Svečano otvorena Baranjska srpska kuća

Baranjska srpska kuća u Belom Manastiru otvorila je svoja vrata 20. aprila svečanim prijemom i programom. Reč je o kulturnom i društvenom centru koji će ubuduće koristiti srpske organizacije u Baranji. Prostor je posvetio vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim, a svečano su ga otvorili predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, gradonačelnik Belog Manastira Tomislav Rob i zamenica gradonačelnika iz redova pripadnika srpske zajednice Svetlana Žarković.

Kuća je sagrađena 1910. godine i nalazi se u Ulici Vladana Desnice, odmah pored Crkve svetog Arhangela Mihaila, parohijskog doma i nekadašnje škole. SNV je ovu kuću kupio od Saveza mađarskih udruga pre dve godine, a danas je to sređen i uređen objekat predan na upravljanje srpskoj zajednici u Belom Manastiru.

- Na ovaj lepi dan u ovako lepom prostoru i gradu, u ovoj lepoj Baranji doista je i lep osećaj otvoriti ovu kuću. Srbi, kao i drugi pripadnici nacionalnih manjina, Mađari i Romi te svi građani ovog grada počinju stvarati mesta na kojima će deliti svoje kulturno nasleđe i bogatstvo te mesta gde će se moći družiti i okupljati sa svojim sugrađanima. Sve je to dodatan povod za zadovoljstvo i za lep osećaj koji danas svi imamo ovde. To je i dobra osnova za prosperitet ovog grada i ove županije – istakao je nakon otvorenja kuće predsednik SNV-a Milorad Pupovac.

U svom govoru okupljenima zadovoljstvo otvorenjem ovog kulturno-društvenog centra istakao je i gradonačelnik Tomislav Rob koji se zahvalio svima koji su stigli u Beli Manastir, a posebno se zahvalio i episkopu Heruvimu za „blagoslov koji je podario, ne samo ovoj kući, nego i celom gradu“. Istakao je i istoriju Belog Manastira kao multinacionalnog i multikonfesionalnog grada.

- Ovo je najstarija ulica u Belom Manastiru i sve što se ovde obnovi je prekrasno, a pogotovo ako je deo tradicije i baštine. Lepo je videti jedan uređeni objekat, ali je naravno lepo videti i zadovoljstvo srpske nacionalne manjine koja će imati jedan reprezentativan prostor za prezentaciju svoje kulture i svoga viđenja grada. Ovo je istorijski deo grada, a on je sagrađen od strane svih nacionalnih manjina i ljudi koji ovde žive. Zahvalan sam SNV-u i svima koji su se trudili da ovo zaživi, a mi ćemo kroz sve to podići nivo multikulturalnosti i otvorenosti prema drugima. Crkva iza nas je iz 1771. godine, a iz tog perioda datira i katolička crkva. U ovoj kući su se spojili taj istorijski i jedan moderni aspekt – kaže gradonačelnik.

Inicijativa za kupovinu i uređenje ove kuće došla je od Veća srpske nacionalne manjine Osječko-baranjske županije i belomanastirskog Veća srpske nacionalne manjine.

- Otvaranje Srpske kuće je velika stvar za srpsku zajednicu, ne samo u Belom Manastiru nego i u celoj Baranji. Imamo prostorije koje nam je Grad dao na trajno korišćenje, ali ovo je prvi objekat koji je baš u vlasništvu srpske zajednice. Kuća je odmah uz hram pa samim time ima i veći značaj za naše ljude u gradu jer nekako sa njim čini jednu istorijsku celinu i ostaće u trajni amanet našim potomcima – navodi predsednik VSNM Osječko-baranjske županije Dejan Jeličić.

Uređenje kuće krenulo je prošle godine, a sada kada je ona reprezentativni objekat Baranjci već znaju šta će sa njom u budućnosti.

- Ovo će biti jedan centar u kojem neće biti samo kulturni sadržaji, već i brojni drugi kao što su obrazovni, sportski i sve ono za čim će lokalna zajednica imati potrebe. Unutra su brojni prostori među kojima je jedna multifunkcionalna prostorija koja može poslužiti i kao učionica ili mesto za održavanje seminara ili radionica, a tu je i još jedna manja prostorija za slične namene. Imamo i konferencijsku salu u koju može da stane 40 ljudi. Imamo i još jedan prostor, a to je Bela galerija. Reč je o jedinom galerijskom prostoru koji je isključivo posvećen toj svrsi u trouglu Osijek-Sombor-Mohač – ističe član koordinacije Srpske baranjske kuće Vasilije Vranić.

Galerija je već počela sa radom, a na otvorenju Srpske baranjske kuće postavljena je izložba Baranjskog majstora. Reč je o nepoznatom autoru iz okoline Pečuha koji je početkom 19. veka slikao ikone na staklu. Svi njegovi radovi postavljeni su po prvi put na jednom mestu u Belom Manastiru, a Baranjci su to uspeli u saradnji sa Etnološkim muzejom u Budimpešti, Srpskim pravoslavnim centrom u Sent Andreji, Muzejom Slavonije u Osijeku te Muzejom Vojvodine u Novom Sadu.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.