Štetna i protivzakonita ideja o školama gradonačelnika Vukovara

Ivan Penava najavio je spajanje razreda u Vukovaru. Bila je to prilika da javnost u Hrvatskoj još jednom pokaže svoje, godinama stvarane, predrasude o manjinskom obrazovanju.

Ivan Penava

Ovih dana ponovo je i po ko zna koji put u hrvatskoj javnosti aktuelizovano pitanje obrazovanja u Vukovaru. Još pre drugog kruga lokalnih izbora, tada kandidat, a sada reizabrani gradonačelnik Ivan Penava najavio je spajanje škola i vrtića. Nakon što je izabran i nakon što je sa nekadašnjim gradonačelnikom SDP-a, a sada nezavisnim gradskim većnikom Željkom Saboom sastavio većinu vrlo brzo počelo se govoriti i ovoj temi.

Većina medija i komentatora u Hrvatskoj i ovom je prilikom kao i godinama unazad o ovoj temi koristila istu terminologiju i namerno ili slučajno neznanje pa se tako svugde moglo čitati o „odvojenim školama“ i „različitim programima“, a srpska zajednica i svi oni koji biraju manjinski model obrazovanja ponovo su indirektno prozivani za segregaciju, getoizaciju i slično. Jedina eventualna dilema koju su mediji imali je da li je Ivan Penava pravi čovek za „spajanje razreda“ ili ne.

Pisali smo o tome nebrojeno puta, ali ponovićemo i sada. Deca u Vukovaru se školuju u skladu sa svim važećim zakonskim propisima prema kojima srpska zajednica, kao i sve druge nacionalne manjine u Hrvatskoj, ima pravo da bira jedan od tri modela obrazovanja. Od Mirne reintergracije na ovamo srpska zajednica u Vukovaru najčešće bira model A, što je slučaj i sa mađarskom zajednicom u Baranji, češkom u okolini Daruvara ili italijanskom u pojedinim mestima u Istri.

Taj model predviđa školovanje u potpunosti na jeziku i pismu nacionalne manjine uz obavezno učenje hrvatskog jezika u istom broju časova kao i maternjeg jezika. Osim razlike u jeziku na kojem se nastava odvija, školski plan i program je identičan kao i onaj za pripadnike većinskog naroda s malim izuzetkom što nacionalne manjine imaju pravo da u sklopu predmeta istorija, geografija, muzička i likovna kultura određeni broj časova slušaju sadržaje od važnosti za nacionalnu manjinu kojoj pripadaju, a ovi delovi nastave odobreni su i verifikovani od strane Ministarstva obrazovanja Republike Hrvatske.

Jeckov: „Srbima se nudi gastarbajterski model obrazovanja“

Porodica Zec komentari dragana jeckov sabor
Foto: Jutjub

I dok se ovo pravo ne brani ni jednoj drugoj nacionalnoj manjini, ono se spori samo Srbima u Vukovaru, vrlo slično kao i u slučaju slobodne upotrebe jezika i pisma. Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov zato je žestoko protiv ove inicijative Ivana Penave.

– Apsolutno se protivim takvoj inicijativi. Smatram da je ona nezakonita i potpuno neutemeljena u svakom pogledu. To što je gradonačelnik Penava skuckao većinu ne znači da može voditi državnu obrazovnu politiku. Manjinsko obrazovanje po modelima A, B i C je uređeno međunarodnim dokumentima koje je Republika Hrvatska ratifikovala, uređeno je domaćim zakonodavstvom, postoji više od 20 godina i ne bi smelo da se desi da lokalni političari ukidaju i ne provode zakon. Nadam se da će pripadnici srpske zajednice i dalje koristiti svoje pravo te da neće nasesti ni na kakve reformiste školstva jer nam je dobro poznat njihov rad u prethodnim mandatima. Ono što oni nude je takozvani gastarbajterski oblik obrazovanja, a mi ovde nismo nikakvi gastarbajteri nego živimo na ovim prostorima vekovima – govori Dragana Jeckov.

Najveći pritisak, već godinama, vrši se na roditelje koji biraju ovakav oblik nastave jer se  tzv. „podeljene škole“ neretko okrivljuju za loše međunacionalne odnose. Zbog toga „spajanje razreda“ često ima podršku, ne samo kod poklonika Ivana Penave nego i kod levo-liberalnog dela javnosti u Hrvatskoj.

– Insinuacije da je ovakav oblik nastave razlog za odvojenost mladih i međunacionalne sukobe nikako ne stoje. Postaviću zato jedno logično pitanje. Kakve su škole završili oni koji su razvili transparent na Kustošiji? (Jebat ćemo srpske žene i djecu, prim.aut) Koji je to oblik obrazovanja? Odgovorno tvrdim i na temelju naučnih radova iz oblasti pedagogije i psihologije da manjinsko obrazovanje ne može biti niti je ikad bilo razlog za potpunu odvojenost i za međusobne sukobe – smatra Dragana Jeckov.

Kolar: „Nisu škole problem, već neodgovorni političari“

Srđan Kolar SDSS kandidat za zamenika gradonačelnika vukovara

Sa inicijativom nije saglasan ni novoizabrani zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova pripadnika srpske nacionalne manjine Srđan Kolar.

– Kada su u pitanju prava Srba u Hrvatskoj ja bih preporučio da se ona proširuju, a ne da se smanjuju. Ova inicijativa upravo je pokušaj smanjivanja prava u domenu obrazovanja. Sve te laži, kako se radi o odvojenim školama, kako je reč o posebnom programu za Srbe i sve te druge insinuacije pokazuju samo jednu veliku količnu neznanja i nedobronamernosti. U političkim kampanjama se svašta obećava, ali treba imati i malo opreznosti prema tome da li se to može ispuniti. Ako Hrvatska, a ja čisto sumnjam da će se to dogoditi, ukine škole na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, onda ćemo dostići jedno dno prava pripadnika srpske manjine. Svedoci smo da je premijer nedavno svečano otvorio manjinsku školu za pripadnike češke zajednice i ne verujem da ćemo sada ići u smeru da se gase ovakve škole – kaže Kolar i dodaje da nisu škole razlog netrpeljivosti među narodima već političari koji imaju neodgovorne izjave za kojima se kasnije povode pojedinci.

Milošević: „Opasne su i štetne tvrdnje da se decu uči da ne vole Hrvatsku“

Boris Milošević predsednik SNV-a

Za komentar ove inicijative, ali i cekokupne situacije sa manjinskim obrazovanjem u Vukovaru pitali smo i potpredsednika Vlade iz redova SDSS-a Borisa Miloševića koji se slaže sa našim prethodnim sagovornicima da se inicijatori i oni koji ovakve inicijative podržavaju koriste nepoznavanjem i već postojećim predrasudama koje se godinama stvaraju u javnosti.

– Predrasuda je da deca koja idu u nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu uče iz nekakvih drugačijih udžbenika nego ostala deca. Ide se još i dalje pa se opasno i štetno tvrdi da ova deca na nastavi uče da ne vole Hrvatsku. To su stvari koje su pogrešne, ali koje se u javnosti podgrevaju i stvaraju negativnu percepciju prema manjinskom obrazovanju na koje Srbi, kao najveća nacionalna manjina, imaju pravo kao i svi drugi. Umesto da manjinsko obrazovanje prikazujemo afirmativno i predstavljamo ga kao dodanu vrednost u pojedinim sredinama, ova inicijativa polazi od toga da manjinsko obrazovanje prikazuje kao problem što, ni kao član Vlade, ni kao pripadnik srpske nacionalne manjine, ne mogu prihvatiti – smatra Milošević.

On kaže da je svestan međunacionalnih problema u Vukovaru, ali tvrdi da rešenje nikako nije ukidanje manjinama pravo na obrazovanje na svom jeziku.

– Ako su deca razdvojena, ako se ne druže dovoljno, na ta pitanja odgovore treba dati struka, nastavnici, sociolozi, pedagozi, a ne lokalni političari ad hok inicijativama. Uvek postoje načini da se u vanškolskim aktivnostima nađe mogućnost da se deca više druže. Oni svi idu u zajedničke škole i trebalo bi da se identifikuju sa tom školom kroz npr. sportske aktivnosti. Da razgovaramo sa decom siguran sam da bi našli toliko pozitivnih i afirmativnih primera koje bismo mogli iskoristiti za međusobno zbližavanje. Na ovakav način, sa ovakvom inicijativom, mi pravimo problem od dece i roditelja koji biraju manjinsko obrazovanje, a pritisak je i na nastavnicima kao da su svi oni deo problema, a ne zapravo deo rešenja – ističe Boris Milošević te dodaje da na Vladi za sada nije bilo reči o ovom pitanju, ali da je u neformalnim razgovorima sa članovima dobio informacije da podržavaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu koja proizlazi iz međunarodnih i domaćih dokumenata.

Tahiri: „Podržavam sve što manjina želi, a u skladu je sa zakonom“

Alen Tahiri

Direktor Vladine kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Alen Tahiri kaže da ništa što proizlazi iz Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina ne bi trebalo da bude upitno.

– I kao direktor kancelarije za ljudska prava, i kao pripadnik nacionalne manjine, ali pre svega kao građanin Republike Hrvatske podržavam sva prava proizašla iz ovog Zakona. Ukoliko to određena zajednica želi i ako postoje osnove za provođenje zakona ja to apsolutno podržavam. Ipak, svi zajedno živimo u Republici Hrvatskoj i mladi bi zajedno trebalo da idu u zajedničku budućnost. Za vreme rata su sve strane imale određenih nečasnih radnji jedna prema drugoj, ali trebamo se svi zajedno s tim stvarima pomiriti i krenuti napred. Mladi moraju razmišljati o budućnosti i graditi bolje društvo, ali da pri tome zadrže i svoj identitet, jezik i kulturu – smatra Alen Tahiri.

Nije u ovom trenutku do kraja poznato na koji način Ivan Penava misli da srpskoj zajednici zabrani ili oteža mogućnost školovanja na maternjem jeziku ili pismu, ali prema onome što se može pročitati iz medija u planu je da se u postojećim osnovnim školama na neki način ukine model A, a ponudi model C dok bi se za one koji žele model A osnovala posebna škola. Na ovaj način pripadnicima srpske zajednice bi se otežalo školovanje po modelu A jer bi se provodilo samo u jednoj, a ne kao do sada u tri ustanove, a dovelo bi i do još veće odvojenosti jer bi deca tek onda svoje školovanje provodila u različitim zgradama i bila fizički odvojena.

1 KOMENTAR

Komentariši