U Severnoj Makedoniji neguju i čuvaju srpski identitet

Donosimo vam priču o životu Srba iz Severne Makedonije, njihovoj borbi za očuvanjem identiteta, pokretanju srpskog jezika u školama te raskolu između Srpske i Makedonske pravoslavne crkve. O svemu ovome razgovarali smo sa aktivistom i istoričarem iz Skoplja Milošem Stojkovićem.

Miloš Stojković SPONA Severna Makedonija

Srpska zajednica u Severnoj Makedoniji je medijski veoma zapostavljena i zbog toga postoje veoma retke prilike kada njihov glas dospeva do šire publike. Okupljeni su oko nekoliko udruženja koji se bave očuvanjem srpskog identiteta, a jedan od aktivista je i član Srpskog kulturno informativnog centra SPONA istoričar Miloš Stojković.

Miloš, rodom iz Prokuplja, je u Skoplje došao pre tri godine nakon što je magistrirao istoriju u Nišu. Trenutno radi u SPONA-i kao administrator te organizuje različite projekte, tribine, izložbe i panel-diskusije. Svuda gde mu se nudi prilika, širi informacije о životu Srba u Severnoj Makedoniji.

Za početak, šta je to SPONA i čime se sve bavite?

SPONA je formirana 2005. godine, a osim informisanja i organizovanja kulturnog sadržaja, bavimo se humanitarnim radom, pomažemo srpskim i nesrpskim porodicama u Republici Makedoniji i na Kosmetu. Aktivnosti su nam više na nivou srpskog kulturnog centra nego nevladine organizacije pa se zbog toga nadam da će uskoro u Skoplju biti otvoren upravo Srpski kulturni centar po ugledu na one u Podgorici i Vukovaru.

Na koji način širite informacije o životu Srba iz Republike Makedonije?

Naš portal koji se ažurira na dnevnoj bazi je pokrenut februara 2006. godine i od tada na njemu rade volonteri. To je jedini informativni portal na srpskom jeziku u Severnoj Makedoniji koji se bavi kulturom, baštinom, zaostavštinom, umetnošću, ali i afirmiše veze sa maticom Srbijom sa ciljem da približi makedonski i srpski narod, ali i Srbe iz Makedonije matici. Jedan od najvećih ciljeva je, pre svega, da se predstavimo van granica Republike Severne Makedonije i da upoznamo čitaoce sa problemima našeg lokalnog stanovništva, kakva su nam prava i kako se ta prava poštuju. Drugi segment nam je informativni, da ljudi upravo sa našeg portala uče srpski jezik jer malo je poznato da ovdašnji Srbi imaju problema sa očuvanjem jezika zato što ne postoji dovoljno medija na srpskom jeziku.

Koje ste imali aktivnosti u bližoj prošlosti?

Baš ovih dana smo imali širok spektar aktivnosti, konkretno predstavu na srpskom jeziku „Realisti“ u produkciji SPONA-e koja je prva predstava na srpskom jeziku koja je imala premijeru u državnom teatru, a gostovala je i u Strumici i Velesu. Takođe, imali smo i humanitarnu žurku u Skoplju gde je među gostima bio i proslavljeni košarkaš Pero Antić. Skupili smo pomoć i humanitarne paketiće za decu na Kosmetu i Severnoj Makedoniji.

Miloš Stojković SPONA prezentacija dela kulturnog nasleđa srba
Prezentacija dela kulturnog nasleđa Srba u Skoplju.

Koliko je zastupljen srpski jezik u Republici Severnoj Makedoniji?

Ne postoje mediji kao što su novine, radio stanice, a pogotovo televizija. Na primer, nemamo dnevne novine iz Srbije na kioscima, već u našu organizaciju stižu sa danom zakašnjenja dok, recimo, u Solun stižu na vreme. Što se tiče obrazovanja, osim tri seoske škole u okolini Skoplja, mi do skora nismo imali nastavu na srpskom jeziku i to je zadavalo problem u očuvanju našeg identiteta.

Kakav je vaš odnos sa matičnom državom?

Saradnja se pre svega odvija preko ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja te ambasade Republike Srbije u Skoplju, ali apelujemo da ona mora biti još šira i dublja pre svega zbog specifičnosti problema koja ima srpska zajednica u Severnoj Makedoniji. Konkretno, mi smo jedna malobrojna zajednica, na poslednjem popisu iz 2002. godine ima nas oko 35.000 koji smo se izjasnili kao Srbi. Međutim, kao što je poznato, imamo problem sa crkvom, u specifičnim smo odnosima delovanja jer svoje verske pravoslavne obrede obavljamo po privatnim stanovima, kako ih mi zovemo „katakombama“. Ono što se sad dešava u Crnoj Gori, kod nas se desilo pre osam godina. U lošijem smo položaju od Srba u Srbiji, regionu i dijaspori tako da je to jedan dodatni problem za očuvanje srpskog identiteta iako je veliki broj manastira zadužbina Nemanjića koji su stariji od onih sa Kosova i Metohije, ali su retko ili gotovo nikad pominjani. Naša misija je da tu afirmišemo srpsku kulturnu baštinu od srednjeg veka pa do danas i da sećanje na Srbe ne bude samo na srednji vek, nego i na današnje Srbe koji su baštinici i čuvari svih tih manastira, grobalja te spomenika iz Balkanskih i Svetskih ratova.

Miloš Stojković SPONA
Podela pomoći Srbima slabijeg materijalnog stanja.

Ko je kriv što je trenutno stanje Srba u Severnoj Makedoniji takvo kakvo je?

Taj problem je veoma dug, ima određenu istorijsku složenost koja datira još pre 150 godina, a možda i duže. Suština je u onome što mi možemo da učinimo danas, da bi nam sutra bilo bolje. Naše aktivnosti su upravo tumačenje i očuvanje tekovina iz prošlosti, ali pre svega i inicijativa aktivnosti u sadašnjosti da bi stanje bilo bolje i zbog toga pokušavamo poboljšati obrazovanje na srpskom jeziku. S druge strane i pored presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da je pravoslavna Ohridska arhiepiskopija, koja je deo SPC-a, kanonska crkva u Severnoj Makedoniji, mi smo, ponoviću, i dalje primorani da svoje verske obrede obavljamo u privatnim stanovima. Odlučivanje o krivici bih ipak ostavio istoričarima i politikolozima koji se tim bave. Na nama je da, pre svega uz pomoć naše matice i saradnjom sa drugim organizacijama, uspemo da radimo na tome da naše potrebe i interesi budu ispunjeni kao što piše u zakonima.

Problemi Srba u Republici Severnoj Makedoniji nisu dostupni široj javnosti. Zašto mediji o tome slabo izveštavaju?

Ne postoji dovoljno dostupnih medija iz matične države kao što su televizija, radio, novine i nemamo organizacije koje bi to sve objedinjavale kao što u Republici Hrvatskoj postoji Srpsko narodno veće i Zajedničko veće opština. Upravo to nepostojanje institucionalnog objedinjavanja pod patronatom Srbije i taj „trusni Balkan“, tj. odnosi između država i naroda proširuju te probleme, ali pre svega mislim da je problem što kod nas Srba iz Severne Makedonije postoji utisak da nas je sama Srbija otpisala, pustila niz vodu, kao da smatra da nas nema dovoljno da budemo u njenom fokusu. Na neki način smo diskriminisani, ali ima krivice i nas samih u Severnoj Makedoniji koji smo razjedinjeni i politički podeljeni. Nemamo borbeni duh koji je potreban za otpor i jedinstvo. Na primer, država daje mogućnost da se u gimnaziji u Kumanovu formira odeljenje na srpskom jeziku, ukoliko se prijavi dovoljan broj učenika, ali ne postoji  interesovanje roditelja i učenika tako da ne postoji ni jedna srednja škola na srpskom jeziku.

Kako najavljuju iz Srpskog kulturno informativnog centra SPONA, njihove aktivnosti u bližoj budućnosti su koncentrisane na afirmaciju i izgradnju Srpskog kulturnog centra u Skoplju, obrazovanje i informisanje na srpskom jeziku i Dane kulture Srba pod kojima se organizuju razne tribine i izložbe te humanitarni rad na terenu. Sve aktivnosti možete pratiti na sajtu srbi.org.mk.

Komentariši