U biblioteci SKC-a učenici mogu da nađu svu školsku lektiru

Pre tri meseca otvorena biblioteka SKC-a raspolaže bogatim fondom knjiga, ali još uvek nema mnogo članova.

biblioteka SKC-a naslovna

Biblioteka vukovarskog Srpskog kulturnog centra, nazvana po čuvenom srpskom piscu, pesniku, izdavaču i kaligrafi Zahariji Orfelinu, otvorena je pre tri meseca, odnosno 11. aprila. Svečanom otvaranju biblioteke prisustvovali su tada brojni ugledni i značajni gosti među kojima sekretar Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Igor Jovičić, vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim, viši savetnik u sektoru za kulturno stvaralaštvo i kreativne industrije Mladen Vesković, generalni konzul i konzulka Republike Srbije u Vukovaru Milan Šapić i Ljudmila Ostojić, pomoćnik direktora Kulturnog centra Novi Sad Miljana Kozarov i mnogi drugi.

Međutim, iako raspolaže zaista bogatim knjižnim fondom od otvaranja do danas u njoj knjige posuđuje tek desetak članova. Na njenim policama složeno je više od 10.000 knjiga koje su unesene u bazu podataka, ali stvaran broj je ipak veći jer 5.000 knjiga još uvek nije razvrstano po kategorijama niti upisano u bazu.

– Među knjigama je najviše beletristike i knjiga iz istorije od kojih je većina o Prvom i Drugom svetskom ratu. Tu je i dosta starih knjiga koje zapravo samo mi imamo. Verujem da čak ni biblioteke u većim gradovima nemaju te knjige jer su stare i možda ne toliko značajne, ali u njima ima zaista mnogo podataka koji su istoričarima i te kako korisni. Najstarija koju imamo je iz 1896. godine. Većina knjiga je štampana na srpskom jeziku i ćirilici – kaže bibliotekarka Maja Alić koja u biblioteci radi, za sada još uvek, na pola radnog vremena.

Biblioteka raspolaže delima svih velikih srpskih pisaca

Većina knjiga u biblioteci SKC-a je poklon institucija iz Srbije poput Matice srpske, Narodne biblioteke iz Beograda, ali i iz srpskih institucija iz Hrvatske poput Prosvjete. Dosta knjiga biblioteci su donirali i pojedinci iz Vukovara i okoline.

– Nažalost još uvek nemamo novih izdanja stranih autora, nema ovde bestselera koji su dosta čitani, ali zato raspolažemo delima svih velikih srpskih pisaca – Ćopića, Andrića, Selimovića, Matavulja… . Novije knjige koje imamo su većinom iz pera naših autora, i to onih čije knjige su predstavljene ovde u našem SKC-u. I nobelovci su veoma dobro zastupljeni, kako u književnosti tako i u stručnoj literaturi. Pored te stručne literature, ali i školske lektire koja je jako dobro zastupljena. Imamo sve knjige koje su potrebne našim učenicima u nastavi na srpskom jeziku. Toga imamo dovoljno tako da se kod nas lektirom može snabdeti i ceo razred. Imamo i dosta dečje literature za vrtićki uzrast i mislim da smo, kada je školska lektira u pitanju, odlično snabdeveni.

Na policama biblioteke korisnici mogu naći i knjige iz umetnosti i sporta, ali najviše je enciklopedija, leksikona, rečnika i knjiga iz istorije.

– Problem sa ovom kategorijom knjiga je što se uglavnom radi o starijim izdanjima. Najnovije izdanje iz ove kategorije je Enciklopedija srpskog naroda iz 2001. godine i Rečnik srpskog jezika u izdanju Matice srpske iz 2011. Kad već pomenuh Maticu srpsku važno je reći da su nam ljudi iz ove institucije poklonili svih šest do sada objavljenih izdanja Srpskog biografskog rečnika koji je kapitalno delo srpske leksikografije i eniklopedistike. Imamo i dosta časopisa među kojima je i prosvjetin Ljetopis. Nažalost nemamo sve brojeve, ali mislim da ćemo ih u skorije vreme nabaviti jer radi se o zaista vrednom časopisu. Imamo i gotovo sve brojeve našeg Izvora, a imamo i dosta brojeva Nacionalne Geografije.

Poseban deo biblioteke čini zavičajna zbirka na kojoj se sakupljaju dela autora sa prostora Vukovara i okoline – romani, poezija, publicistika, stručna literatura i sl.

Biblioteka- biblioteka SKC-a Zaharija Orfelin

Zbog čega biblioteka još uvek nema veći broj članova teško je reći. Možda je razlog taj što ljudi još uvek ne znaju da ona postoji.

– Neko može da pomisli da ljudi više nisu zainteresovani za čitanje knjiga, ali ja mislim da to nije razlog. Uverena sam i znam da ljudi i pored silne tehnologije kojom su okruženi još uvek vole da čitaju knjige, vole da u rukama drže knjigu, vole da osete njen miris, a i sama mislim da je to ipak doživljaj koji ništa drugo ne može da zameni. Možda je razlog taj što ljudi danas nemaju mnogo vremena, a možda i taj što ne znaju da biblioteka postoji – kaže Maja.

Da bi neko mogao da podigne knjigu u Biblioteci „Zaharija Orfelin“ on mora da postane i njen član. Godišnja članarina iznosi skromnih 30 kuna, a knjigu može da zadrži nedelju dana uz mogućnost produženja na još jednu nedelju. Nakon isteka tog roka, plaća se zakasnina.

Knjige poput enciklopedija, leksikona i rečnika nije moguće iznositi iz biblioteke i korisnici mogu njima da se posluže u samoj biblioteci. Ukoliko im je iz tih knjiga potreban neki podatak u samoj biblioteci mogu da kopiraju njene stranice. Biblioteka radi svakog radnog dana, odnosno od ponedeljka do petka u vremenu od 8 do 14 časova.

 

Komentariši