U Bitolju održana sedma konferencija srpskih organizacija iz regiona

Konferencija srpskih nacionalnih organizacija regiona održava se od 2015. godine, jednom ili dva puta godišnje, a domaćin poslednje održane bio je Nacionalni savet Srba u Makedoniji. Kao grad domaćin izabran je Bitolj, pomalo i simbolički kao prvi oslobođeni grad tokom Prvog svetskog rata.

Konferencija srpskih nacionalnih organizacija regiona Bitolj 2018

Prethodnih šest Konferencija održano je najpre u Budimpešti, potom u Podgorici, Beogradu, na Palama, Temišvaru i Novom Sadu.

– Ideja za pokretanje ove Konferencije krenula je 2015. godine kada smo se sastali u Budimpešti, a sama inicijativa o Konferenciji rodila se u Podgorici prilikom moje posete gospodinu Momčilu Vuksanoviću. Na ovaj način želimo da potaknemo i našu maticu da pitanja vezana za Srbe van Srbije stavi na dnevni red i uzme u razmatranje. Nadam se da ako se formalizuje rad ove Konferencije da ćemo efikasnije i zastupati Srbe u regionu – istakao je poslanik u mađarskom parlamentu i član Samouprave Srba u Mađarskoj Ljubomir Aleksov.

Podrška radu ove Konferencije stigla je i od Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu te skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu čiji je predsednik Miodrag Linta i sam učestvovao na Konferenciji i istoj dao punu podršku u radu, a prisutnima se obratio i poslanik u makedonskom Sobranju i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković. Veliku podršku Konferencija je dobila i od Simona Đuretića dugogodišnjeg člana nekadašnjeg Ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu i jednog od idejnih tvoraca cele ove priče.

– Jako je potrebno da se legitimne nacionalne organizacije udruže i da svojim iskustvom ojačaju rad Konferencije kako bi se rešavali problemi u državama u kojima Srbi žive. Poznato je da gotovo nema države u regionu gde Srbi nemaju problema, pogotovo njihove organizacije i pojedinci koji ih predstavljaju. To je jedino isključeno za Mađarsku i Rumuniju, ali tamo su Srbi s vremenom svedeni na gotovo statističku grešku. Ovo može da bude veoma ozbiljna organizacija i o tome sam razgovarao u Beogradu sa predstavnicima vlasti od kojih očekujemo punu podršku u svakom smislu kada je rad Konferencije u pitanju –  naglasio je Đuretić.

Vuksanović na čelu Konferencije

Na ovogodišnjoj Konferenciji učestvovali su predstavnici deset nacionalnih organizacija, a to su: Samouprava Srba u Mađarskoj, Udruženje „Morača – Rozafa“ iz Albanije, Nacionalni savet Srba u Makedoniji, Savez Srba u Rumuniji, Asocijacija „Stvaraoci Republike Srpske“, Savez srpskih društava Slovenije, Udruženje Srba iz Hrvatske, Zajedničko veće opština, Društvo srpskih domaćina i Srpski nacionalni savjet Crne Gore.

Kako bi se postigla veća efikasnost u radu i ozvaničio sam rad Konferencije, odlučeno je da se pristupi registraciji tako da je usvojen statut i pravilnik organizacije, te izabrano rukovodstvo. Za predsednika Skupštine Konferencije izabran je Ljubomir Aleksov iz Samuprave Srba u Mađarskoj, a za njegovog zamenika Ognjen Krstić iz Saveza Srba Rumunije, dok je za predsednika Upravnog odbora izabran dr Momčilo Vuksanović iz Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore, a za zamenika Gordana Jović Stojkovska iz Nacionalnog saveta Srba u Makedoniji.

– Posle nekoliko godina organizovanja ove Konferencije došlo je vreme da se to i formalizuje kako bi u budućnosti naše organizacije imale veći uticaj i veće mogućnosti da rešavaju probleme Srba u državama regiona. To je nešto što očekujemo i nadam se da ćemo u narednoj godini izaći sa nekom platformom kako rešavati te probleme na opšte zadovoljstvo i matice, ali i svih Srba koji žive u ovim državama – rekao je Vuksanović.

Na skupu u Bitolju odlučeno je da sedište Konferencije bude u Podgorici, a sledeći susret trebao bi biti organizovan u Skadru. Učesnici Konferencije imali su priliku da posete srpsko vojničko groblje u Bitolju iz Prvog svetskog rata, a potom i Kajmakčalan gde su položeni venci palim junacima za slobodu Srbije. Zajedničko veće opština predstavljali su predsednik Odbora za privredu Aleksandar Mandić i direktor Srpskog kulturnog centra Srđan Sekulić, a na Konferenciji je učešća uzeo i zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpskog naroda Srđan Milaković.

Komentariši