Srbi, i živi i mrtvi, nepoželjni u evropskoj Hrvatskoj

Ako je išta ovaj srpski narod mogao naučiti kroz istoriju, ne samo u poslednjih 30 godina, to je činjenica da je, bez obzira da li se radi o živima ili mrtvima, najveći problem, bio i ostao, biti Srbin u Hrvatskoj. Ne njima, koji su se tu rađali i umirali, odlazili i vraćali se na svoje, već onima kojima je vazda jedina i najveća briga što su tu nekada, ili sada, živeli i žive ti Srbi. Kad ratovi završe, žrtve pod zemljom ostanu, a kuće u korov obrastu, nađe se uvek neki novi razlog da Srbi postanu opasnost. Opasni su ti Srbi, ako nešto krivo zapevaju, opasni ako njihovi sportisti smelo utakmicu zaigraju, opasni čak i ako u svojim porodičnim, pradedovskim grobnicama ovozemaljske ostatke ostave. Čak i ako na sve to bar nakratko zaborave, okrećući se svojim jadima u borbi za opstanak, bar jedan deo u godini to će im se vrlo jasno, neskriveno, javno do znanja staviti. Tek što smo, s teškom mukom, preživeli nekoliko rasprodatih zagrebačkih Arena srpske pevačice Aleksandre Prijović, silne medijske polemike, analize i ankete  o tom „fenomenu” jedne žene koja peva, a silna je publika želi slušati čak iako je Srpkinja, eto nam novih jada sa Srbima.

Ove godine, čini se hitnije nego bilo šta u ovoj državi donesen je novi Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira u kojem, između ostalog, u članu 5. stoji: „Ko na javnom mestu izvođenjem, reproduciranjem pesama, skladbi i tekstova ili nošenjem ili isticanjem simbola, tekstova, slika, crteža remeti javni red i mir, kaznit će se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 700 do 4000 evra ili kaznom zatvora do 30 dana”. Po pravilima pomenutog Zakona, koji je na snazi od 11. maja ove godine, već krajem avgusta „palo” je troje Srba koji su, kako se navodi: „na društvenim mrežama iz mržnje objavljivali sadržaje koji vređaju nacionalne osećaje građana Hrvatske (fotografije i muzički sadržaj). Javnost još nije stigla ni da zaboravi njihova imena, lične podatke koji su postali vidljivi i dostupni putem brojnih medija, a na granici pri ulasku u Republiku Hrvatsku uhapšen je još jedan tridesetdvogodišnji Srbin sa hrvatskim državljanstvom. Razlog njegovog dolaska, kako se navodi, bio je poseta baki i porodičnoj kući, a razlog privođenja isti kao i u tri prethodna slučaja „vređanje nacionalnih osećaja građana Hrvatske putem društvenih mreža”.

Mesec dana pre poslednjeg hapšenja Srbina iz Ivoševaca, Uprava groblja u Opštini Vrsi kraj Zadra naložila je da se sa spomenika podignutog na lokalnom groblju u Poljicama ukloni ime pokojnika i ožalošćene porodice ispisano ćiriličnim pismom. U ovom slučaju problem nisu bili natpisi na društvenim mrežama, ni pesme koje bilo šta ili koga veličaju, ali jeste ćirilični natpis na nadgrobnom spomeniku jedne srpske porodice. Vrlo jasno tumačeći Zakon o pravima nacionalnih manjina u RH,  paralelno sa tumačenjem Zakona o grobljima u RH, po pitanju nalog za uklanjanje nadgrobnog spomenika na ćirilici u mestu Poljica oglasila se i Eparhija dalmatinska. Da li je stav nadležnog Episkopa SPC u Dalmaciji, po pitanju ukopa i nadgrobnih spomenika pravoslavnih vernika u njegovoj eparhiji, izrevoltirao one koji imaju problem sa iznošenjem preciznih činjenica, ili one koji nikako nisu u stanju suočiti se sa istinom, nije poznato, ali na odgovor nije trebalo dugo čekati. Početkom novembra u Ravnokotarskoj parohiji na crkvenoj ogradi osvanuo je natpis: „Čede, niste dobrodošli” kao i ustaško obeležje i pozdrav „Za dom spremni”. Istovremeno je sličnim simbolima išarana i tabla između sela Kašić i Islam Grčki. Dva dana nakon toga slični grafiti osvanuli su i na zidinama kulturno-istorijskog kompleksa Bribirska glavica. Na zidu kod groblja naslikana je hrvatska zastava sa latiničkim slovom „U” u sredini, dok je pored zastave napisano „ZDS” (Za dom spremni) i neizostavno „Četnici odlazite”. Na obe strane stubova kapije ulaza u groblje ispisana su fašistička obeležja, slovo „U“ i „svastika, dok je istim simbolima oskrnavljena i porodična grobnica porodice Gnjidić koja se nalazi na samom ulasku u groblje. O nemilom događaju koji je, ovaj put, uznemirio srpske građane ovog dela Hrvatske, obaveštena je policija koja je izvršila uviđaj. Da li su se poruke u ovom slučaju odnosile na žive ili mrtve Srbe, zvanično nije utvrđeno, pa ni u javnosti nije bilo puno prostora za ovakvu vrstu kršenja prethodno pomenutog Zakona.

Bribir

Malo jasnije kome su grafiti i jasne poruke upućeni moglo bi se naslutiti iz slučaja koji je, krajem oktobra, zabeležen u selu Ramljane, u opštini Biskupija. Prostor za nezavidan umetnički performans ovaj put nije izveden na pravoslavnom groblju, već na autobuskom stajalištu, seoskom putokazu i uz glavnu saobraćajnicu kroz selo u kojem, gle čuda, većinu lokalnog stanovništva čine Srbi. Ovaj put targetiran je i jedan od Srba povratnika kojem se, javno, jasno i otvoreno poručuje „Umri Petko”. I o ovom slučaju obavešteni su nadležni organi, natpisi su rekordno izbrisani, ali o počiniocu javno nema pomena. Ako se u obzir uzme činjenica da su targetirani Petko, njegova porodica i deca koja tim putem svakodnevno odlaze u školu, kao i ostali meštani sela Ramljane i Uzdolje, takođe građani i državljani Republike Hrvatske, nameće se pitanje da li pomenuti Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira jednako brine i o „vređanju njihovih nacionalnih osećaja” ili se isti odnosi isključivo na građane Republike Hrvatske koji su hrvatske nacionalne pripadnosti?! Ili opasnost za vređanje nacionalnih osećaja nije ista ako se radi o društvenim mrežama i fizičkim tragovima na javnim objektima?! Isto tako, nameće se pitanje da li praćenju objava na društvenim mrežama, koje na bilo koji način : „Objavom ličnih podataka, fotografija, pesama neprimerenog sadržaja, komentarima ili porukama mržnje” vređaju osećaje svih građana Republike Hrvatske bez obzira na nacionalnu pripadnost, ili istom podležu samo Srbi? Jer, ako je Zakon jednak za sve, kako je moguće da su društvene mreže u Srbiji dostupnije od onih u Hrvatskoj? Na nekima od njih jasno su targetirani, uz objavu ličnih podataka, i Srbi koji uredno poštuju sve Zakone države u kojoj žive svojim izborom.

I dok policija ima pune ruke posla, što sa živim, što sa mrtvim Srbima, nepoznatim počiniocima kojima smetaju i jedni i drugi, najnoviji incident iz Zadra još je jedna potvrda u nizu da ni jedni ni drugi u Hrvatskoj nisu dobrodošli. Veče uoči utakmice 7. kola ABA lige između Zadra i Crvene Zvezde u dvorani Višnjik, nepoznati maskirani počinioci  u dva odvojena incidenta fizički su napali, uz povike : „Di ste četnici”, i ozledili dvojicu novinara Mocart Sporta, koji su u Zadar došli da isprate nedeljnu utakmicu dva košarkaška kluba, te člana Upravnog odbora beogradskog kluba koji je bio u društvu prijatelja. Policija je privela dve osobe koje se povezuju sa incidentima, dok je napadnutima u bolnici ukazana lekarska pomoć.

I dok je čitav svet u opasnosti od Trećeg svetskog rata, dok hiljade i hiljade dece i ljudi gine u ratovima u kojima, i kada okončaju, pobednika izroditi neće, dok vremenske nepogode, poplave, tornada, pijavice sve češće odnose živote i uništavaju sve pred sobom, dok sve više ljudi odlazi u svet bežeći od jada u sopstvenim domovinama, a oni koji ostaju sve više strepe od sutrašnjeg dana u kojem će im porodična egzistencija biti još neizvesnija nego u prethodnom, dok veštačka inteligencija uveliko pokorava onu primarnu, ljudsku, a kuće i njive obrastaju u korov pustoši koja guta čitava sela i gradove, samo je borba zbog grafita, društvenih mreža, nacionalne pripadnosti i mržnje ostala trajna i neprestana. I o tom jadu se više nema ko ni zabaviti pa, kad neće, ne znaju ili ne umeju, neka bude kao što reče premudri starac Vukašin na umoru : „Samo ti, dete, radi svoj posao!”