Ulaganje u kulturu je najbolja investicija

Veliki broj udruženja i predanih pojedinaca posvećen je kulturi i organizovanju raznih dešavanja koja imaju za cilj da afirmišu našu narodnu tradiciju, običaje, naučna, književna, muzička i mnoga druga vredna dostignuća. Zadatak koji su pred sebe postavili nije nimalo lak i vrlo često ta udruženja i ti marljivi pojedinci ne doživljavaju satisfakciju niti pažnju kakvu zaslužuju. Kada kažem satisfakciju pri tom ne mislim samo na onu materijalnu, oličenu u nekakvoj novčanoj nadoknadi za njihov trud, nego pre svega na prihvaćanje i odaziv publike, za koju ta udruženja i pojednici postoje i rade.

Često čujem naše ljude kako kažu kako se ovde, misleći na Vukovar i okolinu, ništa ne događa, da nemaju šta da vide i gde da kvalitetno provedu svoje slobodno vreme. Sudeći po odazivu na to što oni nazivaju „malo” ili „ništa” dešavanja, mogu da zaključim nekoliko stvari. Misao koja se odmah nameće je da naš narod ima vrlo malo slobodnog vremena, u šta je jako teško poverovati jer kulturni programi održavaju se uglavnom ili vikendima ili u večernjim satima. Ni to da ljudi nisu baš najbolje obavešteni isto ne može da bude tačno jer imamo tri radio stanice koje te događaje najavljuju i portal koji upravo čitate, a u kojem preovlađuju izveštaji sa kulturnih dešavanja, o objavama na društvenim mrežama da i ne pričam. Treće što mogu da pomislim je to da je narod postao izbirljiv pa dolazi samo na one programe u kojima gostuju popularne ličnosti iz sveta glume, muzike i književnosti, ali mene proganja misao da našem narodu više ni do čega nije stalo pa čak ni do njegove vlastite kulture, a to je, priznaćete, vrlo opasan i porazan zaključak.

Naravno, ljudi imaju pravo da im se nešto sviđa ili ne sviđa, imaju pravo da biraju šta će od ponuđenog da posete, a šta ne, ali ovde nije reč o onima koji se ipak odazivaju na pozive i drže do kulture, nego o onima koji kažu kako se ovde ništa ne dešava, a takvih zaista ima puno. Ruku na srce, nisu ni svi programi vrhunski, ali su svakako vredni pažnje. Za kvalitetnije programe treba mnogo, mnogo više novca, a kada tog novca nema dobro je da se kulturni plamen održava, da se ljudi okupljaju, susreću, povezuju, druže, razmenjuju ideje i misli. U tome i jeste poenta.

U kulturu se nikada nije preterano ulagalo, prepuštena je na brigu predanim i vrednim pojedincima koji dobro razumeju njenu vrednost. Kada je reč o politici, počev od državnog pa do najnižeg lokalnog nivoa, za nju uvek postoje „preče stvari”, iako je kultura, a to kažem bez ikakvog preterivanja, pored crkve možda i jedini siguran oslonac u zaštiti identiteta našeg naroda od asimilacije i nestanka. Kultura briše granice koje su nastale raspadom Jugoslavije i povezuje naš narod, tako da više nije važno živi li u matici ili u nekoj drugoj državi. U isto vreme i pitanje lojalnosti državi u kojoj Srbi žive postaje pitanje koje ne izaziva nikakve kontroverze jer sasvim je normalno i legitimno voleti i jednu i drugu zemlju. Prvu jer je to država u kojoj smo rođeni i u kojoj živimo, a drugu jer je to naša matica koja nas okuplja pod isti kulturni, nacionalni, verski i jezički krug.

Dakle, ulaganje sredstava u kulturu nije nikakvo bacanje para, naprotiv, to je najbolja investicija, a uloženo se vrati dobrim na mnoge načine. Da to tako bude ulaganje ne sme da bude stihijsko i kampanjsko, nego promišljeno i dobro isplanirano. Naše narodne institucije u Hrvatskoj, a hvala Bogu imamo ih dosta, treba da prate i materijalno podržavaju ustanove, udruženja i pojedince koji organizuju kvalitetne kulturne programe. Ne kažem da to ne rade, u zadnje vreme situacija se popravlja, ali mislim da više treba da ulažu u vrhunske kulturne sadržaje, a ne samo u folklorni amaterizam koji, dakako, ima svoje mesto u tom mozaiku, međutim, vrhunska kultura je ipak nešto drugo. Osim toga, treba ispoštovati ljude koji u kulturu ulažu svoje slobodno vreme, trud da ga osmisle, da pronađu novac, obezbede prostor, opremu i druge stvari i koji za to ili ne primaju nikakvu nadoknadu ili je ona toliko skromna da je ne vredi ni pominjati. Ipak, za kulturne radnike najveća satisfakcija je puna sala.

I pored svih poteškoća, samo u Vukovaru kulturnih dešavanja ima toliko da ih je sve teško i pobrojati. Tu deluje pododbor SKD „Prosvjeta”, KUD „Sloga”, VSPD „Javor”, Srpski kulturni centar, Srpski demokratski forum, a od nedavno i najmlađa kulturna ustanova „Srpski dom” smešten u istoimenoj zgradi koja ima i svoju istorijsku vrednost. Svi oni, sa manje ili više uspeha, organizuju kulturne programe. Zato nemojte da tražite izgovore nego podržite ljude koji neumorno brinu o stanju vašeg duha. Ostavite se televizora, gledanja rialitija i sedenja u kući i odvojite vreme da vidite i čujete ono što su za vas pripremili. Naterajte se nekako, napojte vašu dušu kulturom i videćete da ćete vrlo brzo steći naviku bez koje više nećete moći jer vreme koje provedete u društvu sa drugim ljudima, ta razmena pozitivne energije i zajednički osećaj ispunjenosti je nešto najdragocenije. Život postaje bogatiji, ljudi osvešćeniji i odjednom imaju o čemu da pričaju, nešto lepo im se dogodilo, nešto što mogu da podele sa drugim ljudima.

Upamtite, najbolji čovek je kulturom obogaćen čovek. Isto je i sa narodom.