„Sretenjskim ustavom Srbija je postala Evropa pre Evrope“

Ustanova u oblasti kulture Srpski kulturni centar iz Vukovara u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Vukovaru organizovao je juče izložbu i predavanje „Sretenjski ustav”. Povodom Dana državnosti Republike Srbije predavanje o nekada najmodernijem pravnom aktu u Evropi održao je pravnik Jovan Vlaović.

- Što se tiče samog Sretenjskog ustava govorimo o jednom od najmodernijih ustava tog vremena, međutim kad bi ga samo jezički modifikovali i danas bismo govorili o modernom ustavu jer je davao određena prava koja su tada bila neviđena u drugim ustavima. Konkretno, pomenuću da govori o oslobađanju od ropstva što je u nekim zapadnim državama tog vremena bila misao imenica. Zapravo Srbija je Sretenjskim ustavom postala Evropa pre Evrope jer je bio demokratski, napredan i mislim da samo nije bio momenat da tada zaživi – pojašnjava Jovan Vlaović značaj Sretenjskog ustava.

Postoje razne teorije o uzrocima zbog kojih je došlo do pisanja Sretenjskog ustava, a jedan od njih je Miletina buna.

- To je bila jedna o prvih unutrašnjih buna u tadašnjoj Knjaževini Srbiji gde su se viđeniji Srbi pobunili protiv kneza, međutim kasnije istorijske činjenice ipak ne govore u prilog tome zbog toga što postoje dva teksta predloga ustava koje su prethodile ovome iz 1835. godine. Zanimljivo je da je prvi izraz „ustav” kao takav upotrebio Dimitrije Davidović jer je smatrao da dolazi od glagola „ustaviti” što znači „ograničiti vlastodršca”. Davidović je morao brzo delovati jer su izdana dva hatišerifa kojima je Srbija dobila visok stepen autonomije i trebalo je da ima ustav koji će ograničiti delovanje vladara u tom momentu. To je i uspelo i čak je i sam Miloš Obrenović dobio nasledno pravo biti knezom, kao i njegovi potomci. Svi su bili zadovoljni, međutim već početkom marta je privremeno suspendovan da bi 11. aprila bio i konačno stavljen van snage, bez obzira na to što su i knez Miloš i Dimitrije Davidović imali intenciju da se on kao takav revidira i postane još bolji akt, nego što je bio, ali istorija je pokazala da u tome nisu tada uspeli, a mi 188 godina kasnije govorimo o veoma dobrom pravnom aktu koji često bude zanemaren po važnosti – zaključuje Vlaović priču o važnosti Sretenjskog ustava.

Ustav koji nije napisao pravnik

Zanimljivo je da je ustav napisao Dimitrije Davidović koji nije bio pravnik, a prema rečima našeg sagovornika, to se može i videti.

- Bio je specifična ličnost tog perioda. Iako je živeo u raznim delovima Evrope, najviše ga je obeležio život u Beču gde se družio sa mnogim viđenijim ličnostima među kojima su bili Vuk Karadžić i Jernej Kopitar pa je tako pokrenuo i Novine serbske, kasnije Novine srpske koje i danas imaju posebno mesto u Republici Srbiji. Bio je blizak Milošu Obrenoviću, a nakon ustava koji je trajao svega 55 dana pao je u nemilost koja ipak nije takva kao što je navedeno u istorijskim dokumentima gde piše da je bio skroz izopšten. On se povremeno družio s Milošem Obrenovićem, međutim umro je u siromaštvu u 48. godini, a grob mu je bio prilično nepoznat javnosti. Na grobu pišu reči koje najbolje opisuju Dimitrija Davidovića, a to je „Dimitrije Davidović – sav Srbin” – priča Vlaović o autoru Sretenjskog ustava.

Uz predavanje, posetioci, među kojima su bili mnogi predstavnici javnog, političkog, duhovnog i kulturnog života Srba iz Vukovara i okoline, imali su priliku da razgledaju i izložbu vezanu za ovaj događaj.

- Mi ovaj program, odnosno obeležavanje Dana državnosti Republike Srbije, održavamo zajedno sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u Vukovaru već treću godinu za redom. Prva dva su bila tematski vezana. Prvi je bio izložba o znamenitim Srbima, a drugi izložba o voždu Karađorđu i njegovim vojvodama,  a ove godine smo se odlučili za kratko predavanje i izložbu o Sretenjskom ustavu, kao prvom ustavnom aktu savremene srpske državnosti - govori direktor Srpskog kulturnog centra iz Vukovara Srđan Sekulić.

Od februara do kraja marta u okviru programa SKC sredom biće održan niz dešavanja u prostoru Srpskog kulturnog centra Vukovar. U planu su različita predavanja i promocije, a već od prvog marta biće održan Mesec Matice srpske u saradnji sa najvećom i najstarijom kulturnom institucijom u Srbiji.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.