U godini velikih jubileja obnavljaju amanet predaka

Mnogo je godina prošlo od svešteničke službe slavnog paroha u Biovčinom Selu, rođenog Bilišanca, Petra Jagodića Kuridže koji je, ne verujući Mlečanima, jasnu poruku poslao tadašnjoj Veneciji „Hoćemo da smo svoji, moj konte, kao sve živo, da u tome ustrajemo i to je sve“. Bilo je to 1704. godine, u istom tom Biovičinom Selu, kada je pop Kuridža za sobom poveo deset hiljada bivših uskoka koji su, kao i on, za svoj narod hteli samo slobodu. Vekovi su prohujali, nema više ni popa Kuridže ni tadašnjih uskoka, ni mletačkih poreza ni pritisaka da pravoslavni živalj preko noći postane ono što nije, već dođoše vremena da se sačuva amanet predaka i oživi ono što se zaboravu prepustiti ne sme. Tragom toga povede nas sadašnji paroh u Biovičinom Selu, sveštenik Milan Grubić, još jedan rođeni Dalmatinac koji svoju pastirsku službu, u narodu i sa narodom, Bogu služi pominjući slavne pretke.

Tako nas je dočekao u porti hrama Svetih apostola Petra i Pavla, u mestu koje ove godine proslavlja dva velika i značajna jubileja, pet vekova postojanja pravoslavnog hrama i tri stotine i dvadeset godina od Kuridžine bune.

- Radost je imati blagoslov otvoriti vrata hrama i ukazati dobrodošlicu svakome ko sa verom kroči na ovo mesto bogate i slavne istorije. Godina gradnje koja se vezuje za ovu našu crkvu je 1524, a to znači da smo ove godine svedoci njenog velikog jubileja od pet vekova postojanja. Ovoj crkvi gravitiraju četiri sela; Biovičino Selo, Kolašac, Nunić, Modrino Selo i zaseok Vukše. Groblje koje okružuje hram svedok je dubokog i dalekog istorijskog kontinuiteta življenja na ovim prostorima, a mi se radujemo što možemo pokazati svetu kako naš pravoslavni narod ovde ima svoje korene duboko urezane vekovima. Naše postojanje u ovim krajevima, naše svetinje koje nastojimo očuvati i sačuvati, nisu i ne smeju biti značajne samo za nas pravoslavne Dalmatince, već za sve naše sunarodnike širom sveta koji imaju taj osećaj pripadnosti. Ovaj hram pred kojim se nalazimo, koji je bio mesto sabiranja kroz vekove, svedoči upravo o tome ko smo, šta smo i kome pripadamo – ponosno ističe otac Milan.

U letnjem periodu ceo kraj oživi

U ne tako davnim vremenima, samo tri decenije unazad, brojnost stanovništva u nabrojanim selima bila je neuporedivo drugačija. Za nešto više od pet stotina domova vezuje se brojka od oko dve hiljade stanovnika. Bila su to mesta puna mladosti i života, one bukovačke snage da se istraje i opstane u ovim škrtim krajevima Dalmacije. Svako vreme nosi svoje breme, pa je tako i prethodno učinilo svoje, naroda je neuporedivo manje, ali želja za životom i opstankom presahla nije.

- U nešto više od sto domaćinstava danas živi oko dve stotine ljudi koji su stalno, tokom čitave godine ovde. Situcija je drugačija u letnjem periodu kada i ovaj kraj oživi, kao što je slučaj i u ostalim selima Dalmacije. Ono što je specifično i za ovaj hram, kada se radi o ovdašnjem stanovništvu, jeste da je narod toliko posvećen i toliko voli ovu svoju svetinju da joj se uvek sa radošću vraćaju bez obzira gde ih je život odveo. Ljudi obilaze groblja svojih predaka, dolaze na liturgije koje se služe jednom ili dva puta u mesecu, a isto tako neke najvažnije i najznačajnije događaje iz svog života krunišu upravo ovde. Time što se ovde venčavaju, ovde krštavaju svoju decu, ali i svoje upokojene dovoze ovde sahraniti, pokazuju koliko tu poveznicu sa rodnim krajem čine još čvršćom i neprekidnijom. Važno je da tome uče i svoje potomke, jer ako mi zaboravimo i mi ćemo biti zaboravljeni – ističe sveštenik Grubić, navodeći kako je radost života u Dalmaciji i te kako prisutna, te kako svi oni koji dolaze u ove krajeve imaju priliku da vide kako ovdašnje stanovništvo ima mnogo toga da čuva i sačuva od zaborava, pre svega misleći na Svetinje koje su i u težim vremenima okupljale i sačuvale narod.

I sam ističući kako je blagodaran Gospodu što ga je udostojio da bude sveštenik upravo na mestu slavne istorije i slavnih predaka koji su za sobom ostavili neizbrisiv trag, sveštenik Milan nam ukazuje i na važnost obnove svega onoga što je izgrađeno i stvoreno u vremenima koja su bila možda teža i smutnija od ovog sadašnjeg. - Naša misija, između ostalog, jeste da apelujemo na sve naše ljude širom sveta da ne zaboravljaju svoj kraj, da ne zaboravljaju odakle im loza potiče, da dolaze i otvaraju svoje kuće, obilaze ognjišta svojih predaka i ne dozvole da im zemlja ostavljena u amanet zarasta u korov. To nam moraju biti svetinje isto kao i ovaj hram u kojem se u svim prilikama okupljamo.

Za celovitu obnovu još uvek nedostaje sredstava

Obnova hrama Svetih apostola Petra i Pavla traje već duže vreme i još nije blizu da bude kompletno završena. Iako je kruna obnove ikonopisanje unutrašnjosti crkve, pre toga neophodni su i drugi građevinski radovi za šta se još uvek nisu ostvarili materijalni prihodi.

U hramu se danas čuvaju stare ikone  sa nekadašnjeg ikonostasa. Sam hram direktno je povezan i sa manastirom Krka iz kojeg su kaluđeri nekada opsluživali ovu parohiju. Busovićeve dveri, mnoštvo knjiga i crkvenih relikvija i danas se čuvaju u Krki. Jedna od najznačajnijih ličnosti iz prošlosti pravoslavnih Srba u Dalmaciji, vladika Nikodim Milaš, za vreme svoje vladavine na tronu episkopa dalmatinskih, često je mir pronalazio upravo u crkvenim objektima kod hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Biovičinom Selu, pa se pretpostavlja da su tu ispisane i stranice njegovog značajnog dela „Pravoslavna Dalmacija“ ali i druge knjige iz njegove značajne ostavštine. Upravo ta bratska kuća, baš kao i nekadašnji episkopski dvori, danas su u ruševnom stanju i čekaju na svoju obnovu.

- Stanje bratske kuće je, kao što se vidi, veoma loše i zahteva temeljnu obnovu. Blagoslovom našeg sadašnjeg episkopa dalmatinskog Nikodima, mi smo pokrenuli prikupljanje sredstava za obnovu bratske kuće koja bi nam i u sadašnjim uslovima bila višestruko korisna. Smatrali smo da u godini velikih jubileja koje ove godine obeležavamo, trebamo ostaviti i svoj trag u vremenu, da makar obnovimo i sačuvamo za nova pokolenja ono što smo mi nasledili. Za naše uslove to je jedan veliki poduhvat koji iziskuje velika materijalna sredstva, prvenstveno počevši od statičkog utvrđivanja objekta, stavljanja krova, stolarije, a potom i unutrašnjih radova na uređenju. Taj prostor bi koristili u brojne svrhe a za potrebe ovdašnjih ljudi, za okupljanja nakon liturgije, hramovne slave, o praznicima koje obeležavamo, ali i za sabiranja koja nas učvršćuju u zajednici. Kao što rekoh, kada obnavljamo svetinju u nju ulažemo sebe, a svetinja tako duhovno obnavlja nas. Obnovom ovog objekta negujemo uspomenu i na naše pretke koji ovde počivaju - poručuje sveštenik Grubić.

Rečeno je ujedno i poruka i poziv svima onima koji će ovog leta krenuti ka stazama svojih dalmatinskih predaka. Saborovanjem u godini jubileja, obeležavanjem pet stotina godina postojanja pravoslavnog hrama, i tri stotine dvadeset godina od Kuridžine bune, uz obnovu bratske kuće, ostaviće trag u vremenu, dati svoj zalog novim generacijama koje dolaze, i sačuvati predački amanet mučeničkim i junačkim stradanjem ostavljen.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.