Šta se dešava sa Grand hotelom?

Iako je spoljašnost Radničkog doma u Vukovaru obnovljena još pre osam godina, radovi na njegovoj daljnoj obnovi još uvek nisu započeli.

Grand hotel Radnički dom Vukovar

Zgrada nekadašnjeg Radničkog doma, odnosno Grand hotela, u Vukovaru obnovljena je još 2013. godine ali samo njena spoljašnost dok unutrašnjost do danas niti je obnovljena, niti je dobila svoju namenu. Pre osam godina obnovljena fasada već polako bledi, a zidovi se na nekim mestima ponovo krune i ponovo zahtevaju sanaciju pa je možda pravo vreme da se zapitamo da li će Radnički dom ostati samo mrtvi kapital i uspomena na neka prošla vremena.

Njegova obnova započela je još 2002. godine, a radovi na sanaciji konstrukcije zgrade, stropovima i delu velikog stepeništa u unutrašnjosti zgrade završeni su 2003. godine, međutim, zbog finansijske krize, nastavak radova je bio obustavljen. Podsticaj za nastavak obnove Radničkog doma dao je Evropski parlament koji je pokrenuo regionalnu inicijativu posleratne obnove i pomirenja kroz restauraciju u ratu uništenih arhitektonskih spomenika.

Radovi na fasadi započeti su u maju 2011. godine, a završeni u aprilu 2013. Obnova fasade bila je vrlo zahtevna jer je, osim po veličini, impozantna i po broju dekorativnih elemenata koje je trebalo rekonstruisati jer su ostaci bili suviše oštećeni. Na fasade je postavljeno preko 1.500 kiparskih elemenata i odlevaka koji su izrađeni u majstorskoj restauratorskoj radionici. Za ove radove utrošeno je 1,64 miliona evra od kojih je milion evra obezbedio Evropski parlament, a ostatak Ministarstvo za regionalni razvoj i fondove EU kroz Fond za obnovu Vukovara.

Početkom aprila te 2013. godine, u Vukovaru je održana i velika svečanost kojom je obnova Grand hotela proslavljena, a među brojnim uzvanicima prisustvovali su joj i tadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović, potpredsednik Evropskog parlamenta Miguel Anhel Martinez, stalna predstavnica UN-ovog programa za razvoj Luiza Vinton i tadašnji šef delegacije Evropske unije u Hrvatskoj Pol Vandoren. Svako od njih je tada izneo svoje impresije, očekivanja i nadanja o tome šta će se desiti nakon što je obnovljen spoljašnji izgled Radničkog doma.

– Vukovar osim, što je bio i što će biti, ja sam u to uveren, junak i šampion privrede, kulture, nauke i obrazovanja, on mora biti šampion i slava, i mora imati slavu rekoncilijacije, pomirenja, zajedničkog života. Ako to ne napravi sasvim sigurno neće biti ni ono prvo. I zato je velika odgovornost nas koji imamo zadatak, po prirodi stvari, da zajedno sa ljudima gradimo novo zajedništvo da gradimo ne samo Vukovar, nego i celu Hrvatsku kao dobar dom za svakog svog čoveka bez obzira kojim jezikom govori, kojim pismom piše ili kojem se Bogu moli – rekao je tom prilikom predsednik Josipović.

Grand hotel Radnički dom Vukovar

-Kada pogledate ovu zgradu projekat govori sam za sebe. Video sam stare razglednice kada je to bio hotel Grand i bio sam užasnut kako je zgrada izgledala posle rata. Ako smo uspeli da izlečimo neke od posledica rata verujem da je novac evropskih poreznika dobro iskorišćen – rekao je potpredsednik Evropskog parlamenta Miguel Anhel Martinez.

-Beskrajno smo ponosni što smo pridoneli obnovi ove znamenite zgrade. Radnički dom ima priliku da ponovo dobije svoju nekadašnju ulogu u srcu ove raznolike i skladne zajednice. Međutim, dok se ne prikupi dovoljno sredstava za obnovu unutrašnjosti zgrade, ona će ostati prelepa, ali prazna školjka- napomenula je UNDP-ova predstavnica Luiz Vinton.

Čitaocima ostavljamo da sami procene da li su se nadanja i očekivanja ovih ljudi ispunila jer osam godina kasnije odnosi između Hrvata i Srba u gradu daleko su od sklada, a i sama zgrada je još uvek prazna školjka jer njena unutrašnjost je i dalje neobnovljena pa je i o samoj nameni tog prostora teško govoriti.

U jednom tekstu od 17. septembra 2007. godine Jutarnji list je pisao da će Radnički dom nakon obnove postati „gradska kuća“, a da će na spratu biti smeštena kancelarija gradonačelnika i sale za sednice gradskog veća.

„Zamišljeno je da se deo na spratu Radničkog doma, čija obnova stoji već dve godine, nameni potrebama uprave grada, dok bi u prizemnom delu bili smešteni gradska kafana, dvorana bioskopa, galerijski prostori. Konačnim dovršetkom obnove, za što će biti potrebno još najmanje 50 miliona kuna što će, po svemu sudeći, obezbedeti država, i centru grada vratiće se prepoznatljivi izgled.“

Tako se razmišljalo onda, a šta će od Radničkog doma biti u budućnosti tek će se videti.

Pripreme za nastavak obnove su u toku

Odgovor na pitanje zašto se sa obnovom ovog predivnog zdanja (na čiju bogatu istoriju ćemo vas podsetiti u dodatku ovog teksta) još uvek čeka, pokušali smo pronaći u vukovarskoj Gradskoj upravi, odnosno u njenom Odeljenju za komunalno gospodarstvo i graditeljstvo kojim rukovodi Dražen Čulig.

– Sa postupkom pripreme za unutrašnje uređenje Radničkog doma započeli smo ove godine i očekujemo da će ona početi tokom sledeće. Problem je što dokumentacija datira iz vremena kada je i tehnologija rada bila drugačija, od grejanja, bravarskih radova ili radova na rasveti, a i cene su izuzetno porasle pa je i sam postupak nabave nemoguće provesti jer nemamo tačne cene kako bi proveli ceo taj postupak. U toku je revizija postojeće dokumentacije, a kako je građevinska dozvola već upotrebljena za spoljašnju rekonstrukciju ona je još uvek važeća i nakon revizije će se ići u postupak same obnove – rekao je Čulig napominjući da će narednih dana u Razvojnoj agenciji biti održani razgovori o mogućnostima prijave za povlačenje sredstava iz fondova Evropske unije kako bi se tokom naredne godine krenulo i sa unutrašnjim uređenjem.

Bez obzira na izrečeno ipak je prošlo osam godina od obnove spoljnjeg dela Radničkog doma pa je i pitanje zbog čega se toliko dugo čeka na nastavak radova sasvim umesno.

– Može se reći i tako, da se čekalo, bilo je tu i prenamene same unutrašnjosti ovog zdanja, ali za takvu vrstu obnove potrebno je istražiti mogućnosti kreditiranja u fondovima. Mi smo se pre otprilike četiri godine, nemojte me držati za reč, prijavili na jedan konkurs na kom nismo prošli, a drugih konkursa na koji bismo mogli da se prijavimo jednostavno nije bilo. Prenamene unutrašnjosti objekta ipak neće biti jer sve mora biti u skladu sa postojećom dokumentacijom i ići će se u realizaciju – kaže Čulig.

Grand hotel Radnički dom Vukovar Dražen Čulig

Unutrašnje uređenje predviđa podne i zidne obloge, vodovodne, grejne i električne instalacije, a što se samih građevinskih radova tiče Čulig kaže da oni nisu preterano opsežni niti zahtevni.

– Troškovnik potrebnih sredstava još uvek nije izrađen, ali znam da je prijašnja procena iznosila čak dvadesetak miliona kuna. Ne bih da istrčavam sa iznosom jer ne bih želeo da iznesem neku dezinformaciju, ali čim to bude poznato javnost će o tome biti obaveštena. Sve što mogu da kažem je da će zbog povećanja cena taj iznos biti mnogo veći od prijašnjih procena –  zaključio je Čulig uz napomenu da grad Vukovar i njegov budžet obnovu Radničkog doma ne može izvesti vlastitim sredstvima.

– Mi smo sada u fazi izgradnje Ekonomske škole, u završnoj fazi obnove i rekonstrukcije Radničkog doma odnosno budućeg veleučilišta u Borovu naselju, završili smo sportski stadion. Sve su to veliki projekti i za mnogo veće lokalne samouprave nego što je Grad Vukovar – objasnio je.

S obzirom na sve što smo saznali ne preostaje nam ništa drugo nego da verujemo da se u Gradskoj upravi o nastavku obnove Grand hotela, odnosno Radničkog doma, bar razmišlja, a koliko ozbiljno, znaćemo već nagodinu.

Spomenik kulture prvog reda

Pripreme za izgradnju Grand hotela započele su 1894. godine kada su Radivoj, sin vukovarskog veleposednika Alekse Paunovića, i arhitekta iz Sente Vladimir Nikolić sklopili građevinski ugovor. Građevinska dozvola dobijena je 1895. godine na Zastupničkoj sednici općine trgovišta Vukovar jer su zastupnici bili ubeđenja da će se tom ukusnom gradnjom tadašnja glavna ulica Franje Josipa prolepšati.

Zgrada je dovršena sredinom 1897. go-dine, a njen vlasnik Aleksa Paunović otkupio je i okolno zemljište te se obavezao da će ispod zgrade hotela izgraditi i produžetak glavnog kanala i odvodnju voda do ulaska u Vuku. U Sriemskim novinama broj 67 od 19. avgusta 1896. godine pisalo je da će zgrada biti namenjena kao hotel, u kojem će biti velika kavana, restauracija, gostionica, plesni salon i 30 soba za putnike. U zgradi je takođe otvorena i trgovina pod nazivom „Plava zviezda“, a početkom 1897. godine u kazališnoj dvorani zgrade priređivane su priredbe i koncerti.

Grand hotel Radnički dom Vukovar

Prva obnova enterijera zabeležena je 1904. godine kada su izvršene popravke kazališnih prostorija, a potom su 1908. godine izvedeni radovi na preuređenju prostorija hotela i instalirana je acetilenska rasveta.

Osim hotelskih i kazališnih prostorija, u prizemlju zgrade nalazile su se trgovine robe i obuće te kancelarije Sremske banke. Sve do Prvog svetskog rata u kazališnoj dvorani su održavane razne društvene priredbe, zabave, godišnje skupštine te kino-predstave.

Početkom 1918. godine naslednici Paunovića su prodali hotel mesaru Miši Gotfridu i Elizabeti Funtak s celokupnim inventarom. Te godine dotadašnji vlasnici skinuli su natpise „Grand hotel Paunović“ i „Svome sinu Radivoju-Aleksa Paunović“ sa fasade zgrade. Mišo i Elizabeta su 1919. godine hotel prodali Zadruzi Radnički dom u Vukovaru za 700.000 kruna. Na zgradu je postavljen novi natpis „Radnički dom“ i pod tim imenom je ona poznata do današnjih dana.

Radnički dom čuven je i po tome što je u njemu od 20. do 25. juna 1920. godine održan Drugi kongres Komunističke partije Jugoslavije. Naredne godine zgrada je oduzeta radnicima i predana Gradskoj upravi, a njena likvidacija trajala je punih petnaest godina. Zadnji korisnik zgrade bila je Srpska kreditna banka.

Rešenjem tadašnjeg Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Osijeku 1969. godine zgrada je prvi put dobila status spomenika kulture. Njena poslednja velika obnova izvedena je 1980. kada je izvršeno delomično uređenje kongresne dvorane, prostora Spomen-muzeja Drugog kongresa KPJ i Gradske kavane, a u celini su adaptirane i prostorije na spratu. Tom prilikom postavljena je nova stolarija, novi krov, uređen podrumski prostor i porušene sve naknadno dozidane zgrade oko Radničkog doma a taj prostor uređen je i pretvoren u park.

Tokom ratnih dejstava 1991. godine zgrada je teško stradala tako da su od nje ostali samo nosivi zidovi dok su pregradni uglavnom srušeni. U požaru su izgoreli svi drveni delovi konstrukcije i u potpunosti je uništena oprema. Od dekorativnih elemenata enterijera ostali su samo tragovi.

Komentariši