Ubistvo osmoro staraca u Gošiću ostalo nekažnjeno

Saborski zastupnik Boris Milošević, na ovogodišnjoj komemoraciji žrtvama Gošića, osvrnuo se na nekoliko komemoracija održanih tokom avgusta meseca za srpske žrtve ubijene u danima nakon hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja”, ističući kako to nisu sva mesta na kojima su nad nedužnim civilima, koji su čekajući kraj rata ostali u svojim domovima, počinjeni zločini.

- Pre 20 dana bili smo u Doljanima, kod Otočca. Okupili smo se pod starom lipom koja je razvila svoje krošnje pored devastirane škole i nedovršene crkve u selu, i setili se najmanje deset ubijenih civila u leto 1995. godine. Okupljanje u znak sećanja na ubijene bilo je i u Uzdolju kod Knina. Juče smo bili u Gruborima, danas u Gošiću, narednog meseca idemo u Varivode. No, nisu to sva mesta gde su se zločini dogodili, niti sva ta mesta možemo obići i obeležiti, ali je svako okupljanje prilika da se setimo svih tih mesta i svih nevino ubijenih koji su ostali u svojim kućama sa nadom da će preživeti i doživeti kraj rata. Ovde u Gošiću sećamo se Milke, Grozdane, Kosovke, Marije, Vasilja, Dušana i Save koje je ubio neko bešćutan, neko pun mržnje - rekao je Milošević.

Istakao je kako je teško naći druge reči za opisati motiv onoga ko je tog letnjeg popodneva, u automobilu bele boje, došao u selo Gošić i krenuo da ubija stare ljude u njihovim avlijama i domovima, te pročitao deo izjave svedoka koji je među prvima došao na mesto zločina i opisao stravične prizore koje je tu zatekao.

- Najpre sam otišao do kuće Milke Borak, kuća je bila zaključana. Prolazeći puteljkom uz njenu kuću, ugledao sam Dušana Borka kako leži licem okrenutim prema zemlji, ispred svoje kuće. Pomislio sam da je „popio”, i tako pao i zaspao, pa sam ga nazvao imenom. Nije odgovorio. Kada sam prišao bliže, ispred njegove glave ugledao sam lokvu krvi. Dva ili tri metra od Dušanovog tela, ugledao sam Milku Borak koja je sedela pored stola, ispred kuće. Njena leva ruka bila je na stolu, a glava oslonjena o ruku. Na nosu sam joj video krv – pročitao je Milošević deo izjave svedoka konstatujući da je teško i zamisliti koliko je to strašno izgledalo, i kolika je mržnja morala biti u počiniteljima tog zločina.

Za zločin u Gošiću javnost je saznala tek naknadno, kada se dogodio i zločin u Varivodama, čitavih mesec dana posle. Uz Varivode se navodio i Gošić.

- Država je vodila povezanu istragu o zločinima u Varivodama i Gošiću. Ista puška je počinila zločine na oba mesta u razmaku od mesec dana. Država se brzo pohvalila kako ima počinioce koje je optužila za oba zločina, ali postupak koji je vođen nije bio za ratni zločin već ubistvo iz koristoljublja. Istraga i optužnica su bile na klimavim nogama, da bi se na kraju od optužnice odustalo. Stvar se vratila na početak i zato mi ni danas ne znamo ko je bio u tom belom autu, ni ko je počinilac zločina. Verovatno će tako i ostati – rekao je između ostalog Milošević, naglasivši da su oni koji to znaju, a ima ih, odlučili da ćute i tako stanu na stranu nepravde, podele i mržnje, što je i bio cilj.

Pobeda nad mržnjom nije trenutni proces, već dugotrajan put, zaključio je na kraju.

- Naše okupljanje i sećanje se odupire plodovima zločina. To što smo svake godine tu, što živimo tu je naš otpor zločinu i pobeda nad mržnjom, i treba uzdignute glave da živimo u ovoj zemlji kao Srbi – rekao je Milošević.

Parastos za osam ubijenih meštana Gošića služili su sveštenici Eparhije dalmatinske, a dvadeset i osmoj godišnjici sećanja pored meštana Gošića i porodica ubijenih, prisustvovali su i potpredsednica Vlade RH Anja Šimpraga, zamenik župana iz redova srpske zajednice, predsednici županijskih veća Šibensko-kninske i Splitsko-dalmatinske županije, opštinskih i gradskih veća lokalne zajednice.