Šta je Istanbulska konvencija, zašto je toliko uzdrmala hrvatsku javnost i šta o tome misli predstavnica Srba u Saboru?

Istanbulska konvencija je skraćeni naziv za Konvenciju Veća Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Veće Evrope prihvatilo ju je 11. maja 2011. u Istanbulu. Ona ima status međunarodnog ugovora i time je pravno jača od nacionalnih zakona. Države koje konvenciju ratifikuju svoje zakone trebaju da podrede i prilagode njenim zahtevima i podložne su kontroli međunarodne grupe pod nazivom GREVIO.

U odredbama Konvencije ističe se kako GREVIO može primiti informacije o provođenju Konvencije od nevladinih organizacija i civilnog društva, kao i od nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Godišnje ovoj će se grupi dostavljati dva izveštaja o provođenju konvencije, jedno od državnih tela i jedno od udruženja civilnog društva.

Od ukupno 47 zemalja članica Veća Evrope konvenciju je ratifikovalo 28 zemalja, odnosno 17 od ukupno 28 članica Evropske unije. U novembru 2016. povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama premijer Andrej Plenković poručio je kako Vlada pokreće postupak ratifikovanja konvencije, a više od godinu dana nakon toga ovo pitanje uzdrmalo je političku scenu.

Otpor ratifikaciji stigao je od katoličke crkve, dela vladajućeg HDZ-a, te pojedinih udruženja i inicijativa desnice. Problematično im je ono što nazivaju “rodna ideologija”, misleći pod time na uvođenje pojma roda koji prema tvrdnjama vodi uništavanju tradicije i porodičnih vrednosti. Kao spornu tačku navode i finansiranje sprovođenja konvencije te uplitanje spoljnog nadzornog tela u unutrašnja pitanja Hrvatske.

Vlada prihvatila, ali dodala „interpetativnu izjavu“ - na potezu Sabor

Nakon što je u četvrtak 22. marta, Vlada RH jednoglasno usvojila IK te je uputila Saboru, organizovan je u Zagrebu protest protiv Istanbulske konvencije odakle su jasno poslate i političke poruke upućene premijeru. Sam premijer je nakon odluke Vlade potvrdio da je ratifikacija ovog dokumenta poslednjih dana postala najvažnije političko pitanje.

- Slanje ratifikacije u proceduru je politička volja moje vlade, ne činimo to zbog pritisaka, nego zbog programa ove vlade, temeljem postignutog čvrstog uverenja da će ratifikovanje konvencije osnažiti pravni i institucionalni okvir za sprečavanje nasilja u porodici. Priče o finansijskim obavezama od milijardu kuna nisu tačne - rekao je tada premijer Plenković i dodao da je vlada, uvažavajući zabrinutost određenih grupa u društvu, onih koji u sadržaju Istanbulske konvencije vide neke opasnosti, odlučila da doda interpretativnu izjavu.

- U članu 4. usvojićemo tri važne poruke da ova konvencija ne sadrži preuzimanje nikakvih međunarodnih pravnih obveza koje se kose s vrednostima određenim delovima hrvatskog društva. U prvoj rečenici izjave jasno se kaže što je suština konvencije, u drugoj će jasno reći da Hrvatska smatra da odredbe konvencije ne sadrže obavezu rodne ideologije u hrvatski pravni i obrazovni sistem ni promenu ustavne definicije braka. To je vrlo važno i to ne donosimo naslepo, već nakon vrlo detaljnih i preciznih konsultacija s pravnim stručnjacima gde smo došli do zaključka da u njihovim analizama nema pravnih učinaka kakve možemo čuti u raspravi u javnosti. Nema pravne obaveze za priznanje trećeg ili neutralnog spola, pravne obaveze za redefiniciju braka, nema pravne obveze za uvođenje u nastavne programe sadržaja za koje možda smatramo da nisu u skladu s našim vrednostima, i razjašnjavamo na taj način dileme onih koji imaju rezerve. Nema skrivenih namera. S punom odgovornošću predlažem da ovaj zakon uputimo Saboru - izjavio je premijer.

SDSS podržava ratifikaciju

Samostalna demokratska srpska stranka jasna je po pitanju Istanbulske konvencije, podržavaju ratifikovanje i jaču borbu u sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Saborska zastupnica Dragana Jeckov smatra da su razilaženja u društvu po pitanju ratifikovanja u velikoj meri nastala i zbog nedovoljne upućenosti građana šta je zaista konvencija i koliki je njen značaj.

- Sve što smo čuli ovih dana i što se u najvećoj meri odnosi na takozvanu rodnu ideologiju ne bi trebalo da je toliko u žiži interesovanja koliko činjenica da je to još jedna u nizu konvencija Veća Evrope koja govori o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama.

Dragana Jeckov

Veće Evrope je najstarija evropska organizacija koja je posebno angažovana u borbi protiv svih oblika netolerancije i diskriminacije te je prepoznatljiva i u području zaštite prava nacionalnih manjina. Važno je reći da je RH postala članica Veća 1996. godine i učinjeni su mnogobrojni napori da to postanemo. Hrvatska će 18. maja 2018. godine postati privremeno sedište Veća, koje se, poznato je, svake godine izmešta u drugu državu. Tako da bi došli do kontradiktornosti gde nismo ratifikovali Konvenciju, a postajemo na neki način predsedavajući Veća Evrope koje ju je donelo, objašnjava Jeckov.

Pojam roda već u zakonima

Pojam roda koji je u Hrvatskoj izazvao najviše otpora definisan je na sedmoj stranici u trećem članu i on označava društveno oblikovane uloge, ponašanja, aktivnosti, osobine koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce.

- Nasilje koje doživljavaju žene nije samo rezultat njihovih bioloških karakteristika nego i tih rodnih uloga koje su za njih u društvu unapred određene. Poznato  je da veoma često u čitankama naše dece postoje sličice gde majka kuva, a tata čita novine. To su stereotipi i predrasude sa kojim se naša deca susreću već u najranijoj dobi. Zbog toga su se mnogobrojni pobunili. Mi smo savremeno društvo i deo EU i ova situacija sa rodom i polom u našem se zakonodavstvu već odavno pojavljuje. Rod i pol definisani su još 2008. godine u Zakonu o suzbijanju diskriminacije i Zakonu o maticama i ništa nam se od tada nije loše dogodilo. Ustavni sud RH se o pojmu roda izjasnio 2013. god kada je dopustio održavnje referenduma o braku, govori Dragana Jeckov.

Sve više nasilja nad ženama

Pojam roda i pola involvirani su u zakonima RH, postoji zakonodavni okvir koji se bavi sprečavanjem nasilja nad ženama, ali prema istraživanjima i dostupnim podacima nasilje u porodici i dalje raste. U 2016. godini od strane muških partnera ubijeno je 16, a u poslednjih 10 godina čak 300 žena. Ova činjenica dokazuje da je ratifikacija Istanbulske konvencije nužna.

- Ono što Istanbulska konvencija obavezuje državu koja je ratifikuje je da mora postojati dvadesetčetvoročasovna SOS linija za žene žrtve nasilja, adekvatna besplatna pravna zaštita, specijalizovane osobe unutar MUP-a, Centara za socijalnu skrb, Centara za prevenciju, sve instance moraju povezano delovati u cilju sprečavanja nasilja nad ženama. Mora se povećati broj sigurnih kuća i obezbediti adekvatna pomoć. Konvencija predviđa automatsko odvajanje nasilnika od žene, ne sme se desiti da žena mora izaći iz kuće, ili odustati od prijave nasilnika, priča Jeckov.

Foto: voxfeminae.net

I pored toga što se Konvencijom poboljšavaju i povezuju mahanizmi zaštite žena na protestima protiv ratifikovanja IK u prvim redovima bilo je mnogo žena.

- Na Odboru za ljudska prava i prava nacionalnih manjina predsedavajući Milorad Pupovac prvi je otvorio ovu temu i bilo je onih koji su bili za ratifikovanje, ali i onih koji su se protivili. Tada su i neke žene rekle da će IK mnogo da košta Hrvatsku, da je finansijski momenat razlog da se ne ratifikuje. Pominjali su i istraživanja prema kojima ubistvo mlade žena košta između 300 i 500 hiljada evra, tu se misli na to koliko je uloženo u obrazovanje žene i na to koliko je ona u toku svog radnog veka mogla da zaradi. Zamislite situaciju kada mi važemo koliko košta život jedne mlade žene. Isticano je kao problem i to što bi GREVIO trebalo da vrši nadzor primene te da nije potreban i da možemo sami. Smatram da je očigledno da ne možemo, jer imamo činjenicu koja je poražavajuća, a to je broj ubijenih žena. Jasno je da ne možemo sami kada nam je samo u jednoj godini ubijeno 16 žena. To je strašno, govori Dragana Jeckov.

Istanbulska konvencija odavno ratifikovana u Srbiji i BIH

Ono što Konvencija donosi je definicija nasilja u porodici prema kojoj se nasilje u porodici smatraju sva dela telesnog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog nasilja koje se javljaju u porodici, domaćinstvu ili između bivših ili sadašnjih supružnika ili partnera, bez obzira na to da li počinilac sa žrtvom deli prebivalište ili ne.

- Međunarodna definicija nasilja u porodici je jako značajna i govori i o ekonomskom nasilju i na to moramo obratiti pažnju. SDSS smatra da je pitanje zaštite i sprečavanja nasilja nad ženama nešto u vezi sa čim nema dileme. Hrvatsku obavezuje i činjenica o broju ubijenih žena i zato moramo ratifikovati ovu konvenciju. Više pažnje potrebno je posvetiti prevenciji nasilja nad ženama, razvijati u najranijem predškolskom i školskom obrazovanju razvijati stavove da su muškarci i žene ravnopravni, da je potrebno prijavljivati nasilje. Kada to dostignemo onda ćemo moći reći da smo napredno društvo. Srbija i BiH su ratifikovale Istanbulsku konvenciju 2013. godine, a nisu članice EU. To je donelo nove zakone, pa je u Republici Srbiji 2016. donet novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je poboljšao mnogo toga u radu policije i tužilaštva, te postoji centralna elektronska evidencija nasilnika, što uveliko poboljšava rad i policije i suda. I u BiH je preduzeto niz mera za uspostavljanje zakonodavnog, institucionalnog i organizacionog okvira za prevenciju u borbi protiv nasilja nad ženama. U razgovoru sa udruženjima žena iz Srbije na pitanje da li se smanjilo nasilje, rekle su mi nije, nego se povećalo. Ostala sam začuđena i tada su mi objasnile da se nakon ratifikovanja zapravo povećao broj prijava nasilja. Nasilja je uvek bilo, ali nije bilo evidentirano i sada je i to intenzivnije. To je ono što se mora desiti i kod nas. Ne sme nasilje u porodici ostati u četiri zida ono mora biti prijavljeno. U Republici Hrvatskoj se više od 90 odsto porodičnog nasilja tretira kao prekršajno delo, a ratifikovanjem ono postaje kazneno delo koje dobija potpuno drugačiji tretman koji štiti žene od nasilnika, zaključuje Jeckov.