Srđan Kolar: „Osim nas o problemima Srba u Vukovaru nema ko da govori”

Sa predsednikom vukovarske Gradske organizacije SDSS-a Srđanom Kolarom razgovarali smo o poslednjim dešavanjima koja ponovo prete da poremete ionako složenu situaciju u ovom gradu opterećenom ratnim dešavanjima od pre trideset godina. Kolar je vukovarski gradski većnik već dva mandata i dobro je upućen u ovdašnje prilike. Otkako je preuzeo vođenje gradske organizacije SDSS-a svojim delovanjem pokušava da promeni odnos gradske vlasti prema jednoj trećini stanovništva Vukovara koju čine Srbi, ali ti napori kod gradskih struktura, čini se, ne nailaze na plodno tlo.

Započnimo ovaj razgovor vašim komentarom na najnovija zbivanja u Vukovaru. Pre nekoliko dana grupa učenika Tehničke škole, Srba, napadnuta je tokom velikog odmora dok su kupovali užinu u obližnjoj pekari, nekoliko dana kasnije direktoru škole razbijen je automobil, polomljena je i turistička tabla koja obaveštava da je u blizini pravoslavna crkva Sv. Stefana Dečanskog i to po ko zna koji put. Zašto se ovo konstantno dešava?

- Treba reći da slična dešavanja u Vukovaru traju već dve godine. U poslednje vreme ona su postala učestalija. Približavaju se lokalni izbori i neke stranke i njihovi politički predstavnici neguju retoriku mržnje, optuživanja i prozivanja ali ne nude konkretna rešenja kako ovih tako i drugih problema. SDSS je neko vreme ćutao jer smo verovali da će se to smiriti, a kada bi se i oglasili pokušavali smo da smirimo situaciju, a ne da dodatno usložnjavamo i raspirujemo. Smatramo da je građanima Vukovara, pogotovo Srbima, dosta međunacionalnih sukoba jer takva atmosfera ne pridonosi ničemu dobrom ni gradu ni njegovim stanovnicima. Svedoci smo stalnog iseljavanja mladih ljudi, mladih bračnih parova, koji svoju budućnost žele da grade u nekom boljem i sigurnijem okruženju. SDSS u gradu deluje kao opozicija i s te pozicije pozivali smo aktuelnu vladajuću strukturu u gradu na smirivanje tenzija, na poštovanje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina i svih drugih zakona koji se tiču naših prava. Nažalost, u tom pogledu nismo naišli na razumevanje, naprotiv, naišli smo na otpor pa čak i na osudu. Setite se da su deca koja nisu ustala na himnu odmah targetirana kao protivnici države, sistema i svega hrvatskog, što naravno nije istina. To je pre bio jedan vid njihovog otpora konstantnom kršenju naših prava jer kada krenete sa jednom retorikom i kada je ona konstatno negativna po Srbe koji žive u gradu, onda ne možete očekivati da ne naiđete na reakciju sa druge strane. Na kraju sve to poprima ozbiljniji oblik i prerasta u kriminalne činove, uništavanje društvene i privatne imovine kao što je i nanoviji slučaj lupanja automobila čiji je vlasnik direktor Tehničke škole „Nikola Tesla”.

Je li to na bilo koji način isprovocirano od strane srpske manjinske zajednice?

- Za svađu je potrebno dvoje. To je istina. Međutim, u Vukovaru te stvari ne možemo gledati na takav način. Ovde su na vlasti ljudi koji, rekao bih, ni sami ne znaju šta žele. U jednom trenutku Srbe i srpske predstavnike, tj. nas većnike iz SDSS-a optužuju za velikosrpsku puzajuću agresiju, a u drugom opet prisustvuju na svetoj liturgiji u pravoslavnoj crkvi. Ja to mogu da tumačim samo na jedan način, a to je da organizovana i jaka srpska zajednica u Vukovaru, zajedno sa SDSS-om ne odgovara aktualnoj vlasti. Ne odgovara zato što im je cilj da nas kao zajednicu oslabe, posvađaju, razjedine i onda im je sve lakše. Mi im to nećemo dozvoliti. Zato i pozivamo sve pripadnike naše zajednice da se okupimo i složimo jer samo tako možemo uspeti da ostvarimo svoja prava.

Vukovarsko gradsko veće, arhiva

Gradski ste većnik u dva mandata i sigurno na takve pojave stalno upozoravate tokom sednica. Kakve su reakcije ostalih većnika? Kako na to reaguje gradonačelnik?

- Gradski sam većnik sedam godina i za tih sedam godina sam se naslušao svega i svačega. Od stalnih optuživanja pa čak i do podrške, ali samo kad je to vladajućoj strukturi u interesu. U jednom medijskom nastupu jednog kolege većnika prozvani smo za politički klijentizam. Rekao je kako mi u SDSS-u vodimo računa samo o „srpskim pitanjima” i problemima koji muče Srbe, a da se ne uključujemo u širu politiku. U pravu je, ali samo do određene mere, jer smo u gradskom veću mi jedini koji javno govorimo o problemima srpske zajednice i to bez kalkulacije. To je tako zato što kada bi čekali nekog drugog da o tome govori sigurno je da bi se načekali, a verovatno to ne bi ni dočekali. SDSS u gradskom veću ima tri većnika i koristimo svaku priliku da ukažemo na probleme ali isto tako i da utičemo na odluke vladajuće većine da se neke odluke promene za bolji status znaše zajednice. Vrlo često nemamo podršku u svome radu, kako od stranaka desnog političkog spektra, tako i od levice koju problemi naše zajednice i ne zanimaju. Naprotiv, vrlo često su ujedinjeni protiv nas, i levica i desnica, kada su u pitanju neke teme koje se odnose na ostvarivanje prava srpske zajednice u gradu.

„Manjinsko obrazovanje je način da zajednica sačuva svoj identitet“

Možda mislite na srpske manjinske škole koje su pod konstantnim pritiskom? Na primer, kada su u pitanju italijanske ili škole na mađarskom, niko nikada ne kaže onu poznatu floskulu da „sva deca treba da idu zajedno u školu”.

- Zakoni koji vrede u drugim delovima države za Vukovar ili ne vrede ili su pod stalnom lupom i pritiskom da se od tih zakona i prava odustane. I mi, kao srpski politički predstavnici, i roditelji koji decu upisuju u škole po modelu A, i ne samo u osnovne i srednje škole već i u vrtiće tj. predškolu, smo pod stalnim pritiscima. Stalno se ističe kako je to segregacija, kako je to štetno i loše za decu jer deca u tim školama uče nešto drugo zbog čega ne mogu da se međusobno razumeju i poštuju i da zato dolazi do sukoba. Namerno se izbegava reći da je program isti, da su udžbenici samo prevedeni i da deca u školu ipak idu zajedno, pod isti krov. Ako je pravo na manjinsko školovanje razlog međusobnih sukoba, zašto se ti sukobi ne dešavaju u Istri ili u Daruvaru pa čak i u komšijskom Osijeku gde pripadnici mađarske zajednice imaju svoj, registrovani, školski centar? To je pravo pitanje. Nije razlog sukoba manjinsko obrazovanje i škole, već kućno vaspitanje i nedobronamerne poruke političara koje se šalju u javnost. Manjinsko obrazovanje je izbor roditelja, a naša obaveza, kao političkih predstavnika, je da zajedno sa nadležnim institucijama države obezbedimo uslove da manjinsko obrazovanje bude na što višem nivou. Manjinsko obrazovanje je način da neka zajednica sačuva svoj identitet, a i deca se tako osećaju bolje i sigurnije. Znanje koje deca steknu u našim školama je na visokom nivou, a dokaz da naše škole rade dobro su i brojne nagrade koje naši učenici osvajaju na takmičenjima na kojima ponosno predstavljaju iste te škole. To nekom očigledno smeta.

Evo dočekasmo i novi popis stanovništva, a pitanje službene upotrebe srpskog jezika i pisma ostalo je nerešeno, odnosno rešeno je, svi znamo kako. Doživeli ste i to da vam je gradski statut preveden na srpski i ćirilicu bačen pod noge. Šta mislite da možemo očekivati nakon popisa koji uskoro sledi?

- Popis će dati poražavajuće rezultate kako u Vukovaru tako i u celoj državi. Svedoci smo stalnog iseljavanja i ovakvom ekonomskom politikom u gradu teško da to možemo zaustaviti. Kada su prava srpske zajednice u pitanju zaista nisam optimista. Od prethodnog popisa prošlo je deset godina, a prava Srba ostala su samo na papiru jer je provođenje prava koja proizilaze iz brojnosti zaustavljeno. Deset godina su razne političke strukture manipulisale tim pravima i aktuelizovali ih samo onda kada je to njima politički odgovaralo, i opet na štetu Srba. Nas se ili nije ništa pitalo ili nas se pitalo veoma malo. Statut grada Vukovara koji je preveden na srpski jezik i pismo i koji sam predao gradonačelniku bio je tek simboličan gest u pokušaju da se međusobno uvažimo i poštujemo, a osuđen je kao čin velikosrpske agresije. Svedoci smo da preko u Vojvodini pripadnici hrvatske manjinske zajednice traže, insistiraju, na službenoj upotrebi hrvatskog jezika i pisma u celoj pokrajini jer smatraju da na to imaju pravo. Poređenja radi, Hrvata u Somboru ima 8,39 %, u Apatinu 10,49%, u Baču 8,39%, a Srba u Vukovaru 34,87% prema onom prethodnom popisu. Neću se začuditi ako Hrvati u Vojvodini pravo na službeni jezik i pismo ostvare pre nego Srbi u Vukovaru.

Marijan Pavliček baca ćirilični statut Grada Vukovara na pod.

Nepoštovanje ustavnog zakona kada je u pitanju ćirilica kao deo srpskog identiteta sigurno nije jedini problem Srba u ovom gradu. Znamo da su studentima koji studiraju van Hrvatske uskraćene gradske stipendije, srpskim kulturnim i sportskim organizacijama sredstva su znatno umanjena, Srbi su neravnopravni i u zapošljavanju. Kada se potegnu ta pitanja uvek se vraćamo na 1991. godinu i rat. Do kada će rat od koga je prošlo 30 godina biti izgovor za nepoštivanje Ustava i zakona?

- Rat je vladajućoj garnituri u gradu uvek izgovor za kršenje prava srpske zajednice. Studenti koji studiraju van Republike Hrvatske uskraćeni su za stipendije koje daje grad ali samo zato što većina njih želi da studira u Novom Sadu ili u Beogradu. Kada su u pitanju naša udruženja, u pravilu, od grada za svoj rad dobijaju tek simbolička sredstva i bez pomoći nas i naših institucija nisu u mogućnosti da nesmetano funkcionišu. Kada u gradskom veću na to upozorimo onda dobijemo odgovor da je sve u skladu sa gradskim pravilnikom i zakonom. Opravdanje im je da su dali neka sredstva i kao tobože vode brigu o udruženjima, a u stvari dovode nas do granice održivosti jer je njihova želja da se ta naša udruženja ugase i prestanu sa radom. Kada je reč o zapošljavanju, Srbi su zastupljeni samo u javnim radovima a u gradskim firmama na poslovima koji su najniže plaćeni dok ih je na rukovodećim mestima jako malo, i to su uglavnom ljudi koji su pred penziju. Sve je to odraz jedne smišljene politike koja za cilj ima, kako sam i na početku rekao, da nas oslabi, podeli, razjedini i na kraju potpuno asimiluje.

„Dosta je onih kojima odgovara da se međusobno mrzimo“

Često se ovde pominju žrtve, nestali, kažnjavanje ratnih zločinaca, ali se pri tome uporno insistira da su samo Hrvati žrtve i da samo među Srbima ima zločinaca. Je li to baš tako?

- Za svakog normalnog čoveka žrtva je žrtva i svaka žrtva zaslužuje jednako poštovanje i  pažnju. Istina je da se u javnosti mnogo više govori o stradanju hrvatskog naroda i da se o Srbima mnogo više govori kao o zločincima. To je generalizacija. Tako stvari postavljalju ljudi koje ne misle dobro ni jednima ni drugima. To naravno nije istina i stvari ne mogu da se posmatraju crno-belo, uvek postoje nijanse. Smatram da je došlo vreme da se neke stvari postave na svoje mesto. Očekujem u budućem periodu bolju komunikaciju pre svega između dve države, Srbije i Hrvatske, jer jedino tako je moguće rešiti problem nestalih, pitanja ratnih zločina i te probleme, figurativno rečeno, „skinuti sa leđa” naše zajednice u Hrvatskoj. Da do te saradnje dođe, mora postojati međusobno poštovanje i uvažavanje. Nažalost, neke političke strukture ne pridonose rešavanju ovih problema, naprotiv, zaustavljaju ih, jer svoju političku priču i grade na temama iz devedesetih.

Sami građani, Hrvati i Srbi, bar se tako čini, imaju puno više međusobne toleracije, ali kada dođu neki specifični datumi, 2. maj ili 18. novembar sve kao da ponovo kreće iz početka. Kako to promeniti?

- Već sam rekao, dosta je onih kojima odgovara da se međusobno mrzimo. Retorika kojom se služe tih dana ne daje priliku da se opšta atmosfera u gradu poboljša. Dokle god je tako, ti dani će za građane samo biti razlog da odu iz grada ili da se zatvore u svoje stanove, kuće i da iz njih ne izlaze dok se sve ne smiri. To bi se moglo promeniti ali je za to potrebna obostrana želja, a ne samo jedne od strana.

Kandidat za zamenika gradonačelnika

Arhiva

Neprestano ste na terenu, susrećete se sa pripadnicima srpske zajednice. Na šta se najviše žale? Dolaze li od građana nekakve inicijative?

- Sa našim građanima smo u stalnoj komunikaciji. Na terenu smo konstantno i pokušavamo na sve načine da pomognemo. Najveći problem je socijalna egzistencija naših ljudi. Vrlo često su prepušteni sami sebi i zato teško dolaze do rešanja svojih problema. I dalje se problemi vrte oko Tehnostana, otkup stanova je pokrenut sa mrtve tačke ali bi ipak mogao biti brži. I dalje su u gradu visoke režije za vodu, komunalije i na sve te probleme građana smo ukazivali na sednicama gradskog veća. Za mlade je ključan problem nezaposlenost, a to se može rešiti samo otvaranjem novih radnih mesta. Tu je potreban i angažman države, a ne samo grada. Zašto se ne radi na tome prilično je jasno. U državi je na vlasti HDZ koji je to bio i u gradu sve dok aktuelni gradonačelnik nije izašao iz te stranke i krenuo u nezavisnu političku opciju. Kao većnik se sećam da je pre nepune dve godine samo Fond za razvoj grada Vukovara raspolagao sa oko 60 miliona kuna, a sada raspolaže tek sa oko 20. To je jasan znak da država ne podržava aktuelnu vlast i da sve dok je to tako neće ulagati u grad. Bez podrške države gradonačelnik vrlo malo ili, bolje rečeno, skoro ništa, ne može uraditi za grad. Mogu mali infrastrukturni projekti koje budžet grada može da prati, ali o ozbiljnim, velikim projektima, koji bi doneli nova radna mesta, svakako se ne može govoriti.

Bliže se i lokalni izbori. Predizborne aktivnosti su se već uveliko zahuktale. Stiče se utisak da SDSS nekako nikada ne žuri da se u njih uključi. Je li to zaista tako ili utisak vara?

- Ozbiljna politička opcija mora da radi konstatno, a ne samo pred izbore. Pre tri godine smo reorganizovali gradsku organizaciju i može se reći da smo već tada krenuli u predizborne aktivnosti. U rad smo uključili puno mladih, obrazovanih ljudi, reorganizovali smo se i pojačali naše aktivnosti koje su sada redovne i prepoznatljive tako da se može reći da smo pripreme za izbore već obavili. Sve se zna, ja sam kandidat stranke za zamenika gradonačelnika, određeni su i kandidati za listu i sada krećemo u intezivnije medijsko predstavljanje našeg programa i aktivnosti. SDSS je stranka koja postoji već 24 godine i kao takva je već prepoznatljiva u svome radu. Mladi, koje sam pomenuo, svoju perspektivu vide ovde i žele da svojim radom pomognu zajednici kojoj pripadaju. Stalno smo prisutni na terenu i pokušavamo da svojim radom olakšamo život našim sugrađanima. Tokom ove pandemije, konstatno smo obilazili naše sugrađane, pomagali u dostavi namirnica za svaki dan. Insistirali smo na rešavanju infrastrukturnih projekata za koje je zadužen grad, prilazne ceste, staze, igrališta za decu. Delili smo socijalne pakete najugroženijim građanima. Uporno radimo na poboljašanju rada FK Vuteks-Sloge i sređivanju njihovih prostorija i terena. Održavamo naša spomen područja Dudik i Aleju. Aktivno smo se uključili i u verska dešavanja, a pomažemo i naše sunarodnike koji žive van ovog područja. Slali smo pomoć i na potresom pogođeno područje Banije, redovno pomažemo rad naše Bogoslovije u manastiru Krka i radimo još dosta toga. Naš rad se ne svodi samo na prazne priče već iza nas postoje i dela koja su u gradu vidljiva, a naši sugrađani su sa svim tim jako dobro upoznati. Verujem da će pripadnici naše zajednice na ove lokalne izbore izaći u što većem broju i da ćemo dobiti podršku glasača kako bi u gradskom veću stranka imala što veći uticaj i dobila priliku da još više učini da se problemi koji tište naše sugrađane i pripadnike naše zajednice reše i da se njihov život poboljša.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.