanska država nego Musolinijev režim ili država. Lakše se tako piše i čita, ali to baš i nije u redu zbog te zajednice koja živi u Hrvatskoj, a ne predstavlja taj režim – dodaje profesor Stjepanović.

Još jedna zanimljivost koju je istraživanje pokazalo je da su pripadnici srpske zajednice u 8 odsto slučajeva prikazani kao pripadnici većinskog naroda, a u 3 odsto slučajeva kao Hrvati u udžbenicima su prikazani i Italijani.

- Mađare smo, kao što sam i rekao, obrađivali na manjem uzorku, a pretpostvljam da bi i tu, da smo malo dublje zagrebali, bilo takvih slučajeva. Kod Srba te primere imamo najčešće sa Petrom Preradovićem, Vladanom Desnicom i Grigorom Vitezom. Petru Preradoviću se etnicitet ili ne spominje ili se on spominje kao Hrvat. Reč je dakle o ljudima za koje pripadnici manjine tvrde da pripadaju njihovom narodu, ali zvanična istoriografija tvrdi da su to pripadnici većinskog naroda – navodi autor ove studije.

Boris Milošević: „Rezultati skoro porazni”

Dan nakon predstavljanja ove analize na nju je u svom govoru u Saboru ukazao i zastupnik SDSS-a Boris Milošević koji je istakao da su Srbi najzastupljenija zajednica u istraživanju kao najveća zajednica, a da bi rezultati bili porazni da se u udžbenicima ne spominju Nikola Tesla i Petar Preradović.

- Naučnik svetskog glasa Milutin Milanković čija je rodna kuća u Dalju obnovljena u prekrasan centar se spominje samo jednom. Pisca Vojina Jelića nema iako je neupitno hrvatski pisac koji je nažalost nepravedno napadnut i sa ove govornice devedesetih. Sime Matavulja isto nema, ne spominje se nigde ni jednom što zapravo nije ni čudno jer je označen da nije hrvatski pisac, izbrisan je iz rodnog grada i sada ga nema ni u udžbenicima. Nekada je obeležavanje Simina rođendana u njegovom rodnom gradu trajalo tri dana, ali ni Nikola Tesla nije oduvek bio dobro prihvaćen kao što je danas. U svakom slučaju studija je pokazala da su manjine pozitivno prikazane od 1 do 6 odsto, kako koja manjina, a dominanta je negativna slika i situacija gdje se prećutkuje nacionalnost kada je reč o istaknutim ličnostima. Rezultati nisu neočekivani i oni nisu dobri. Koliko god hrabri konstatacija u studiji da su vidljivi pomaci prema boljem predstavljanju, još više postoji i veliki prostor za napredak – istakao je u svom govoru saborski zastupnik.

Ima i pozitivnih primera

U analizi udžbenika nije sve tako negativno pa tako autori navode i nekoliko pozitivnih primera kao što je udžbenik istorije za osmi razred i kojem se govori o kulturi sećanja, a autori na tom mestu citiraju jedan dokument vlade RH iz 2020. godine u kojem se navodi da je „pobeda u Oluji bila traumatična za mnoge hrvatske Srbe koji je ponajpre povezuju s odlaskom dela srpskog stanovništva iz njihovih domova i zavičaja na dotad okupiranim područjima”. U istom udžbeniku može se videti i kolona srpskih izbeglica iz leta 1995. godine uz pitanje učenicima „Što misliš, zašto isti događaj dve strane tumače na posve suprotan način?”. U oba slučaja, smatraju autori analize, imamo elemente multiperspektivnosti i inkluzivnosti, ali pozitivnih primera ima još.

- Prikazuju se primeri u kojima se istoriografije ne slažu oko nekih pitanja što je jako pozitivno. U toj knjizi imamo i statuu Nikole Tesle iz Hrvatske, ali i fotografiju aerodroma u Beogradu koji se zove po njemu. Od učenika se traži da objasne zašto je to tako pa se razmatra problematika srpske nacionalne manjine i načina na koji su definisani u Ustavu. To je u kontekstu manjina izuzetno pohvalno te dobar način kako se može pričati o manjinama. Takvih primera bi trebalo da bude više. Udžbenici bi u budućnosti trebalo da teže različitim perspektivama, ali i da uključe više, ne samo manjine nego i druge grupe, žene ili ljude drugih socijalnih statusa. Ne treba deca da uče samo o ljudima svetskog glasa kao što je Nikola Tesla ili o nekom slavnom vojskovođi već i o običnim ljudima. To je nažalost problem svugde, nije samo u Hrvatskoj – zaključuje autor Dejan Stjepanović.

S obzirom na to da je ova studija nastala u okviru Operativnih programa za nacionalne manjine te da je izazvala pažnju, za sada, samo kod manjinskih predstavnika i medija, videćemo u budućnosti kada se budu pisali novi udžbenici hoće li je autori uvažiti te hoće li u izradu uključiti i predstavnike manjina kako bi položaj manjina u obrazovnom sistemu bio bolji, a njihov doprinos društvu istaknutiji nego što je to bio do sada.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.