Tri puta otkrio ostatke mamuta u Mohovu
Goran Popović iz Mohova sasvim je slučajno nekoliko puta u periodu od osam godina pronašao ostatke praistorijskih životinja.
U blizini Vukovara nalazi se „Dolina mamuta“, reč je o području sela Mohovo koje je ovaj naziv dobilo jer su u poslednjih osam godina u nekoliko navrata ovde otkriveni ostaci praistorijskih životinja. Paleontološki nalazi potvrđuju da Mohovo krije mnoge tajne koje tek treba istražiti. Ono što je posebno zanimljivo je to da je čak tri puta ostatke mamuta pronašao dvadesetšestogodišnji Goran Popović, po zanimanju kuvar. Slučajnost, sreća ili nešto drugo, ali ovaj mladić je kosti mamuta prvo iskopao u svom dvorištu i od tada ne prestaje da pronalazi tragove koji potvrđuju da je ovaj lokalitet značajno paleontološko nalazište.
- Prvi put je to bilo 2012. godine u jesen, kopao sam jamu u voćnjaku i na dubini od 1,80 metara pronašao sam kosti mamuta. U prvi mah sam mislio da se radi o kostima ljudi jer ovde je bio Sremski front, ali na kraju se utvrdilo da se radi o mamutima. Sutradan sam nastavio radove i pronašao sam još kostiju, pozvao sam i obavestio Muzej grada Iloka. Nakon par dana ljudi iz Prirodnjačkog muzeja Zagreb stigli su u Mohovo i preuzeli su kosti. Na isti datum samo četiri godine kasnije ponovo sam pronašao ostatke mamuta. Išao sam da berem šipak i pronašao sam mamutov zub. Nakon toga provedena su kraća istraživanja i otkriveno je još nekoliko kostiju mamuta, nosoroga, hijene, divljeg konja, bizona i sve to nas je svrstalo među najvažnija nalazišta u Hrvatskoj – započinju priča Goran.
Istraživanja su potvrdila da prvi pronađeni zub pripada dlakavom mamutu koji je ovde živeo pre više od 20.000 godina, dok je drugi zub koji je Goran pronašao čak i stariji. U jednoj od izjava za medije direktorka Muzeja grada Iloka Maja Barić potvrdila je da u samom Mohovu postoje tri registrovana arheološka lokaliteta te da veruje da ima još onih koji nisu registrovani. Ovo potvrđuje i naš sagovornik jer nedavno je njegova šetnja ponovo prerasla u veliko otkriće i zadivljujuću priču, Popović je treći put pronašao zub mamuta. Pitali smo ga da li je možda zbog ovako nesvakidašnjih situacija razmišljao da se okuša u igrama na sreću. Kroz smeh nam otkriva da je razmišljao o tome, ali i da bi taj dobitak utrošio na realizaciju ideje koja se rodila nakon što je iskopao prve kosti mamuta.
- Pre nekih dvadeset dana pronašao sam još jedan zub mamuta. Šetao sam sa kolegom, sagnuo se, malo zagrebao površinu i pojavila se nova kost odnosno zub mamuta. Dolazili su stručnjaci, pronašli su druge kosti, ali pronaći baš zube je retkost, a ja ih eto nekako pronađem. Razmišljao sam da se okušam i u igrama na sreću i pokušao sam, ali ništa. Mislio sam ako nešto osvojim sam ću da napravim park. Izgleda da me puno bolje idu pogađanja i dobici iz praistorijskog vremena. Očekujem neka jača istraživanja, naišao sam na još kostiju, ali nisam ovlašten da kopam. Kada ugledam ovako nešto osetim ogromno uzbuđenje i potrebno je suzdržati se, a ne istraživati dalje. Zato sa nestrpljenjem očekujem da istraživanja krenu i da postanemo prava Dolina mamuta – objašnjava Popović.
Park iz ledenog doba - ideja sa turističkim potencijalom
Nije ni čudo što se kod ovog mladića rodila ljubav prema hiljadama godina starom i nestalom životinjskom svetu. Goran je zbog toga osnovao udruženje „Dolina mamuta“ i pokrenuo brojne aktivnosti u selu. Najveća želja i cilj je realizovati ideju o parku koji bi kao turistički potencijal oživeo ovo selo, pomogao bi da već opustelo Mohovo postane zanimljiva destinacija posebno mlađim generacijama. Praistorijske životinje u prirodnoj veličini i edukativni sadržaji bili bi jedinstveni u ovom delu Hrvatske, smatra Goran koji je ovu ideju pretvorio u projekat za koji se sada snažno bori.
- Ne znam, ali stvarno je otkriće kostiju svaki put bila slučajnost. Možda mi se to dešava jer imam veliku želju da nešto uradim sa tim otkrićima i tako doprinesem selu. Kada sam prvi put pronašao kosti u tome sam video potencijal i izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazimo, onda se desi drugi pa treći put i sada sam siguran da moramo nešto uraditi. Imamo ideje, a najveća želja nam je napraviti park u kome će biti prikazane sve životinje iz ledenog doba, da se provode edukacije i razne radionice. Postavili bi skulpture životinja u prirodnim veličinama. Spojiti mamute, ledeno doba i praistoriju sa poljoprivredom i tako brendirati mesto i izaći na malo veće tržište. Nakon drugog pronalaska dobili smo nadimak Dolina mamuta i to sada već postaje neka vrsta brenda, pa kada u Gugl upišete Dolina mamuta izlaze slike iz Mohova, naših nalazišta i slamnatih životinja, a nadamo se uskoro i parka. Naše udruženje je inicijator, ali reč je o velikim novčanim iznosima i moramo pronaći jačeg nosioca projekta kao što su Grad ili Županija – objašnjava Goran Popović.
Paleontološko i arheološko bogatstvo
Ovako mnogo fosilnih ostataka u Mohovu su, tumače stručnjaci, posledica pogodnog terena, pretpostavka je da su životinje na ovom prostoru prelazile reku i živele u okolnim brdima. Na području gde je Goran otkrio poslednja dva zuba mamuta nekada je bilo jezero, te postoji verovatnoća da je ovo bilo pojilište, ili bi se životinje udavile u velikom mulju, ili bi ih voda nakon uginuća donela na ovo mesto. Ostaci su zbog sastava zemljišta veoma dobro očuvani sve do danas. Nažalost istraživanja i dalje nema, razlog tome je kažu novac.
- U bašti na njivi dok sadimo i kopamo pronašao sam razne nožiće, špatulice, pribor za jelo, ostatke starih peći. Na to naiđete ako i ne kopate sa namerom. Još davno mi je i deda pričao da bi kada su nešto kopali često naišli na velike kosti, ali tada eto nisu ljudi znali o čemu je reč. Sada možemo zaključiti da su to ostaci mamuta. Nažalost, istraživanja su jako skupa i još se ništa ne dešava, arheologijom se nisam toliko zanimao, ali ovde je upitanju paleontologija i za takva istraživanja postoje samo stručnjaci u Zagrebu. Čekamo da se sakupe sredstva kako bi se sve ovo malo više istražilo – objašnjava Popović koji je od Hrvatskog prirodnjačkog muzeja dobio zahvalnicu za promociju prirodnjaštva i obogaćivanje muzejskih zbirki.
Kada je pre osam godina dokazano da se u Mohovu krije paleontološko blago, selo, za koje do tada mnogi nikada nisu ni čuli, postalo je poznato kao jedno od najbogatijih nalazišta u Evropi. Nažalost većih reakcija i akcija države i nadležnih nije bilo, pokrenute su samo lokalne radionice i aktivnosti kojim Udruženje „Dolina mamuta“ pokušava da ulepša i obogati život u malom i nažalost opustelom mestu na istoku Hrvatske. Slama FEST, radionice te praznične manifestacije manji su projekti ovog udruženja.
- Mamuta od slame prvo je napravio Muzej grada Iloka, drugi put smo preko Županije dobili sredstva sa kojima smo obnovili mamuta, zatim smo napravili i nosoroga i hijenu i sada su radionice sa slamom postale tradicija. Dovodimo i učenike i zapravo pokrenuli smo Slama FEST u Mohovu. Imamo još nekoliko aktivnosti koje su usmerene na selo, organizovali smo Advent jer u selu zajedno žive i Srbi i Hrvati, pred praznike uredimo i ukrasimo selo kako bi oraspoložili ljude u vreme kada su posebno u Slavoniji svi klonuli. Da ljude malo podignemo, uz radost zajedništva – reko je predsednik udruženja Goran Popović.
Strah da zbog sve većeg iseljavanja Mohovo odumre
Istok Hrvatske je područje koje već dugo beleži veliko iseljavanje, mladi odlaze, a sela i gradovi ostaju pusti. Razvoj kontinentalnog turizma jedan je od načina da se pokrene proizvodnja, otvore radna mesta i zadrži stanovništvo koje još odoleva odlasku u potrazi za bolji životom.
- Mohovo ima malo više od 150 stanovnika, većina su Hrvati, oko 60%, a ostalo su Srbi. Odavde odlazi mnogo ljudi, nekada je bilo oko 400 stanovnika i sada ih je mnogo manje, selo odumire. Najgore je što nema mladih, većina je otišla u strane zemlje. Nadam se da će ideja o parku da zaživi jer to bi značajno pomoglo ovom mestu. Drago mi je da je Goran koji je otkrio ostatke mamuta pokrenuo ovu ideju i verujem da bi taj park kao turistička priča doprineo da mladi ostanu – rekao nam je veroučitelj iz Mohova Srđan Despotović.
Malo selo smešteno uz obalu Dunava na putu između Vukovara i Iloka suočava se sa teškim vremenima i strahom od nestanka. Paleontološko bogatstvo Mohova nažalost još uvek ostaje zakopano pod desetinama hiljada godina stvaranim slojevima zemlje. Možda je baš Goranova sudbina da otkrivajući daleku istoriju stvori budućnost za selo smešteno u dolini koja još uvek krije mnoge tajne.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.