U Vukovaru o nobelovcu koji voli Srbe

U okviru programa Mesec matice srpske u Vukovaru koji organizuje Srpski kulturni centar gostovali su članovi ove najznačajnije srpske kulturne ustanove. Knjigu, koja je ujedno i spomenica počasnom članu Matice srpske i austrijskom nobelovcu Peteru Handkeu, pred vukovarskom publikom predstavili su predsednik Matice srpske Dragan Stanić, upravnik biblioteke ove ustanove Selimir Radulović i predsednica Omladinskog odbora Matice srpske Jelena Marićević Balać.

- Ova spomenica posvećena Peteru Handkeu, osim uvodne reči profesora Jovana Delića, ima nekoliko segmenata. Prvi čine ogledi, drugi svedočanstva i na kraju su proza i poezija. Urađena je i bibliografija radova vezana za ovog austrijskog književnika, kao i fotografije susreta Handkea sa članovima Matice srpske. On je prevashodno pripovedač, prozni pisac i njegovi romani jesu ono što je obeležilo njegovo stvaranje, međutim treba spomenuti da je pisao i poeziju. Štaviše, njegova poezija je bila interesantna i Vimu Vendersu, koji je zajedno s njim radio na filmovima. Nije bilo toliko reči o njegovim dramatizacijama, ali kod nas je urađena radio drama „Moravska noć“, koju je radio Vladimir Kolarić. On je u jednom od zbornika o Peteru Handkeu govorio o svom iskustvu pretakanja 400 strana romana u nekih otprilike 40 minuta radio drame i koliki je to bio izazov za njega – navodi Jelena Marićević Balać.

Veliki prijatelj srpskog naroda

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2019. godine proslavio se jednim od svojih najranijih romana „Golmanov strah od penala“, a profesor Jovan Delić u uvodu spomenice govori koliko mu je zbog toga bio blizak jer je i sam igrao fudbal, isto kao i neki od Handkeu omiljenih srpskih pisaca poput Miloša Crnjanskog i Danila Kiša.

- S druge strane srpski pisci Milovan Danojlić i Milorad Pavić izuzetno su cenili Petera Handkea i upravo u tom međusobnom prepoznavanju sa srpskim piscima jednim delom leži njegov značaj za srpsku kulturu. Ono što je on uključio u svoje romane, a da se tiče i srpskog naroda jeste ono što je u mnogome smetalo Zapadu, a to je odbacivanje kreiranja lažne slike o Srbima, zbog čega je, između ostalog, traženo da vrati i Geteovu nagradu – nadodaje Marićević Balać.

Poznato je da je trenutno jedan od najvećih živih književnika na svetu veliki prijatelj srpskog naroda, a posebna je podrška bio nakon raspada SFRJ, uvođenja sankcija zapadnih zemalja tadašnjoj SRJ i za vreme bombardovanja 1999. godine. Veliku ljubav imao je prema Kosmetu i deci iz južne srpske pokrajine. Svoje utiske o susretu sa njim podelio je direktor Matice srpske Dragan Stanić.

- Zaista je bilo impresivno iskustvo u susretu sa Handkeom i u razgovorima koje smo vodili. U dva navrata smo razgovarali veoma dugo, a mnogo puta smo se čuli telefonom. Kada sam ga molio za saglasnost da pristane da bude počasni član Matice srpske, on je to prihvatio sa zadovoljstvom, mada on nastoji da se drži mimo svih zvaničnih struktura, pogotovo mimo političkih i državnih. On tu nastoji da bude čist čovek, koji gleda mimo svih interesnih sfera i onda može da rasuđuje i piše tako da niko ne može u moralnom smislu da ospori ono o čemu on govori. Kao što znamo njegova pozicija je bila takva da je, korak po korak, od početka devedesetih godina prošlog veka, sagledavao kako procesi idu, kako Srbi postaju žrtve čitavog jednog sistema. Kako je srpska uloga žrtve na ovim prostorima bila sve očiglednija, on se sve više opredeljivao za to da brani poziciju onih koji su žigosani i demonizovani što se najviše pokazalo 1999. godine kada su padale bombe po Srbiji. On je došao, bio u Beogradu jedno vreme, potom putovao po Srbiji i gledao šta se sve dešava. Nije naivni posmatrač, nego je ispitivao na terenu i gledao šta se sve dešava – priča svoje utiske  doktor Stanić.

Donirao novac od nagrade deci sa Kosmeta

Ispričao je ovom prilikom Stanić i o dirljivom susretu Petera Handkea sa decom iz srpskih enklava sa Kosmeta.

- Političke strukture grada Dizeldorfa odbile su da mu dodele nagradu Hajnrih Hajne, a onda su berlinski intelektualci koji su poštovali njegovo delo sakupili 50.000 evra i uručili mu tu nagradu. On to nije hteo da uzme za sebe, što govori o čoveku visokih moralnih kvaliteta, već je novac odneo na Kosmet i dao je za dva sela Orahovac i Veliku Hoču. Tad je kupio deci nešto što im je bilo potrebno, između ostalog i televizor tako da su mogli u školi da gledaju ono što ih interesuje. Mi smo sticajem okolnosti bili svedoci slučajnog susreta njega i te dece, kada je bio gost Matice srpske. Razgovarali smo o raznim stvarima, i u tim momentima, takođe u okviru posete koja nije bila najavljena, su se pojavila deca iz Orahovca i taj momenat kad su se oni sreli, jer je on nebrojeno puta bio tamo, je bio stvarno dirljiv. Tada je Handke upitao decu da li gledaju TV koji im je donirao – prepričava svoj susret sa poznatim nobelovcem predsednik Matice srpske Dragan Stanić.

Peter Handke je rođen 1942. u austrijskom mestu Grifen. Odrastao je u Grifenu i Istočnom Berlinu, dok je studirao na Univerzitetu u Gracu. Nakon izlaska prvog romana „Stršljeni“ 1965. godine, napušta studije i posvećuje se pisanju. Već pomenuti roman „Golmanov strah od penala” ušao je u školsku lektiru, a ekranizovao ga je Vim Venders. Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja „Nebo nad Berlinom". Pre četiri godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.