Šta je Pupovac tačno rekao o Hrvatskoj i NDH?

Desno i radikalno desno orijentisanim političarima, interesnim grupama, crkvenim velikodostojnicima i medijima naročito se nije dopao jedan deo Pupovčevog izlaganja.

Milorad Pupovac Jasenovac 2018.

Na konferenciji za novinare koju je SDSS organizovao nakon napada na Srbe u Uzdolju predsednik ove stranke Milorad Pupovac izneo je niz argumenata i dokaza da hrvatsko društvo, a samim tim i država, već celo jedno petogodišnje razdoblje klizi u provaliju nacionalne mržnje i istorijskog revizionizma, a sve zbog namere nekih krugova da rehabilituju ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku i ustaški pokret.

Na te argumente, iako su jaki i neoborivi, malo ko se osvrtao. Desno i radikalno desno orijentisanim političarima, interesnim grupama, crkvenim velikodostojnicima i medijima naročito se nije dopao jedan deo Pupovčevog izlaganja. Da ne parafraziram, prekucao sam od reči do reči taj deo, da stvari budu bistrije i jasnije i da vidimo na osnovu čega su nabrojani zaključili da je predsednik SDSS-a sadašnju državu usporedio sa kvislinškom i zločinačkom NDH.

„Ne bih hteo da ova zemlja doživi isto ono iskustvo koje je doživeo jedan pokušaj u 20. veku da se stvori hrvatska država i koji je kolabirao i doživeo sramotan kraj zato što je bio utemeljen na mržnji i nasilju prema Srbima. Kako sada stvari idu i kako se dobar deo ljudi u ovoj državi, uključujući i one koji sede sa nama u Saboru, odnosi prema toj mogućnosti ta mogućnost nije nerealna, da i ova država, odnosno ovo društvo, zbog svoje opsesivne mržnje spram Srba i nesposobnosti političkih, verskih i drugih elita, ili neželjenja društvenih političkih elita da to spreče, obustave i promene, doživi istu sudbinu kakvu je doživela marionetska država od 1941. do 1945. Govorim to sa punom svešću, svima onima koji to čine, sa najdubljom patriotskom zabrinutošću za to što se može dogoditi.“

Da sada malo proanaliziramo ovo što ste upravo pročitali. U prvoj rečenici Pupovac je rekao da „ne bi hteo da ova zemlja doživi isto ono iskustvo koje je doživeo jedan pokušaj u 20. veku da se stvori hrvatska država i koji je kolabirao i doživeo sramotan kraj zato što je bio utemeljen na mržnji i nasilju prema Srbima.“

U ovom delu Pupovac govori isključivo o NDH kao o državi koja je propala i doživela sramotan kraj zato što je bila utemeljena na mržnji i nasilju prema Srbima. Sve što je naveo u ovom delu izjave je tačno, sve je istina. Ta država bila je utemeljena na mržnji i nasilju prema Srbima.

Nastavljajući dalje Pupovac je rekao da „kako sada stvari idu, i kako se dobar deo ljudi u ovoj državi, uključujući i one koji sede sa njim u Saboru, odnosi prema toj mogućnosti, ta mogućnost nije nerealna“. Iz ovog dela izjave kristalno je jasno da Pupovac današnju hrvatsku državu ne upoređuje sa NDH, nego da ukazuje na odnos „dobrog dela ljudi“ pa i „nekih koji sede u Saboru“ koji može dovesti do toga da i današnja država doživi istu sudbinu.

I na pitanje šta bi moglo da dovede do toga da i današnja Hrvatska doživi sudbinu NDH Pupovac nudi vrlo logičan odgovor i kaže ko bi za to mogao da bude odgovoran.

Odgovornost je na „dobrom delu ljudi“ uključujući i „neke koji sede u Saboru koji gaje opsesivnu mržnju spram Srba i na političkim, verskim i drugim elitama“ koje su „nesposobne ili ne žele to da spreče“.

Jasno je da Pupovac nije generalizovao kako to neki, podvlačim, neki političari, neki predstavnici katoličkog klera, neke interesne grupe i neki mediji pokušavaju da mu podmetnu i zbog čega čak traže njegovu odgovornost.

Milorad Pupovac o današnoj Hrvatskoj i NDH na 8:52.

Činjenica je da se na pominjanje ustaštva u Hrvatskoj najviše „uvrede“ upravo oni koji ga zagovaraju, pravdaju, rehabilituju i veličaju. Upravo oni se propinju na zadnje noge, prosipaju otrov i sikću, ali kada se otkrije da u svojim dnevnim sobama drže Pavelićeve uramljene portrete onda kažu da im je to deda ili pradeda, a ne poglavnik. Kada nekakvu ustašku gadost podele na fejbuku onda kažu da su to slučajno uradili. Kada ih se upozori da uzvikuju ustaški pozdrav onda kažu kako „Za dom spremni“ nije to, nego da je to stari hrvatski pozdrav koji je zloupotrebljen. Kada se upre prst u neke katoličke sveštenike koji u svojim crkvama drže mise zadušnice za Pavelića, poput one u bazilici Srca isusovog u Zagrebu, onda se neubedljivo obrazlaže kako to nije izraz simpatija za ustaštvo, nego da oni vrše mise za sve grešnike.

Da ne nabrajam više, jer se već iz komentara u komentar ponavljam, ali je to očigledno potrebno, jer DOBROM delu ljudi, argumenti uopšte nisu važni niti žele da ih čuju. Oni, u stvari, polemišu, optužuju, osuđuju, difamiraju, diskvalifikuju i prozivaju bez ikakvih valjanih argumenata koristeći kao oružje jedini argument koji imaju, a to je argument galame, sile i većine.

Pupovac nikada nije optužio premijera Plenkovića da sve navedeno podržava nego je samo rekao da su napori koje on i njegova vlada ulažu da to spreče nedovoljni i nedelotvorni. Ne može se reći da premijer nije ništa uradio. Uključio je manjine u vladajuću koaliciju, a njegovo ponašanje i odnos prema manjinama mnogo su pozitivniji i drugačiji od odnosa i ponašanja kakvo je bilo ono njegovog prethodnika, međutim, to očigledno nije dovoljno i to je ono na šta je Pupovac upozorio u delu izjave koji sam u ovom tekstu citirao. Tu nema nikakvog povezivanja ni upoređivanja sa NDH, ali sličnosti nesumnjivo s njom ipak postoje.

U NDH su Srbi, Jevreji, Romi i njoj nelojalni Hrvati ubijani na najbrutalniji način, u ovoj današnjoj Hrvatskoj Srbe i, prema vlasti i državi, kritički nastrojene Hrvate koji Srbe pokušavaju da zaštite, niko ne ubija, ali im se ubijanjem preti, a doživljavaju i fizičke napade. Kako drugačije shvatiti povike „Ubij Srbina“ ili poruke „Mi ne pijemo rujna vina nego krvi Srbina iz Knina“ i „U proljeće kad procvate vrba pravit ćemo paprikaš od Srba“? Kako shvatiti to da neko cenjenom univerzitetskom profesoru i istoričaru Hrvoju Klasiću pošalje pismo koje završava porukom: „Rado ćemo ti doći na sprovod u HOS-ovim odorama na kojima se lijepo ističe poklič „ZA DOM SPREMNI“?

U NDH je ćirilica bila zakonom zabranjena, u ovoj sadašnjoj državi formalno nije, ali faktički jeste jer, čak i tamo gde za to postoji zakonska mogućnost, ćirilica ne samo da nije dobrodošla nego je, ako već nije zabranjena, njena upotreba silom i pritiscima onemogućena.

Što se srpskog jezika tiče i on je u NDH bio zabranjen, dok u Republici Hrvatskoj nije, ali ako njime govorite u nekim sredinama u Hrvatskoj možete jako loše proći.

Na sve to Pupovac je upozorio, za nečiji ukus preblago, za nečiji opet prejako, ali sve što je rekao i te kako je podržao argumentima.

Da je sada isto kao u NDH Srba u Hrvatskoj više ne bi bilo ni u tragovima, ali društvena klima je daleko od toga da bi mogla da se okarakteriše kao dobra. Učestalost incidenata i njihov karakter su takvi da se ne može govoriti o izolovanim slučajevima, nego o matrici pa čak i o programu nekih grupa i pojedinaca kojih ima u svim porama društva i koje su očigledno povezane i usklađene.

Niko nije rekao, pa ni Pupovac, da to što se događa podgrejava i čini Vlada RH, nego samo da ona ne čini dovoljno da to spreči i da Hrvatsku usmeri u neke mirnije vode i u racionalnije i tolerantnije ponašanje svih: i političara, i crkvenih krugova, i kulturnih poslenika, i medija.

Tek ako se to dogodi, svaka paralela današnje Hrvatske sa NDH, ne samo da bi bila neumesna, nego bi bila i zlonamerna. Međutim, kako sada stvari stoje, ide se upravo u suprotnom smeru, jer se predstavniku jedne manjine osporava pravo da ukazuje na očigledne probleme i pokušava ga se ućutkati pa čak i optužiti da probleme te vrste i proizvodi. Dve i po decenije od završetka rata, u Hrvatskoj se još uvek proizvodi mržnja prema Srbima i širi potpuno besmislena teza da je četiri procenta Srba, koliko ih sada ima, nekakva opasnost. Odnos je četiri prema sto i stoga je jasno ko je u ovoj priči u podređenijem položaju i kome je potrebna zaštita.

Na kraju treba reći i to da Pupovac ne može da odgovara zbog tuđih reči, niti može da utiče na to kakve će izjave dolaziti iz susedne Srbije. Kako nije u mogućnosti da bira vlast u našoj zemlji, jednako tako nije u mogućnosti da to radi i u Srbiji. Istina je da je Pupovac vrlo odmeren političar koji i te kako bira reči, a histerija koja se oko njih podiže najbolje oslikava društvenu klimu u današnjoj Hrvatskoj.

2 KOMENTARI

  1. Milorad je napravio szamo malu gresku u iszjavi..
    Transzlator ga je szezsnuo pa sza madjarszkog nije tacno citirao Orbana ..
    Citat koje je tacan glaszi vako : “ Zsa raszliku danasnje RH,,NDH je bila pravno uredita zsemlja “ ..
    Milijana jabuko moja ni u Arilju ( Szrbija ) sze ne govori ekavicom 🙂 ali sze ekavicom u szrcu Sumadije ( Hr zsagorje ) govori ciszta ekavica ..

Komentariši