Svojim radom doprineli pozitivnoj slici Borova

Krajem 2006. godine nekolicina Borovčana, ljubitelja ptica i malih životinja osnovalo je udruženje u cilju druženja, razmene iskustava i promocije ovog lepog i zanimljivog hobija. Ideja je ubrzo oživotvorena i 25. februara 2007. godine održana je osnivačka skupština, a udruženje je ponelo ime po mitskoj ptici Feniks čija simbolika je višestruka. Borovo je, zbog svega što se tokom devedesetih godina prošlog veka u njemu dešavalo, na sebi dugo nosilo stigmu rata i bilo je potrebno obnoviti poverenje među ljudima i pokazati da i u Borovu žive ljudi poput svih drugih.

Vrlo brzo udruženje je preraslo u jedno od najznačajnijih te vrste u Hrvatskoj, a Borovo je postalo omiljeno stecište ljubitelja malih životinja kako onih iz Hrvatske tako i onih širom prostora nekadašnje Jugoslavije.

Već krajem oktobra te 2007. godine u Borovu je pod pokroviteljstvom opštine održana i Prva izložba malih životinja na kojoj je dvadesetak izlagača iz Borova, Tenje i Dalja prikazala više od stotinu eksponata uglavnom ukrasnih životinja i golubova.

- Odmah nakon skupštine ugostio nas je i sekretar Hrvatskog saveza Vladimir Pavin koji je bio i tada, a i danas je, veliko ime golubarstva ne samo u Hrvatskoj nego i na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Odmah smo dobili njegovu i podršku saveza. Od njega smo dobili i zadatak da napravimo i tu prvu veliku izložbu i da nam taj termin u desetom mesecu ostane kao stalni, tako da smo mi dugo vremena bili udruženje koje je zapravo otvaralo izložbenu sezonu – priča predsednik Feniksa Novica Gajić.

U vreme osnivanja Feniksa u Hrvatskoj je postojalo šezdesetak sličnih udruženja, a prvi kontakt Borovci su ostvarili sa udruženjima iz Čepina i Tenje. Već naredne godine povezali su se sa većinom drugih. Te veze pomogle su udruženju da postane prepoznatljivo na širem prostoru države i regiona.

Od uzgajivača prerasli i u udruženje za zaštitu životinja

Na početku je Feniks okupljao ljude koji su se bavili uglavnom uzgajanjem ukrasnih malih životinja i ptica, ali su kasnije ime promenili u udruženje za uzgoj i zaštitu životinja. Vremenom je pored uzgoja veći akcenat stavljen upravo na njihovu zaštitu.

- Naši članovi se uglavnom bave gajenjem golubova, živine, kunića, egzotičnih ptica te akvarističkih i terarističkih životinja. Tako da i mi, svi ponaosob, kod kuće imamo jednu ili više vrsta životinja. Naš cilj je da životinje koje uzgajamo pravilnim radom dovedemo do nekakvog savršenog oblika, a u ovom drugom delu vezanim za sportsko golubarstvo pored tog fizičkog izgleda važno je da golubovi ostvare najbolje moguće rezultate u dužini trajanja leta koji ne samo što treba da bude dug nego i pravilan – objašnjava Novica Gajić.

Branimir Prodanović iz Negoslavaca voditelj sekcije Letač, osvajač prelaznog pehara za let goluba srpskog visokoletača u kategoriji seniori 2021.

U tom smislu udruženje svake godine održava izložbe ocenjivačkog karaktera na kojima edukovani ocenjivači hrvatskog saveza životinje ocenjuju po zadanim kriterijumima. Na njima najbolje ocenjene životinje dobijaju titulu šampiona, a pored toga među njima se bira i ukupni šampion.

- Tu organizujemo i specijalnu izložbu srpskog goluba visokoletača koja je jedina takve vrste na području cele Hrvatske, a imali smo i izložbe akvaristike i teraristike što poslednjih godina ne održavamo jer su se time bavili isključivo mladi koji su, nažalost, u velikom broju napustili zemlju u potrazi za boljim životom. Važno je reći da smo neko vreme mi bili jedini na teritoriji cele Evrope koji smo radili takve izložbe – ističe Gajić.

Udruženje Feniks danas okuplja članove sa područja pet hrvatskih županija i u njegov registar upisano je 157 članova od kojih je aktivno njih pedesetak. Ti aktivni članovi dolaze sa područja Vukovarsko-sremske, Osječko-baranjske i Brodsko-posavske županije, a udruženje okuplja i petnaestak dece.

- Verovatno smo udruženje koje u Hrvatskoj ima najveći broj aktivnih članova, a što se tiče određenih parametara po nekima od njih smo i prvi. Po raznovrsnosti vrsta smo definitivno prvi, a i po mnogo čemu drugom, na osnovu mišljenja naših kolega, smo primer kako treba da se radi. Ako bih baš trebao nekako da nas rangiram mi smo dugo, bar nekih šest ii sedam godina među pet najboljih udruženja u Hrvatskoj i po broju eksponata i po tome kako se predstavljamo, a na kraju i po ocenama funkcionera Hrvatskog saveza uzgajivača. U jednom trenutku imali smo naše ljude i mešu članovima Izvršnog saveta Hrvatskog saveza. Jedne godine smo bili i domaćini sednice Izvršnog saveta i sednice Zbora sudija što je veliko priznanje – kaže Gajić.

Dobra regionalna saradnja

Tokom godina udruženje je razvilo veoma dobru saradnju sa sličnim udruženjima na području nekadašnje države. Dobar rad omogućio im je da ostvare čvrste veze i kontakte sa brojnim uzgajivačima i udruženjima.

- Posebno bih istakao saradnju sa jednim od najstarijih, najvećih i najjačih udruženja na području jugoistočne Evrope koje se nalazi u Somboru. Za tu saradnju smo s njihove strane nagrađeni i jednim peharom zahvalnosti što nam veoma znači. Još jedan primer koji govori tome u prilog je i poziv iz Tešnja na državnu izložbu Bosne i Hercegovine, bili smo u Bugarskoj, odlazili smo na izložbe u Dansku, svake godine smo redovni na izložbama u Slovačkoj i u Austriji, bili smo i u Rumuniji, Mađarskoj i veoma smo aktivni – ističe Novica Gajić.

Pačetinski golub

Pored evidentnih uspeha udruženje prate i određene poteškoće, a jedna od njih je i Uredba o zabrani uvoza životinja zbog ptičijeg gripa koja ih ometa od samog osnivanja.

- Onoga trenutka kada ona bude ukinuta očekujemo velik broj izlagača iz Srbije i BiH i verujem da ćemo tada biti spremni i za jednu izložbu koja će imati regionalni i međunarodni karakter. Dakle, u tome nas, s obzirom da opremu za jednu takvu izložbu imamo, sprečava samo ta administrativna prepreka – napominje Gajić i ističe da u svemu što rade od samog početka imaju i finansijsku i moralnu podršku opštine Borovo.

Udruženje se redovno javlja na opštinske konkurse, a iznosi koji su u početku bili skromniji danas su sasvim dovoljni da pokriju normalno i nesmetano funkcionisanje. Osim toga finansijsku podršku Feniks dobija i od opštine Trpinja s obzirom da dosta članova dolazi i odatle, a finansijski ga podržava i Zajedničko veće opština zahvaljujući kome su nabavili i veći deo opreme kojom raspolažu.

- Javljamo se i na županijske konkurse, a nekoliko godina javljali smo se i na konkurse Ministarstva poljoprivrede dok su takvi konkursi bili aktuelni i zahvaljujući tome smo takođe obezbedili značajan deo opreme. Tu su još i članarine i redovno pratimo sve konkurse i projekte – kaže Gajić.

Petnaestogodišnjica, za koju Novica Gajić kaže da je manji jubilej, biće obeležena skromnije zbog sveukupne situacije, ali onaj veći, odnosno dvadesetogodišnjica, koja će kaže brzo doći, biće obeležena na jednom višem nivou.

Udruženje svojim radom nastoji da populariše svoj rad među mladima stoga posebnu pažnju i posvećuju svojim najmlađim članovima.

- Nastojimo da što više mladih uključimo u svoj rad, da ih sklonimo od interneta i sedenja u sobama, da se posvete ovom lepom hobiju pa ovu priliku i koristim da te naše najmlađe posebno istaknem i pohvalim. Za one starije važno je reći da su svi, svako na svoj način, dali veliki doprinos radu udruženja i dobroj slici koju ono danas uživa – ističe Novica Gajić i dodaje da je jedan od glavnih ciljeva udruženja i bio taj da se ljudi međusobno povežu i da dobiju otvorena vrata prema nekim njima do tada možda i nepristupačnim informacijama.

- Odlazak na sve te izložbe i na nacionalnom i na međunarodnom nivou svima nam je otvorio i proširio vidike, a svojim radom doprineli smo da se i generalna slika o Borovu u Hrvatskoj popravi što je možda i najvažnije od svega. Možda ću biti i neskroman kada to kažem ali verujem da smo mi jedno od udruženja koje je sliku Borova iz temelja promenilo u pozitivnom smislu. Ne kažem da i drugi nisu tome doprineli ali su okolnosti u kojima živimo takve da gotovo onemogućavaju da nekakva pozitivna slika o Borovu izađe u javnost. Verujem da smo mi svojim radom jednostavno tu pozitivnu sliku Borova nametnuli tako da nam svi oni koji dolaze kod nas to i kažu. Kažu da se osećaju prijatno, da im je tu lepo i da jednostavno zaborave na dnevno-političke teme nego se bave isključivo temama iz hobija koji vole. Za svoj rad smo i nagrađeni volonterskom nagradom što je još jedan dokaz da smo u tome potpuno uspeli.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.