Srbi sa Kosova nastupili u Vukovaru

I pre samog početka koncerta domaćini iz Ansambla narodnih igara Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta” najavili su kako će ovo biti najveći ovogodišnji folklorni spektakl u njihovoj organizaciji. Svojim nastupom na bini Hrvatskog doma u Vukovaru Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” potvrdio je tvrdnje domaćina.

Već od početka prve koreografije, ansambl koji neguje narodne igre i običaje Srba sa Kosova i Metohije izazvao je oduševljenje vukovarske publike. Nakon kratkog uvoda nazvanog „Zemljom ovom - Legenda o Vencu” i predstavljanja jedine ustanove Ministarstva kulture Republike Srbije čiji celokupan kolektiv svakodnevno radi i živi na Kosmetu, usledila je Arhaična ženska igra iz Gračanice. Pevači, muzičari i igrači prikazali su narodnu tradiciju iz mesta širom Kosova i Metohije.

- Igre su zasnovane na očuvanju tradicije i kulture Srba sa prostora Kosova i Metohije i stare Jugoslavije kao što su Igre iz Kumanovskog polja. Gledano sa polja kulture, na Kosmetu je sasvim drugačija slika, nego na onom životnom. Nećemo sada da se bavimo politikom, već kulturom. Bez kulture nema ni jednog nacionalnog identiteta Srba sa prostora Kosova i Metohije. Kulturni značaj je velik za podneblje cele Srbije. Što se tiče toga, kultura još ne daje znake da podleže pod pritiskom politike i ostalih stvari - priča jedan od igrača u Vencu Dragan Ćirković.

Članovi ansambla „Venac”, u dva bloka izveli su čak devet različitih koreografija, a svaka od njih je, uz prikladnu scenografiju, bila svojevrsna priča o kraju odakle igre potiču. Publika je na trenutke imala osećaj kao da se i fizički nalazi na poljima Metohije ili u nekom od srednjovekovnih manastira.

- Da budem iskren, dobijamo velike ovacije. Mi se trudimo da budemo onakvi kakvi jesmo, da sačuvamo upravo ono što potiče iz naroda. Tradicija nam je najvažnija i ljudi oberučke prihvataju naš odziv na njihov poziv. Želimo da sačuvamo sve ono što se polako gubi i odlazi u zaborav, međutim mi smo ti koji vodimo računa i koliko-toliko se trudimo da ostanemo u vrhu kulturnog sveta. Nama je ovo posao, i od toga zarađujemo svoje parče hleba. Nije nam teško da igramo više koreografija, plus što i publika daje elan i bodri te maksimalno u svakom pogledu, vidi tvoj trud, rad i disciplinu vezano za identitet tako da nam ništa nije teško - zaključuje Ćirković.

Ni problemi ih nisu pokolebali da budu vodeća kulturna institucija na Kosovu i Metohiji

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije „Venac” iz Prištine, sada sa sedištem u Gračanici, osnovan je 1964. godine pod imenom „Šota” od Pokrajinske vlade Kosova i Metohija, a 1993. godine dobija današnje ime. Kroz istoriju delovanja, susreću se sa nizom problema, pa tako tokom i nakon rata 1999. godine dolazi do narušavanja funkcionisanja ustanove koja se stabilizovala tek krajem 2013. godine. Smešteni su u Domu kulture u Gračanici. Problem manjka profesionalnih igrača rešili su formiranjem odeljenja za honorarne igrače u Beogradu, a saradnjom sa Etno akademskim orkestrom iz Beograda ublažili su problem nedostatka muzičara u orkestru.

- Proterani smo iz Prištine 1999. godine i nekoliko godina smo delovali u Nišu. Vratili smo se 2003. u Čaglavicu, jedno maleno mesto pokraj Prištine, gde smo bili do 2008. godine kada dolazimo u Gračanicu gde nam je sada sedište. To nije adekvatno sedište, ali zahvaljujući Ministarstvu kulture Republike Srbije, mi smo sve prostorije koje koristimo u Domu kulture u Gračanica adaptirali i danas imamo najhumanije i najluksuznije uslove na centralnom Kosovu i šire. Pokušavamo da vratimo uticaj koji smo nekada imali, i naravno da se još više razvijemo. Mislim da smo sa celokupnim sadašnjim kolektivom uspeli da „Venac” vratimo na scenu, da država Srbija i svi Srbi širom sveta budu ponosni na nas - pojašnjava funkcionisanje ansambla „Venac” direktorka Snežana Jovanović.

Po rečima naše sagovornice, „Venac” je nakon 1999. godine postao skoro nevidljiv, retko prisutan na sceni, ali su se u poslednjih 10 godina vratili na staze stare slave.

- Prvo smo počeli da bivamo sve prisutniji na teritoriji Kosova i Metohije, a nakon toga i širom Srbije. Naravno, sve više smo prisutni na terenu bivše Jugoslavije. Administrativne prepreke nas sprečavaju da putujemo dalje jer nam i za samu Hrvatsku treba viza. Nismo u bezviznom režimu pa smo i za ovu priliku morali da vadimo vize. Imamo veoma važnu ulogu i nekako smo predvodnici u očuvanju kulture na Kosovu i Metohiji, kao i uticaj da smo čak možda i najvažnija institucija kulture na tom području. Ministarstvo kulture Republike Srbije je jako ponosno na nas i ono što u poslednje vreme radimo jeste da maksimalno forsiramo igre i pesme sa Kosova i Metohije, a što se tiče samih koncerata koji radimo, to nam nije jedina oblast kojom se bavimo, već se bavimo i nematerijalnom kulturnom baštinom srpskog nasleđa na teritoriji Kosmeta, ali takođe i materijalnog gde spadaju spomenici kulture i manastiri. Radimo koncerte, a učestvujemo i na manifestacijama koje organizuju lokalne samouprave - kaže Snežana Jovanović.

Domaćini dočarali Srem i Baranju

Da sve prođe u najboljem redu, pobrinuli su se organizatori iz Ansambla narodnih igara SKD „Prosvjeta”. Nakon nekoliko nastupa prethodnih dana, od kojih treba izdvojiti onaj na Lipovljanskim susretima, bila je ovo prilika da se pokažu i pred domaćom publikom. Nastup je otvorio Narodni orkestar ANI Vukovar voditelja Zorana Bogdanovića Spletom melodija iz Srema, dok su se igrači predstavili Srpskim igrama iz Baranje koreografa Dalibora Milovančevića.

- Saradnja između dva ansambla je započela još pre nekoliko godina i iz godine u godinu smo nastavili, a prošle godine smo je dodatno učvrstili susretima na Jahorini. To je bila dobra podloga za nastavak saradnje koja je realizovana ovim koncertom. Iskreno rečeno, srpski narod na Kosovu i Metohiji deli sudbinu sličnu našoj. Ta sudbina nas je i spojila. Ljubav prema folkloru, igri i pesmi bila je dovoljna da nastupamo večeras. Pošto je „Venac” nastupao sa srpskim igrama iz Kosova i Metohije, mi smo se predstavili sa područja gde kod nas žive Srbi. I jedni i drugi smo predstavili svoju kulturnu baštinu. Ovakvi koncerti nisu svakodnevni, poslednji put je „Venac” ovde bio pre 15 godina dok su još bili izmešteni u Nišu - pojašnjava direktor ANI SKD „Prosvjeta” Dejan Kurucić.

Publika je, osim nastupa dva ansambla, imala priliku da i uz pomoć virtualne tehnologije pogleda kulturnu baštinu Srba sa Kosova i Metohije.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.