Svinjokolja – tradicija koja se čuva

Dolazak hladnijih novembarskih dana u Sremu i Slavoniji označavaju završetak pojloprivrednih radova, ali i početak sezone svinjokolja, odnosno tradicionalnog pripremanja, a potom i sušenja mesa za nadolazeću zimu. Sezonu su ove godine otvorili u Trpinji na zajedničkoj svinjkolji koja je održana na izletištu Panjik, a u organizaciji poljoprivrednog Udruženja „Napredak” koje deluje u ovom mestu.

Bila je to prva manifestacija ove vrste ikad organizovana u Trpinji zbog, kako kažu sami organizatori, očuvanja tradicije, jer ovdašnja sela polako izumiru, a sa njima i običaji.

- Danas se meso za preradu većinom nosi u klaonice i sve manji broj ljudi obavlja svinjokolju kod kuće onako kako se to nekada radilo. Mnogi uopšte više i ne kolju jer je i meso preskupo. Zbog toga smo se danas okupili da prikažemo jednu tradicionalnu trpinjsku svinjokolju kako taj naš običaj ne bi otišao u zaborav – kaže predsednik Udruženja „Napredak” Vlado Manojlović.

Za potrebe očuvanja tradicije ovom prilikom životima su platila dva bravca od 250 kilograma pa su domaći majstori svinjokolje imali na raspolaganju sasvim dovoljno mesa za obradu.

- Pravimo kobasice, čvarke, krvavice, kulenje i kulenove seke uz roštiljanje mesa. Upravo obrađujemo i odvajamo čisto meso za kulenje i kobasice. Recepte uglavnom imamo svi iste iako možda postoje i neke sitne razlike – kaže Dragan Živanović koji ima više od trideset godina iskustva na svinjokoljama i radu u lokalnoj mesari.

Iako su organizatori pomalo zabrinuti da će ovaj običaj nestati još uvek se može pronaći i poneko mlađi koji je preuzeo tradiciju. Među njima je u Trpinji Stevan Popović (30) koji ističe da mu ovaj posao nije težak bez obzira na to što se najčešće radi na otvorenom i na hladnoći.

- Ne gledam to kao na nešto što je teško mada bude situacija da se ljudi izvlače od ovog posla iako dobru kobasicu, šunku ili neki drugi kvalitetni proizvod svi vole da pojedu. Kod nas na selima nije teško održati ovaj običaj. Imamo puno prijatelja i onda jedni drugima pomažemo i to napravimo. Svaki od tih poslova je podjednako težak, ali izdvojio bih sečenje masti kao najdosadniji posao koji svi izbegavaju. Hladnoća nam nikada nije problem jer za to imamo takođe tradicionalni recept da se zagrejemo – priča nam uz šalu na kraju Stevan.

Kada su majstori izabrali koje meso ide u kulen i seke, a koje u kobasice na red je došlo mlevenje, začinjavanje i punjenje kobasica. Iako su u Trpinji svi jako dobri majstori svinjokolje, za pomoć u pravljenju kobasica pozvan je Radoslav Tošić iz susedne Bobote, koja je jedno od nadaleko poznatih sela kada je u pitanju tov svinja i pravljenje proizvoda od svinjskog mesa.

- Mi u Boboti imamo dugu tradiciju svinjarstva i imamo neke svoje stare običaje kada je u pitanju pravljenje kobasica. Zbog toga su nas domaćini i pozvali iako nema tu nekih posebnih tajni, sve je to naša domaća sremska ili slavonska kobasica. Stavljamo papriku, so, beli luk i biber. Za kobasicu je najbitniji kvalitet mesa, da su svinje stare godinu dana i da je pogođen pravi odnos začina, a kada su začini u pitanju onda ni u čemu ne treba preterivati– govori Radovan koji je sa svojim proizvodima godinama pojavljivao na kobasicijadama u Turiji, Bačkom Petrovcu i Šidu, a sa jedne od onih u Bačkom Petrovcu se vratio i sa zlatnom medaljom.

Kada su kobasice završene ispečene su na roštiljima i talandarama i podeljene brojnim posetiocima manifestacije. Dobar štimung postignut je zahvaljujući tamburašima iz Darde. Jedna šunka ostavljena je za sušenje kod nekog od trpinjskih domaćina i biće sačuvana za nagodinu jer organizaciju ove manifestacije planiraju u Udruženju „Napredak” da održavaju ubuduće svake godine.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.