U Dalju proslavljeno 25 godina postojanja Zajedničkog veća opština

Zajedničko veće opština je institucija sa područja istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema nastala na osnovu prava koje su Srbi dobili temeljem potpisivanja Erdutskog sporazuma kojim je na ovim prostorima završio rat.

Nikola Milojević 24.05.2023.
Dan ZVO-a naslovna (1)

Dan Zajedničkog veća opština obeležava se 23. maja u znak sećanja na potpisivanje Sporazuma o osnivanju koji su 1997. godine potpisali Jure Radić sa hrvatske, Miloš Vojnović sa srpske strane te Žak Pol Klajn ispred prelazne uprave UNTAES-a i međunarodne zajednice. Bilo je to vreme mirne reintegracije, a u oktobru 1998. godine Vlada Republike Hrvatske donela je odluku o organizaciji, sastavu, statusu, nadležnosti i finansiranju čime je završen proces osnivanja ZVO-a kojim je ova institucija dobila poseban status unutar Hrvatske, rečeno je na proslavi Dana ZVO-a u Dalju.

- Sporazum o osnivanju Zajedničkog veća opština potpisan je na osnovu Erdutskog sporazuma i to je dan koji mi ovde slavimo. Institucija je kroz ovih 25 godina prolazila kroz razne faze, a još uvek nije rešeno pitanje registracije. U samom startu ZVO je registrovano kao udruženje koje svojim delovanjem treba da odredi svoje nadležnosti. Takve su tada bile prilike, a na nama je ostalo da definišemo i taj status i te nadležnosti. Poslednjih godina možemo biti izuzetno zadovoljni jer je, u odnosu na neke ranije godine, finansijska situacija stabilna prvenstveno jer SDSS u vladajućoj koaliciji, a imamo premijera koji manjine vidi uz sebe. Ono što nije dobro je da naš status zavisi od stava premijera ili koalicionog potencijala manjinskih stranaka. Ne postoji definisan status i stalno finansiranje – rekao je pre početka svečane sednice predsednik ZVO-a Dejan Drakulić.

Dan ZVO-a Dejan Drakulić

On je nešto kasnije u obraćanju okupljenima podsetio na istorijat ove manjinske srpske organizacije sa istoka Hrvatske te istakao brojne programe koje ZVO provodi poslednjih godina, a koji su usmereni na obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, kulturu, izdavačku delatnost, medije i sport. Da se puno radi poslednjih godina istakao je i saborski zastupnik Boris Milošević koji se obratio kao potpredsednik Srpskog narodnog vijeća.

- Svi koji prate rad ZVO-a, znaju koliko se samo u protekloj godini radilo, počevši od završetka Srpskog doma u Vukovaru kao kapitalnog projekta, a koliko je samo onih malih projekata i programa koji su napravljeni. Verujem da se nikad nije radilo više, a dugo je trebalo da dođemo do toga. Kada gledamo širu sliku i naše druge organizacije situacija je slična. Verujem da nikad nije bila povoljnija i bolja kao i saradnja između svih naših organizacija. Na nama je zadatak da to jedinstvo očuvamo i unapredimo – rekao je Boris Milošević.

„ZVO je instrument sprovođenja međunarodnog sporazuma“

Na proslavi Dana Zajedničkog veća opština govorio je i direktor Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Alen Tahiri koji je istakao važnost Operativnih programa Vlade za nacionalne manjine na osnovu kojih su za programe i delovanje ZVO-a osigurana finansijska sredstva. Svečanoj sednici prisustvovali su brojni gosti, a među njima i brojni iz matične države Republike Srbije. U ime Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova govorio je Đorđe Aleksić. Nakon njega je reč za govornicom dobila i potpredsednica Vlade Anja Šimpraga.

Dan ZVO-a Anja Šimpraga

- U ovih 26 godina od osnivanja ZVO-a zajednički smo prošli kroz teška vremena u kojima je glavni cilj naših institucija bio dati glas Srbima u Hrvatskoj i ukazati na sve one probleme sa kojima se susreću. Nakon toga radili smo na tome da se izbeglice vrate, a da se prava Srba uokvire u zakone te da postanemo politički faktor. Danas je naša zajednica stabilna i prepoznata iako još uvek postoje oni koji na nas ne gledaju blagonaklono i rado bi nam ta prava smanjivali. Važno je da su institucije poput ZVO-a za Srbe u istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu uvek bile sigurna luka. Osnivanje ZVO-a je definisano na osnovu međunarodnog pravnog akta na čijem je temelju završen rat i započet proces mirne reintegracije. Onima koji danas dovode u pitanje prava proizašla iz Erdutskog sporazuma ovu činjenicu treba uporno ponavljati jer ovo nije obično udruženje građana, već instrument sprovođenja međunarodnog sporazuma – istakla je Anja Šimpraga.

Dodeljena prizanja ZVO-a

Na svečanosti su dodeljena i priznanja ZVO-a. Povelju za doprinos očuvanju identiteta dobio je istaknuti društveni radnik iz Markušice Radenko Bošković Rajs, a Plaketu za izuzetna ostvarenja u određenoj oblasti dugogodišnji prosvetni radnik iz Borova, a sada u penziji Radoslav Durajlija.

Dan ZVO-a Radoslav Durajlija i Dejan Drakulić

Radoslav Durajlija i Dejan Drakulić

Kao direktor, a pootom i zamenik direktora u vukovarskoj Gimnaziji Durajlija je bio aktivni učesnik procesa mirne reintegracije kada je u pitanju očuvanje pripadnika srpske zajednice na školovanje na maternjem jeziku i pismu.

- Čast mi je što sam ovo primio „od svojih i među svojima“ i doživio sam to kao priznanje, ne samo meni, nego i generacijama i čitavoj plejadi profesora koji su zajedno sa mnom dali svoj doprinos u stasavanju generacija koje nose današnje društvo. Udarali smo svi zajedno neke temelje, a sećam se dobro i početaka Zajedničkog veća opština – rekao je Radoslav Durajlija.

U ostatku programa nastupilo je Vukovarsko srpsko pevačko društvo Javor te mladi glumac Strahinja Padežanin koji je izveo monodramu o najpoznatijem Daljcu Milutinu Milankoviću. Inače Zajedničko veće opština ranije je svoj dan proslavljalo isključivo u Vukovaru, a nakon ove daljske proslave najavljeno da će se ubuduće ove godišnjice organizovati i u drugim mestima u sastavu ZVO-a.