Ulepšali praznike najugroženijim stanovnicima Vukovara

Udruženje penzionera „Vukovar novi“ podelilo pakete pomoći za više od 60 svojih najugroženijih članova, uglavnom starih i nemoćnih građana.

Udruženje penzionera „Vukovar novi“ naslovna

Pojam starog stanovništva vezivao se donedavno samo za seoske sredine, ali kako vreme odmiče svi demografski parametri pokazuju da hrvatsko i uopšte evropsko stanovništvo postaje sve starije pa je jasno da je starijih sve više i u gradovima. Slavonija i Srem tu nisu izuzetak, već verovatno regioni koji prednjače u proseku broja starog stanovništva, a da je takva situacija i u Vukovaru najbolje svedoči podatak o porastu broju domova za stare i nemoćne u poslednje vreme. Pored dve javne ustanove, tu je trenutno i sedam privatnih staračkih domova, a brojni su oni stari koji žive u udomiteljskim porodicama.

Neki ne žele, a neki nemaju ni mogućnosti da odu u dom pa staračke dane provode sami, neretko na rubu egzistencije i uz brojne bolesti koje starost kao takva donosi. Udruženje penzionera „Vukovar novi“ ima 380 članova od kojih je njih bar 120 socijalno ugroženo ili teško bolesno.

Predsednica ovog udruženja Zlata Miškić zbog toga nekoliko puta godišnje obilazi one najugroženije. Tako je bilo i ovih novogodišnjih i božićnih praznika kada je teta Zlata podelila 65 paketa sa osnovnim životnim namirnicama svojim članovima koji žive sami.

– Naši stari i bolesni često kažu da će im ovaj paket pomoći da prežive mesec dana. Situacija je teška i bolna, ali istinita. Svi koje posećujemo su stari, a ako nisu nepokretni imaju hodalice ili štapove. Srećni su kada ih posetimo, ne samo zbog pomoći već i zato što porazgovaramo sa njima i oni mogu da podele sa nama svoju tugu i bol. Pratim to već 21 godinu i sa njima delim i suze i plač – kaže teta Zlata.

Pakete pomoći u hrani finansiralo je Udruženje penzionera „Vukovar novi“, a u nabavci je jednim delom učestvovala i gradska organizacija Samostalne demokratske srpske stranke čiji su članovi Dejan Drakulić i Srđan Kolar pomogli teta Zlati da obiđe više od 60 kuća i stanova u kojima žive socijalno najugroženiji članovi ovog udruženja u svim gradskim i prigradskim naseljima Vukovara.

Udruženje penzionera „Vukovar novi“ tekst

– I ranije smo pomagali pa pomažemo i ove godine i u finansijskom i u organizacionom delu ove akcije koju vodi Udruženje penzionera. Vidimo jako teške slučajeve i životne priče, a mislim da je tim ljudima najbitnije to što ih obiđemo i porazgovaramo sa njima. To su ljudi koji nisu navikli da dobijaju, već da žive od svog rada, ali te penzije koje sada imaju su u iznosima od 800 do 1.500 kuna što sigurno nije dovoljno da bi čovek mogao da preživi, pogotovo ako je sam. Gledamo da pomognemo na bilo koji način – ističe predsednik gradskog SDSS-a Srđan Kolar.

Pozitivni uprkos nedaćama

Uz starost, samoću i nemoć često dolaze tužne i tragične sudbine. Neko to podnosi teško, a neko malo lakše. Svoj paket i društvo sa osmehom je dočekala Kata Martinov koja živi sama u naselju Lužac. Svakog dana u kuću joj dolazi gerontodomaćica koja joj je ujedno i jedino društvo.

Udruženje penzionera „Vukovar novi“ Kata Martinov
Kata Martinov

– Dolazi mi svako jutro žena koja mi je pomoć u kući, a da mi ona ne dolazi ja ne bih ni sa kim reč progovorila. Sreća pa sam ja vesele prirode i kad mi peva radio onda i ja sa njim pevam. Imam mačka pa kad dođe kući onda se ja sa njim pomazim i pričam sa njim. Inače volim puno da pričam, ali nemam sa kim. Jedna ćerka je u Engleskoj, a druga u Borovu, ali i ona ima pomoć u kući. Trudim se da ne klonem duhom zbog samoće, a kad je lepo vreme svakog dana šetam zbog nogu. Imam svoj krug ovde po naselju. Moj štap je moj kolega i dobro mi je – pozitivno će Kata iako je u samoći zagazila u devetu deceniju života.

Malo niže niz glavnu ulicu na Lušcu živi Mileva Orozović. Malo uz pomoć štapa, malo uz pomoć hodalice i ona hoda kroz svoje staračke dane u samoći. Svoju kuću nema, već živi u tuđoj od kako je pre nešto manje od trideset godina stigla u Vukovar kao izbeglica iz okoline Daruvara. Pomoć u kući nije htela jer još uvek u 83. godini uspeva sve nekako sama da postigne, i da skuva ručak i da opere veš. Redovno je obilaze dve komšinice ili ona ode kod njih uveče kako bi gledala televizor koji nema. Ipak, kada se vrati u svoju kuću čeka je samoća.

Udruženje penzionera „Vukovar novi“ Mileva Orozović
Zlata Miškić, Srđan Kolar i Mileva Orozović

– Ako neko koga ‘oće kleti, nek’ ga kune da ostane sam. Nekako bih sve i podnela da nisam ojađena, da nisam sahranila obe ćerke. Jedna je poginula kad je išla u srednju školu. Na svu sreću imam unuku u Borovu, a dočekala sam i praunuke – govori Mileva i sa kapije dobacuje teta Zlati da je još ponekad obiđe.

Nedovoljna briga društva

Država i lokalne samouprave nastoje da donesu kakve-takve socijalne politike i na neki način pomognu kvalitet života starih i nemoćnih. Kroz projekte zapošljavanja gerontodomaćica brojnim je starijim ljudima život olakšan pa imaju nekoga ko će im pomoći u poslovima, otići po lekove i u kupovinu ili praviti društvo. Ipak, stiče se utisak, da ne postoji neka konkretnija strategija kada su u pitanju najugroženiji slučajevi, a sistem je za mnoge od njih nepravedan.

– Oni koji žive u stanovima skupo plaćaju grejanje, a oni koji su u kućama imaju problem da nemaju novaca za drva. Dešava se da neko pređe prag za dobijanje besplatnog ogreva za 50 ili 60 kuna pa ne može to pravo da ostvari, a za tu razliku ne može sebi da obezbedi drva za celu zimu. Te pragove bi svakako trebalo povećati jer ti ljudi se najčešće zadužuju da kupe drva – smatra Srđan Kolar.

Neumorna teta Zlata Miškić slaže se da se institucionalno malo vodi briga o starima, nemoćnima i od društva često zaboravljenima. Zato je ona obišla svoje članove u vreme ovih praznika, porazgovarala sa njima i pružila im potrebnu nadu i utehu. Za osmi mart će ponovo u obilazak, a tada će posetiti svoje članice smeštene u svih devet staračkih domova u gradu i ulepšati im međunarodni dan žena.

Komentariši