„Srbi su poslednji u redu za sve“

Nakon što je u dva mandata bio načelnik opštine Krnjak, Dejan Mihajlović je na prošlim lokalnim izborima postao i zamenik župana iz reda pripadnika srpske nacionalne manjine u Karlovačkoj županiji. Ova županija je razvojno veoma slojevita, od samog grada Karlovca koji je zbog blizine Zagreba veoma razvijen, do Korduna koji je jedan od najnerazvijenijih krajeva u državi, a na kojem i dalje žive Srbi, naravno u manjoj peri nego ranije. Dejan Mihajlović potpredsednik je i SDSS-a, a sa njim smo razgovarali o svemu onome što muči srpsku zajednicu na ovom prostoru.

Kakva je generalno politička situacija na području Vaše županije, u kakvom ste odnosu sa župankom i županijskim vlastima?

- Mi kao stranka imamo jednog većnika u županijskoj Skupštini, a HDZ sa svojim partnerima ima većinu i bez našeg glasa. Samim tim ta saradnja nije onakva kakva bi mogla biti kada bi naš većnik bio presudan za većinu. U tom smislu ne možemo koristiti tog većnika kako se to koristi negde drugde. Sama saradnja sa župankom i svim pročelnicima je dobar i tu stvarno nemam primedbi. Opet kažem, da imamo priliku da učestvujemo u većini sigurno da bi to bilo bolje i da bi projekti koje bismo realizovali bili daleko značajniji.

Što se tiče uslova u kojima živi srpska zajednica već je odavno poznato da je reč o uglavnom nerazvijenim krajevima jednako kao i na primer na Baniji ili severnoj Dalmaciji. Postoje li neke specifičnosti vezane za taj  vaš kraj?

- Karlovačka županija pokriva jedinice lokalnih samouprava od prve do sedme kategorije razvijenosti, ali tamo gde Srbi čine neki značajan broj reč je o uglavnom prve tri grupe najnerazvijenijih. Grad Karlovac je na primer sedma grupa, odnosno najrazvijeniji, ali njegovi rubni delovi i ruralna područja, a tu Srbi žive dominantno, su u katastrofalnim uslovima. To su područja uglavnom bez asfalta, sa izuzetno lošom niskonaponskom mrežom, bez javnog vodosnabdevanja i sa lošim ili nikakvim signalom teleoperatera. Upravo tu se vidi ta razlika u razvijenosti odnosno u ulaganjima, koja su za područja gde Srbi žive u značajnijem broju, izostala.

Dobijamo informacije da se sada nešto radi u mnogim krajevima u Hrvatskoj u koja se ranije nije ulagalo. Kako je to kod vas?

- Nešto se zaista radi i ljudi kažu „bolje je nego što je bilo“. Ipak kada pogledate generalnu sliku ništa se značajno ne menja. Ti krajevi su bili najnerazvijeniji pre dvadeset godina, a to su i danas. Stižu nam sada veća sredstva kroz evropske fondove ili Fond solidarnosti pa se onda i u našim sredinama primeti neko poboljšanje, ali mi i dalje imamo najlošije uslove i uvek smo poslednji u redu za sve. Kada bi govorili da se danas bolje živi onda bi mogli da kažemo i da socijala bolje živi danas nego pre 20 godina. Činjenica je da je socijala i dalje socijala i da predstavlja najugroženiji deo društva. Tako je i sa srpskom zajednicom.

Od čega bi trebalo da se krene pa da Kordun postane bolje mesto za život?

- Svi govore o infrastrukturi i to je u redu jer je ona zaista katastrofalna na našim područjima, ali niko neće zbog asfalta koji mu stigne do kuće ostati kod svoje kuće jer mu nisu zadovoljeni drugi životni uslovi. Otići će tim asfaltom verovatno radije u Evropu i pitanje je da li će se ikada više vratiti. Mi dakle moramo da stvorim privredne pretpostavke i da ljudi imaju sigurna i stabilna primanja. Na drugom mestu je obrazovanje gde naročito treba da se povede računa da naši mladi ljudi koji završe školu mogu da dobiju posao na osnovu svojih kvalifikacija bez da moraju biti članovi bilo koje političke organizacije. Na trećem mestu bih stavio infrastrukturu koja može, mora i treba da bude bolja nego što je danas.

Vidimo i po popisu stanovnika da je broj Srba sada na nekih 7,7 odsto u Karlovačkoj županiji.

- Opada generalno broj stanovnika u državi zbog sporne politike koja je vođena sve ove godine. Možda čak i više odlaze pripadnici većinskog naroda kada bi uradili neku analizu. Manjine nekada jesu više pogođene lošim uslovima, ali slobodno možemo da kažemo da su manjine više tolerantne prema tim lošim uslovima. Mi smo navikli da budemo drugi red građana pa onda bolje podnosimo sve što se događa.

Opština Krnjak

Srbi su većina samo u Krnjaku danas. Kakva je tamo situacija?

- Da, imali smo relativnu većinu i u Vojniću, ali nakon poslednjeg popisa stanovništva to više nemamo. Izvršnu vlast, odnosno načelnika opštine imamo samo u Krnjaku. Tu je možda malo bolja atmosfera i ljudi se osećaju ravnopravno što nije slučaj u ostalim sredinama. Nema ni te diskriminacije pa da se put radi samo tamo gde žive pripadnici većinskog naroda. U Krnjaku se radi jednako za sve, ali je sa druge strane problem što je to opština sa izuzetno malim prihodima i onda kao takva ne može da zadovolji sve potrebe stanovništva. Mi i tu imamo 80 odsto neasfaltiranih nerazvrstanih cesta, a možda trećina opštine nema mrežu vodosnabdevanja. U trećini opštine je takođe problematičan mobilni signal, a imamo problem i sa električnom mrežom srednjeg napona. Ako nam malo puhne vetar pola opštine ostane bez struje, a ako padne dva santimetra snega cela opština ostaje bez struje.

Spominjete tu diskriminaciju u drugim mestima. U čemu se to ogleda?

- Ljudima je jako bitno da se ne osećaju diskriminisano jer ako čovek oseća problem po tom pitanju onda je to značajan okidač za napuštanje nekog prostora. Ako nemamo struje ili asfalta svi, onda to nije tako veliki problem, ali ako struja nestaje samo tamo gde žive Srbi i ne popravlja se dva dana, a tamo gde žive Hrvati se popravi odmah ili uopšte ne nestaje, to onda ljude tera na razmišljanje da nemaju osnovne pretpostavke da tu žive. To nije slučaj u Krnjaku, već u drugim mestima.

U samom gradu Karlovcu i dalje živi brojčano značajan deo pripadnika srpske zajednice. Kako su oni tamo organizovani?

- Već sam govorio da su ti rubni delovi grada infrastrukturno potpuno zanemareni. Ljudi od tamo me gotovo svakodnevno kontaktiraju, a ja nastojim da pojedinačno reagujem kako bi se nešto popravilo. To je međutim sistemski zapostavljeno područje. Što se tiče radnih mesta i tu je situacija zacementirana. Srba nema u javnoj upravi, Hrvatskim šumama, Hrvatskim vodama i HEP-u ili su u tim preduzećima zastupljeni u promilima. Nakon ovog postkoronskog i postpotresnog perioda porastao je broj potreba za rad u privatnim firmama tako da je tu došlo do poboljšanja.

Po svemu što govorite ne činite se previše optimistični za budućnost tih krajeva, ali Srbi opstaju tamo uprkos svemu.

- Pitali ste me kakvo je stanje i ono je takvo. Ne želim vam ulepšavati sliku jer se ona u perspektivi ni u narednom periodu neće značajnije popraviti. Jedino što mi možemo je da pomognemo ljudima u privatnom sektoru u povlačenju evropskih sredstava i u tome smo u ranijim godinama prilično uspeli. Značajan broj naših pripadnika je na ovaj način unapredio svoju poljoprivrednu proizvodnju, a jednim delom su sredstva za svoje programe povukle i firme. Srpsko-hrvatski odnosi su deklarativno značajno bolji, ali faktički se nije nešto značajno promenilo. Moramo ipak za kraj da kažemo da je pre dvadesetak godina bila prisutna ugroženost svih vrsta, uključujući i fizičku. Sada toga na sreću nema i ti odnosi su znatno bolji uključujući komunikaciju i retoriku. Dubljom analitikom ipak vidimo da Srbi ne mogu da dobiju posao kada se prijave na neki konkurs, a to nam govori da neko i dalje vodi računa o toj nacionalnoj, a pre bih rekao o stranačkoj, politici.