Šta je Istanbulska konvencija, zašto je toliko uzdrmala hrvatsku javnost i šta o tome misli predstavnica Srba u Saboru?

Saborska rasprava o Istanbulskoj konvenciji započela je danas, ali ova tema je već nedeljama prvorazredno političko pitanje. O tome zašto je Istanbulska konvencija i njena ratifikacija važna razgovarali smo sa saborskom zastupnicom iz redova srpske zajednice Draganom Jeckov.

istanbulska konvencija 1

Istanbulska konvencija je skraćeni naziv za Konvenciju Veća Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Veće Evrope prihvatilo ju je 11. maja 2011. u Istanbulu. Ona ima status međunarodnog ugovora i time je pravno jača od nacionalnih zakona. Države koje konvenciju ratifikuju svoje zakone trebaju da podrede i prilagode njenim zahtevima i podložne su kontroli međunarodne grupe pod nazivom GREVIO.

U odredbama Konvencije ističe se kako GREVIO može primiti informacije o provođenju Konvencije od nevladinih organizacija i civilnog društva, kao i od nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Godišnje ovoj će se grupi dostavljati dva izveštaja o provođenju konvencije, jedno od državnih tela i jedno od udruženja civilnog društva.

Od ukupno 47 zemalja članica Veća Evrope konvenciju je ratifikovalo 28 zemalja, odnosno 17 od ukupno 28 članica Evropske unije. U novembru 2016. povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama premijer Andrej Plenković poručio je kako Vlada pokreće postupak ratifikovanja konvencije, a više od godinu dana nakon toga ovo pitanje uzdrmalo je političku scenu.

Otpor ratifikaciji stigao je od katoličke crkve, dela vladajućeg HDZ-a, te pojedinih udruženja i inicijativa desnice. Problematično im je ono što nazivaju “rodna ideologija”, misleći pod time na uvođenje pojma roda koji prema tvrdnjama vodi uništavanju tradicije i porodičnih vrednosti. Kao spornu tačku navode i finansiranje sprovođenja konvencije te uplitanje spoljnog nadzornog tela u unutrašnja pitanja Hrvatske.

Vlada prihvatila, ali dodala „interpetativnu izjavu“ – na potezu Sabor

Nakon što je u četvrtak 22. marta, Vlada RH jednoglasno usvojila IK te je uputila Saboru, organizovan je u Zagrebu protest protiv Istanbulske konvencije odakle su jasno poslate i političke poruke upućene premijeru. Sam premijer je nakon odluke Vlade potvrdio da je ratifikacija ovog dokumenta poslednjih dana postala najvažnije političko pitanje.

– Slanje ratifikacije u proceduru je politička volja moje vlade, ne činimo to zbog pritisaka, nego zbog programa ove vlade, temeljem postignutog čvrstog uverenja da će ratifikovanje konvencije osnažiti pravni i institucionalni okvir za sprečavanje nasilja u porodici. Priče o finansijskim obavezama od milijardu kuna nisu tačne – rekao je tada premijer Plenković i dodao da je vlada, uvažavajući zabrinutost određenih grupa u društvu, onih koji u sadržaju Istanbulske konvencije vide neke opasnosti, odlučila da doda interpretativnu izjavu.

– U članu 4. usvojićemo tri važne poruke da ova konvencija ne sadrži preuzimanje nikakvih međunarodnih pravnih obveza koje se kose s vrednostima određenim delovima hrvatskog društva. U prvoj rečenici izjave jasno se kaže što je suština konvencije, u drugoj će jasno reći da Hrvatska smatra da odredbe konvencije ne sadrže obavezu rodne ideologije u hrvatski pravni i obrazovni sistem ni promenu ustavne definicije braka. To je vrlo važno i to ne donosimo naslepo, već nakon vrlo detaljnih i preciznih konsultacija s pravnim stručnjacima gde smo došli do zaključka da u njihovim analizama nema pravnih učinaka kakve možemo čuti u raspravi u javnosti. Nema pravne obaveze za priznanje trećeg ili neutralnog spola, pravne obaveze za redefiniciju braka, nema pravne obveze za uvođenje u nastavne programe sadržaja za koje možda smatramo da nisu u skladu s našim vrednostima, i razjašnjavamo na taj način dileme onih koji imaju rezerve. Nema skrivenih namera. S punom odgovornošću predlažem da ovaj zakon uputimo Saboru – izjavio je premijer.

SDSS podržava ratifikaciju

Samostalna demokratska srpska stranka jasna je po pitanju Istanbulske konvencije, podržavaju ratifikovanje i jaču borbu u sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Saborska zastupnica Dragana Jeckov smatra da su razilaženja u društvu po pitanju ratifikovanja u velikoj meri nastala i zbog nedovoljne upućenosti građana šta je zaista konvencija i koliki je njen značaj.

– Sve što smo čuli ovih dana i što se u najvećoj meri odnosi na takozvanu rodnu ideologiju ne bi trebalo da je toliko u žiži interesovanja koliko činjenica da je to još jedna u nizu konvencija Veća Evrope koja govori o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama.

Dragana Jeckov SDSS
Dragana Jeckov

Veće Evrope je najstarija evropska organizacija koja je posebno angažovana u borbi protiv svih oblika netolerancije i diskriminacije te je prepoznatljiva i u području zaštite prava nacionalnih manjina. Važno je reći da je RH postala članica Veća 1996. godine i učinjeni su mnogobrojni napori da to postanemo. Hrvatska će 18. maja 2018. godine postati privremeno sedište Veća, koje se, poznato je, svake godine izmešta u drugu državu. Tako da bi došli do kontradiktornosti gde nismo ratifikovali Konvenciju, a postajemo na neki način predsedavajući Veća Evrope koje ju je donelo, objašnjava Jeckov.

Pojam roda već u zakonima

Pojam roda koji je u Hrvatskoj izazvao najviše otpora definisan je na sedmoj stranici u trećem članu i on označava društveno oblikovane uloge, ponašanja, aktivnosti, osobine koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce.

– Nasilje koje doživljavaju žene nije samo rezultat njihovih bioloških karakteristika nego i tih rodnih uloga koje su za njih u društvu unapred određene. Poznato  je da veoma često u čitankama naše dece postoje sličice gde majka kuva, a tata čita novine. To su stereotipi i predrasude sa kojim se naša deca susreću već u najranijoj dobi. Zbog toga su se mnogobrojni pobunili. Mi smo savremeno društvo i deo EU i ova situacija sa rodom i polom u našem se zakonodavstvu već odavno pojavljuje. Rod i pol definisani su još 2008. godine u Zakonu o suzbijanju diskriminacije i Zakonu o maticama i ništa nam se od tada nije loše dogodilo. Ustavni sud RH se o pojmu roda izjasnio 2013. god kada je dopustio održavnje referenduma o braku, govori Dragana Jeckov.

Sve više nasilja nad ženama

Pojam roda i pola involvirani su u zakonima RH, postoji zakonodavni okvir koji se bavi sprečavanjem nasilja nad ženama, ali prema istraživanjima i dostupnim podacima nasilje u porodici i dalje raste. U 2016. godini od strane muških partnera ubijeno je 16, a u poslednjih 10 godina čak 300 žena. Ova činjenica dokazuje da je ratifikacija Istanbulske konvencije nužna.

– Ono što Istanbulska konvencija obavezuje državu koja je ratifikuje je da mora postojati dvadesetčetvoročasovna SOS linija za žene žrtve nasilja, adekvatna besplatna pravna zaštita, specijalizovane osobe unutar MUP-a, Centara za socijalnu skrb, Centara za prevenciju, sve instance moraju povezano delovati u cilju sprečavanja nasilja nad ženama. Mora se povećati broj sigurnih kuća i obezbediti adekvatna pomoć. Konvencija predviđa automatsko odvajanje nasilnika od žene, ne sme se desiti da žena mora izaći iz kuće, ili odustati od prijave nasilnika, priča Jeckov.

nasilje nad ženama
Foto: voxfeminae.net

I pored toga što se Konvencijom poboljšavaju i povezuju mahanizmi zaštite žena na protestima protiv ratifikovanja IK u prvim redovima bilo je mnogo žena.

– Na Odboru za ljudska prava i prava nacionalnih manjina predsedavajući Milorad Pupovac prvi je otvorio ovu temu i bilo je onih koji su bili za ratifikovanje, ali i onih koji su se protivili. Tada su i neke žene rekle da će IK mnogo da košta Hrvatsku, da je finansijski momenat razlog da se ne ratifikuje. Pominjali su i istraživanja prema kojima ubistvo mlade žena košta između 300 i 500 hiljada evra, tu se misli na to koliko je uloženo u obrazovanje žene i na to koliko je ona u toku svog radnog veka mogla da zaradi. Zamislite situaciju kada mi važemo koliko košta život jedne mlade žene. Isticano je kao problem i to što bi GREVIO trebalo da vrši nadzor primene te da nije potreban i da možemo sami. Smatram da je očigledno da ne možemo, jer imamo činjenicu koja je poražavajuća, a to je broj ubijenih žena. Jasno je da ne možemo sami kada nam je samo u jednoj godini ubijeno 16 žena. To je strašno, govori Dragana Jeckov.

Istanbulska konvencija odavno ratifikovana u Srbiji i BIH

Ono što Konvencija donosi je definicija nasilja u porodici prema kojoj se nasilje u porodici smatraju sva dela telesnog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog nasilja koje se javljaju u porodici, domaćinstvu ili između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, bez obzira na to da li počinilac sa žrtvom deli prebivalište ili ne.

– Međunarodna definicija nasilja u porodici je jako značajna i govori i o ekonomskom nasilju i na to moramo obratiti pažnju. SDSS smatra da je pitanje zaštite i sprečavanja nasilja nad ženama nešto u vezi sa čim nema dileme. Hrvatsku obavezuje i činjenica o broju ubijenih žena i zato moramo ratifikovati ovu konvenciju. Više pažnje potrebno je posvetiti prevenciji nasilja nad ženama, razvijati u najranijem predškolskom i školskom obrazovanju razvijati stavove da su muškarci i žene ravnopravni, da je potrebno prijavljivati nasilje. Kada to dostignemo onda ćemo moći reći da smo napredno društvo. Srbija i BiH su ratifikovale Istanbulsku konvenciju 2013. godine, a nisu članice EU. To je donelo nove zakone, pa je u Republici Srbiji 2016. donet novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je poboljšao mnogo toga u radu policije i tužilaštva, te postoji centralna elektronska evidencija nasilnika, što uveliko poboljšava rad i policije i suda. I u BiH je preduzeto niz mera za uspostavljanje zakonodavnog, institucionalnog i organizacionog okvira za prevenciju u borbi protiv nasilja nad ženama. U razgovoru sa udruženjima žena iz Srbije na pitanje da li se smanjilo nasilje, rekle su mi nije, nego se povećalo. Ostala sam začuđena i tada su mi objasnile da se nakon ratifikovanja zapravo povećao broj prijava nasilja. Nasilja je uvek bilo, ali nije bilo evidentirano i sada je i to intenzivnije. To je ono što se mora desiti i kod nas. Ne sme nasilje u porodici ostati u četiri zida ono mora biti prijavljeno. U Republici Hrvatskoj se više od 90 odsto porodičnog nasilja tretira kao prekršajno delo, a ratifikovanjem ono postaje kazneno delo koje dobija potpuno drugačiji tretman koji štiti žene od nasilnika, zaključuje Jeckov.

Komentariši