U kolu s prijateljima i sunarodnicima iz Rumunije

Na poziv „Saveza Srba u Rumuniji“, odnosno Mesne Organizacije Srpski Semarton, članovi Folklornog ansambla „Čuvari tradicije baranjskih Srba“ iz Belog Manastira, učestvovali su na Međunarodnom festivalu folklora „Kolo prijateljstva“ drugo izdanje održanog od 17. do 19. septembra.

„Čuvari tradicije baranjskih Srba”

Sa gostovanja u Srpskom Semartonu u Rumuniji članovi Folklornog ansambla „Čuvari tradicije baranjskih Srba” iz Belog Manastira nose samo pozitivne utiske.

Do saradnje sa KUD-om „Kruna“ došlo je još 2019. godine kada su njegovi članovi bili gosti na slavi belomanastirskog Veća srpske nacionalne manjine.

– S obzirom da je njihov poziv došao još u avgustu, mi nismo znali kakve će biti epidemiološke mere za mesec dana, ali smo ipak odlučili da krenemo na put, te smo obavili PCR testove i otišli na ovaj daleki put. Sam nastup je bio u Srpskom Semartonu, gde smo domaćinski ugošćeni, a odseli smo u Srpskom kulturnom centru u Temišvaru koji je fantastično opremljen. Sve je bilo dobro isprogramirano i organizovano, od obilaska Temišvara, do nastupa, prehrane i samog kulturnog događaja. Obišli smo i sve znamenitosti koje smo mogli i stigli da obiđemo u tako kratkom vremenu, od Pravoslavne crkve do vožnje Begejom – priča koreograf Folklornog ansambla „Čuvari tradicije baranjskih Srba“ iz Belog Manastira Svetlana Žarković.

Na put u Rumuniju otišlo je četrnaestoro članova ovog Folklornog ansambla, koji su u to kratko vreme uspeli da se dobro upoznaju sa članovima domaćeg društva i njihovim životom.

– Srpska zajednica je u Rumuniji je u mnogo boljem položaju nego Srbi ovde u Hrvatskoj. Oni su, na neki način, ravnopravni sa Rumunima, od zaposlenja do samog života. Srpski Semarton je selo od hiljadu duša, gde ima i mladih i starih, i niko ne odlazi sa svog ognjišta, njihova sela nisu opustela. Tradicija se neguje upravo preko Saveza Srba od kojih smo dobili poziv, ali u takvim društvima članovi su i Srbi i Rumuni jer asimilacija i ovde odradila svoje. Komunikacija se odvijala na srpskom jeziku, što znači da srpski jezik ipak opstaje i to uz pomoć starijih članova, mada se kod mlađe populacije ipak oseti razlika u govoru – objašnjava Svetlana Žarković.

Druženje gostiju i domaćina započelo je već nakon smeštaja u sedištu Saveza Srba u Temišvaru dok je naredni dan takođe bio ispunjen raznim aktivnostima, a pre same priredbe na otvorenoj pozornici upriličena je i parada narodnih nošnji. Belomanastirci su bili jedini gosti iz Hrvatske.

Komentariši