U Sremskim Lazama se prisetili Rajka Teofilovića

U organizaciji županijskog ogranka Samostalne demoktratske srpske stranke u Sremskim Lazama je 29. novembra održana komemoracija na dvadesetu godišnjicu smrti društvenog i političkog radnika Radivoja-Rajka Teofilovića. Nakon kratkog pomena u Crkvi Rođenja presvete Bogorodice kojeg su služili sveštenici Eparhije osečkopoljske i baranjske na lokalnom groblju položeno je i cveće na mesto gde je Rajko Teofilović sahranjen. Skup se zatim nastavio u parohijskom domu gde su se okupljeni poznanici, saradnici, prijatelji i članovi porodice prisetili pokojnikovog života i dela.

Rajko Teofilović rođen je u Skoplju 1929. godine, ali je detinjstvo proveo u Sremskim Lazama gde je i sahranjen. Nakon završene učiteljske škole u ovom selu radio je i kao učitelj, a nakon što je kasnije u Osijeku završio pedagošku akademiju te nakon što je apsolvirao u Zagrebu, radio je na mnogim pozicijama, od direktora škole, načelnika za prosvetu i kulturu opštine Vinkovci, sekretara za društvene delatnosti u Mirkovcima dok je najveći broj godina radio kao prosvetni pedagog i savetnik Pedagoškog zavoda u Osijeku. Do poslednjeg rata bio je ugledni i veoma svestrani građanin Vinkovaca u kojima je živeo i gde je šezdesetih godina prošlog veka dobio i nagradu grada Vinkovaca. O tom periodu života govorio je jedan od njegovih saradnika iz tog perioda Vinkovčanin Slavko Kosanović.

- Upoznali smo se sedamdesetih godina prošlog veka. Bio sam pomoćnik komercijalnog direktora u Dilju, a on je tada bio na čelu Kulturno-umetničkog društva Lisinski u Vinkovcima. On je bio i u opštini pa nam je pomagao šta god je tamo trebalo, a mi smo sponzorisali kulturne manifestacije. Bio je svestran čovek i poznavao sam ga i kroz njegov politički rad. Bio je jako agilan na tribinama socijalističkog saveza i kada god je trebalo ići po selima i gradovima da se objašnjava tadašnja politika on je bio čovek koji je uverljivo objašnjavao te politike i uvek su ti sastanci završavali uspešno – govori Slavko Kosanović.

Nakon izbijanja rata Rajko Teofilović ostaje bez stana u Vinkovcima i seli se u sestrin stan u Tovarniku. I dalje je nastavio da bude društveno aktivan, a priključio se i SDSS-u gde je do smrti bio na poziciji predsednika Izvršnog odbora. Bila su to neka druga vremena i druge političke prilike o kojima je na komemoraciji govorio tadašnji predsednik, a današnji predsednik Glavne skupštine ove stranke Vojislav Stanimirović.

Radivoj-Rajko Teofilović; Foto: arhiva SDSS-a

- Bilo je to vreme kada smo takoreći pešački radili na terenu i organizovali stranku. On je bio taj koji je bio na terenu od Baranje do Zapadne Slavonije, Like, Banije, Korduna i Dalmacije. Bio je neumoran u tom poslu, a kao pedagog bio je i čovek koji je imao smisla da ljude uveri da je posao koji radi važan i značajan za srpsku zajednicu. U vreme menjanja zakona i osiguravanja prava na tri saborska zastupnika srpske zajednice njegova velika želja je bila da bude predsednik Izvršnog odbora parlamentarne stranke. Ta želja mu se ostvarila 2003. godine, ali je nažalost to potrajalo samo šest dana kada je umro – ističe Vojislav Stanimirović.

Na komemoraciji su se uz broje stranačke funkcionere i prijatelje, okupili i članovi porodice koji su istakli zadovoljstvo što je organizovano ovo sećanje na Rajka Teofilovića.

- Zahvaljujem se svima koji su došli danas da odamo ovaj pomen, a najviše predstavnicima SDSS-a čiji je on bio član. Na samom kraju svog života on je za tu stranku živeo i mogu slobodno da kažem da je umro za tu stranku. Uvek je govorio da mu je želja da SDSS dobije ta tri mandata u Saboru i da onda može da umre. Nažalost tako je i bilo. Po tim predizbornim skupovima sedeo je po hladnim salama, organizam mu je bio iscrpljen, pokupio je neki virus i brzo je otišao. Nama svima ovaj skup puno znači i hvala još jednom što ste ga se setili – kaže pokojnikova ćerka Gordana Bingulac.