Ubijeni srpski civili u Varivodama i Gošiću još uvek čekaju na pravdu

U selima Varivode i Gošić obeležena 26. godišnjica od ubistva šesnaest srpskih civila nakon „Oluje“.

Varivode i Gošić komemoracija episkop Nikodim

U organizaciji Srpskog narodnog veća iz Zagreba i Opštine Kistanje u selima Varivode i Gošić održana je komemoracija za šesnaest starijih civila srpske nacionalnosti ubijenih u tim selima u avgustu i septembru 1995. godine, gotovo dva meseca nakon hrvatske akcije „Oluja“. Parastos za devetoro nevino stradalih meštana, ispred spomen obeležja postavljenog u Varivodama, služio je episkop dalmatinski Nikodim sa sveštenstvom Eparhije dalmatinske. U svojoj besedi episkop Nikodim rekao je da civili nisu hteli ništa drugo nego da poslušaju ono što im je rečeno s najvišeg državnog položaja, a to je da ostanu na svojim ognjištima, da žive u svom kraju koji su voleli, da obrađuju zemlju i s radošću dočekuju druge ljude.

– Ljudi su ovde ubijeni pod znakom mira. Ti starci, koji su ubijeni na ovom mestu, stavili su na svoje kuće znak mira, bela platna koja su kroz vekove značila mir, nadajući se da će im dati zaštitu, da će biti sačuvani i da će ostati živeti na zemlji koju su voleli, za koju su živeli i kojoj su dali čitav svoj život. Nažalost, taj znak mira nije značio ništa drugo već da su se tu nalazili ljudi, da ih oni koji su išli da im nanesu zlo lakše nađu i oduzmu im pravo na život – rekao je vladika Nikodim, poručivši kako i za ovo mesto stradanja važe reči patrijarha srpskog Porfirija izrečene u Jasenovcu: „Čovek je ovim nedelom poražen, a Bog izneveren“.

Potpredsednik Vlade Republike Hrvatske i izaslanik predsednika Andreja Plenkovića, Boris Milošević, podsetio je na činjenicu da je prošlo više od pedeset dana od okončanja „Oluje“ kada su počinjeni teški ratni zločini u ovom kraju i da je to bio masakr koji se nije smeo dogoditi niti je bilo povoda da se on dogodi.

– Nevini meštani Varivoda koje danas oplakujemo, ubijeni su u vlastitom dvorištu, sedeći za stolom ispred svoje kuće, uglavnom hicima u glavu iz neposredne blizine. To nije bila borbena akcija, ako ima neko da kaže da je bila, oni nisu bili oružana sila, ako ima neko da kaže da su bili. Oni nisu bili neprijateljska druga strana, ako neko kaže da su to bili. Masakr u Varivodama je najpoznatiji ratni zločin posle „Oluje“ nad civilima srpske nacionalnosti. Jedini takav zločin koji je dospeo u hrvatske medije kad je počinjen i koji je izazvao kakvu-takvu reakciju javnosti i politike. Gošić se dogodio, ali se o zločinu nije izveštavalo. Grubori su se dogodili, ali su mediji pisali drugačije, da zločina nije bilo – rekao je Milošević.

Varivode i Gošić komemoracija Boris Milošević

Milošević se osvrnuo i na to da je za Varivode odmah pokrenuta istraga, da je zločin bio pod lupom javnosti, da je u postupku pretpristupnih pregovora za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju to bio jedan od predmeta o kojem se izveštavalo Evropsku komisiju, da su Varivode od Državnog tužilaštva bile označene nacionalnim prioritetom, ali da do istine i pravde u ovom predmetu nije došlo.

– Za veliku većinu žrtava nažalost neće biti sudske pravde, ali naša dužnost ovde je da poručimo da svaki ratni zločin mora biti kažnjen, nezavisno od nacionalnosti počinilaca. Tražimo pravdu za ubice staraca iz Varivoda i Gošića, da ne budu bez osude, pravosudne i društvene. Presude u predmetima ratnih zločina su važne, one šalju poruku da se zločin ne može pravdati nikakvim višim ciljevima. Svaka žrtva, bez obzira na nacionalnost, ima naše poštovanje i to je politika ove Vlade – istakao je potpredsednik vlade RH Boris Milošević, zaključivši kako je od 2012. godine do danas podignuta samo jedna optužnica za ratni zločin iz 1995. godine, koja je rezultirala pravomoćnom sudskom presudom, i da je to poražavajuće.

Neotkrivanje zločinaca opterećenje ne samo za porodice žrtava već i za društvo

Saborska zastupnica SDSS-a Anja Šimpraga rekla je da nisu samo Varivode osetile ruku zla koja je pustošila selima nakon „Oluje“, već da je teško naći selo u Severnoj Dalmaciji i Lici u kojem nisu počinjena ubistva jednog ili više civila, koliko u akciji „Oluja“, toliko i neposredno nakon nje.

– Poznata su ubistva u Uzdolju, Žagroviću, Plavnu, Strmici, Ličkom Tiškovcu, Kosovu, Oćestovu, Ivoševcima, Zrmanji… Sudbina je bila nemilosrdna i za Banijce i za Kordunaše. Bele krpe i čaršafi u normalnom svetu značili su mir. Svi ubijeni ostali su u uverenju da im se ništa neće dogoditi na njihovoj zemlji. Oni koji su dali obećanje nisu ih zaštitili. Republika Hrvatska proglašena je odgovornom u svim dosadašnjim sudskim postupcima po tužbama za naknadu nematerijalne štete, koje su protiv nje, zbog ubistva devetoro civila srpske nacionalnosti, više od desetleća istrajno vodili članovi njihovih porodica. Za ovaj zločin sumnjičilo se šestoricu pripadnika hrvatskih vojnih snaga no nakon postupka pred Županijskim sudom u Zadru, te ponovljenog suđenja na Županijskom sudu u Šibeniku, optuženici su oslobođeni krivice. Istraga je vraćena na početak i to protiv nepoznatih počinilaca. Novih saznanja nema, kao ni progona počinilaca odgovornih za zločin ovde u Varivodama – navela je Šimpraga dodajući da je neotkrivanje zločinaca opterećenje ne samo za porodice žrtava već i za društvo u celini.

– Normalizacija odnosa između dve zemlje, kao i pomirenje Srba i Hrvata, aktuelne su teme pred obeležavanje „Oluje“ i kada se sećamo nevino postradalih. Upravo takav odnos nije logičan, jer pomirenje treba biti takvo da se ne uzdrma svakih nekoliko nedelja – poručila je na kraju Šimpraga.

Varivode i Gošić

Posebni izaslanik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za rešavanje pitanja nestalih Veran Matić, podsetio je da je i prošle godine prisustvovao ovoj veoma važnoj komemoraciji koja je bila uvod u zajedničke komemoracije na mestima stradanja predstavnika hrvatske i srpske zajednice. Naglasio je da je zajedništvo ključna reč za uspostavljanje mira, mirovne politike, obnovu poverenja i stabilnosti, važnih za sadašnji ali i budući život.

– Ovde sam da se u svoje ime i u ime predsednika Republike Srbije poklonim uspomeni na ubijene meštane Varivoda, ubijene na današnji dan pre 26 godina. Da sa vama, članovima porodica i svima vama koji čuvate uspomenu na njihovo stradanje, podelim svoja najdublja saosećanja. Ovde sam danas, kao i u drugim prilikama, da doprinesem tome da živite u miru sa svojim komšijama, da obnavljamo i uspostavimo bolju komunikaciju između Srbije i Hrvatske, da se unapredi saradnja oko pitanja nestalih lica i da se daju odgovori zašto zločini na ovome i drugim mestima nisu kažnjeni – rekao je Matić, dodajući da zajednička posvećenost u pronalasku svih nestalih, treba da bude most za uspostavljanje poverenja koje je jedini put ka pomirenju.

– Sudbina nestalih ne sme da nas deli na Srbe i Hrvate, Hrvatsku i Srbiju, već zajednička posvećenost pronalasku svih nestalih. Na kraju, ovde sam da vam odam priznanje zato što ste, i nakon ovakvih stradanja, smogli snage za novi početak, obnovljene odnose sa svojim susedima, i zato što ste našli svoje mesto u svom zavičaju i u Hrvatskoj. To priznanje odajem i onima sa hrvatske strane, koji su i danas sa vama – poručio je Matić u Varivodama.

Nakon Varivoda pomen je održan i u Gošiću, za osam meštana srpske nacionalnosti ubijenih u ovom selu.

Komemoraciji u Varivodama i Gošiću prisustvovali su i ambasador BiH u Republici Hrvatskoj Aleksandar Vranješ, privremeni otpravnik poslova Ambasade RS u Hrvatskoj Davor Trkulјa, narodna poslanica u Skupštini RS Sanja Lakić, predsednik Saveta za nacionalne manjine Vlade RH Aleksandar Tolnauer, župan Šibensko-kninske županije Marko Jelić, zamenica gradonačelnika Knina Kristina Perić, načelnici opština Kistanje, Biskupija i Ervenik, aktivisti Zoran Pusić i Vesna Teršelič te brojni predstavnici Srba županijskih i lokalnih vlasti tri županije.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši