Srpski kulturni prostor predstavljen osječkoj publici

Ovom prilikom u crkvenoj sali Srpske pravoslavne crkvene opštine Osijek zbornik su predstavili predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić i sekretar dr Milan Micić.

- Ovo je svakako najznačajniji program našeg pododbora, ne samo ove godine, nego i poslednjih nekoliko godina. Bio je to 15. program kojeg smo realizovali ove godine kao domaćini, a o njegovom značaju kao i o značaju same teme svedoči i dobra poseta. Dogovorena je i daljnja saradnja sa Maticom srpskom i to već na jesen kada ćemo predstaviti Letopis Matice srpske. Ujedno, naš pododbor je prvi i jedini od 52 aktivna koji ima saradnju sa ovom najznačajnijom srpskom kulturnom i naučnom ustanovom – istakao je predsednik osječkog pododbora Prosvjete Zdenko Čikara.

Predstavljanje zbornika radova bila je prilika da se progovori i o Matici srpskoj, njenom istorijskom značaju kao i današnjoj ulozi u srpskom društvu.

- Naša želja je da ovde malo progovorimo o tome šta je Matica srpska, koji su oblici njene aktivnosti, ukažemo na ovaj zbornik radova koji smo napravili u vezi sa srpskim kulturnim prostorom jer naša želja je da to bude jedna trajna smotra svega onoga što se radi na raznim delovima srpskog kulturnog prostora. Kada kažemo tu naslovnu odrednicu mi ne mislimo na nekakav fizički ili geografski ili politički prostor, mislimo na onaj virtuelni prostor gde se stvaraju kulturne vrednosti, a to može biti i dijaspora, bilo koje mesto gde možda neki usamljenik stvara na srpskom jeziku ili stvara neke srpske kulturne vrednosti – naglasio je predsednik ove najstarije srpske naučne i kulturne organizacije Dragan Stanić govoreći i o obavezi Matice srpske da bude prisutna u svim krajevima gde ima Srba.

- Matica srpska ima tu prirodnu orijentaciju da obilazi sve one prostore gde žive Srbi i gde se ostvaruju srpske kulturne vrednosti i prirodno je da onda budemo u Osijeku kao što je prirodno da budemo i u mnogim drugim sredinama. Ako govorimo o Hrvatskoj mislim da tu ima mnogo mesta gde Matica može da dođe sa svojim stvaralačkim kapacitetima i da pomogne ljudima da izgrade onu kulturnu samosvest koju pripadnik našeg naroda i kulture izgradi.

Predstavljen i projekat digitalizacije crkvenih matica

Matica srpska ima preko tri hiljade članova, a u mnogim mestima kako u Srbiji, tako i u okolnim državama ima saradnju sa brojnim kulturnim institucijama, ustanovama, udruženjima. Naučni skup o srpskom kulturnom prostoru po najavama nije jedini i poslednji koji će biti organizovan od strane Matice srpske.

- Zbornik radova sa pomenutog naučnog skupa sadrži 53 rada i suštinski naučnici su pokušali da sagledaju šta to jeste srpski kulturni prostor, gde se on to prostire, gde su mu tačke i granice, a i to kako se kretao u prošlosti jer on nije nikada konstanta. Srpski kulturni prostor se pomerao u različitom vremenu od Budima do Hilandara i od Ravnih kotara do Temišvara, ali kasnije i ka Rusiji i ka Americi, tamo gde su išle srpske seobe. Pitanje srpskog kulturnog prostora je i susretanje sa drugim narodima i kulturama, a takođe on je uvek u sebi nosio i pitanje srpskog identiteta i ako govorimo o identitetu onda je i obaveza Matice srpske kao najstarije srpske kulturne i naučne ustanove da pokuša da objasni sebi i svom narodu kuda se to prostire to zajedničko srpsko osećanje. Ovaj zbornik i naučni skup su upravo tu kako bi se dali odgovori na ta ključna pitanja i naučni skup svakako nije poslednji, on će biti održavan periodično – napomenuo je sekretar Matice srpske Milan Micić.

U drugom delu programa dolazak uvaženih gostiju iz Matice srpske iskorišćen je i za predstavljanje digitalizacije crkvenih matica, projekat na kojem je radio Milenko Vojnović.

- U kontekstu naše glavne teme pokušali smo danas na indirektan način da predstavimo još jednu važnu temu, a to je digitalizacija  crkvenih matica osječke parohije Donja varoš koje se vode od 1762. godine, samo nekoliko godina od podizanja Sabornog hrama u Osijeku. Ono što je potrebno da se naglasi, to je da su crkvene matice odlukom vlasti FNRJ iz 1946. godine oduzete crkvi i one se nalaze ili u istorijskim arhivima ili u matičnim kancelarijama, a proces njihovog povratka je pokrenut, ali još uvek nije realizovan. Međutim, sam proces njihove digitalizacije je veoma značajan čak i nakon njihovog povratka i trud i rad gospodina Milenka Vojnovića zaslužuje posebnu pažnju i ja sam siguran da će doprineti boljem poznavanju prošlosti svima onima koji je budu istraživali – zaključio je osječki paroh protojerej Aleksandar Đuranović.