Upoznavanje u cilju poboljšanja rada srpskih manjinskih veća
Sastanak predstavnika županijskih, gradskih i opštinskih Veća srpske nacionalne manjine održan je juče u Vukovaru.
U Vukovaru je održan sastanak predstavnika županijskih, gradskih i opštinskih Veća srpske nacionalne manjine do koga je došlo na inicijativu sekretara VSNM Vukovarsko-sremske županije Dušana Latasa. Sastanak je održan u cilju upoznavanja predsednika i potpredsednika svih veća koja deluju na prostoru Vukovarsko-sremske županije, a ovo prvo zajedničko okupljanje iskorišćeno je da se razmene dosadašnja iskustva i da se odrede pravci delovanja.
- Nakon izbora formirana su Veća koja do sada i nisu imala ljude koji bi ih vodili i hteli smo da im ukažemo na to šta i kako bi ova Veća mogla da rade i kako da deluju na prostoru koji predstavljaju. Sastanak je bio radni, a na njemu je učestvovao i predsednik SNV-a Boris Milošević koji je imao priliku da se upozna sa tim kako na terenu izgleda rad u Vukovarsko-sremskoj županiji. Pored županijskog, mi ovde imao i tri gradska i 11 opštinskih Veća i jedan od ciljeva sastanka bio je da nakon ovog sastanka Veća osmisle svoje planove rada i finansijske planove za narednu godinu i dostave ih svojim jedinicama lokalne samouprave. Znamo da su manjinska veća do sada imala problem sa osmišljavanjem svoga rada i uopšte sa shvatanjem svoje uloge u društvenom životu zajednice koju predstavljaju i na konkretnom primeru smo im pokazali u kom pravcu treba da deluju – objašnjava inicijator ovog sastanka Dušan Latas.
Većnici novoformiranih Veća imali su dosta pitanja, ali i predloga, i odlučeno je da se u njihovo rešavanje ide korak po korak. Problemi sa kojima se Veća susreću su različiti. Neka od Veća čak imaju problem i sa registracijom koji su nastali možda i zbog toga što su izbori održani u vreme godišnjih odmora, ali postoje i Veća koja načelnici opština nisu formirali iako je to bila njihova obaveza.
- Druga pitanja odnosila su se na ulogu Veća i njihov rad jer u mestima u kojima deluju već postoji manje ili više razvijen društveni život. Negde su njegovi nosioci penzioneri, negde KUD-ovi, negde pododbori Prosvjete i jedni drugima ne bi trebali da se mešamo u posao, ali svakako postoje aktivnosti kojima bi Veća mogla da se bave samo treba dobro da se koordinišemo. Uloga manjinskih Veća nešto je lakša i jednostavnija u sredinama u kojima je naša zajednica u većini, ali ako je zakonodavac predvideo da i u sredinama sa većinski srpskim stanovništvom imamo ta Veća onda su opštine i dužne da pomognu njihov rad. Zbog klime koja je stvorena zadnjih pet ili šest godina rad srpskih manjinskih veća u sredinama u kojima su Srbi u manjini je znatno teži a i problemi su veći – istakao je Latas.
Jedan od velikih problema je i nedostatak prostorija u kojima bi se članovi manjinskih veća okupljali i osmišljavali programe i delovanje. Većina Veća te prostorije nema iako su lokalne samouprave dužne da im to obezbede, ali rešavanje problema te vrste uglavnom zavisi od dobre volje načelnika opština.
Nakon svakih izbora rad veća je sve bolji
U nameri da se upozna sa radom i problemima manjinskih veća sastanku je prisustvovao i predsednik SNV-a Boris Milošević.
- Ljudi su me pozvali na ovaj sastanak i ja sam se sa zadovoljstvom odazvao jer smatram da treba da razmenimo iskustva, da se na konkretnim primerima upoznamo sa problemima ali i sa primerima dobrog rada. Želim da prenesem iskustva ovdašnjih ljudi i u druge županije i da u radu imamo jednu sinergiju. Iskustvo nam govori da mnoga manjinska Veća nisu u potpunosti ispunila svoju ulogu, to su institucije koje i dalje izgrađujemo još od 2003. godine kada su održani prvi izbori. Nakon svakih izbora uvek postavljamo isto pitanje – znaju li oni svoj posao. Činjenica je i to da je rad Veća nakon svakih novih izbora sve bolji, a mislim da su Veća na prostoru Vukovarsko-sremske županije jedan dobar primer organizovanosti i dobrog rada – rekao je Milošević.
Govoreći o problemima Milošević je rekao da je u stvari najveći taj što lokalne samouprave ne prepoznaju manjinska veća kao svoje partnere i najčešće su oni ti koji ne znaju koju ulogu ta Veća imaju.
- Na taj način drže ih po strani i doživljavaju kao da su ona nekakvo levo smetalo, a zapravo ih trebaju shvatati onim što ona i jesu. Njihova uloga definisana je Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina i Veća su lokalna savetodavna tela koja imaju pravo da telima jedinica samouprave predlažu mere za unapređivanje položaja nacionalne manjine, uključujući i davanje predloga opštih akata kojima se uređuju pitanja od značaja za nacionalnu manjinu – rekao je Milošević.
Milošević: „Ne razumem Penavino ponašanje“
Predsednik SNV-a se osvrnuo i na dešavanja u Vukovaru kada je njegov gradonačelnik Ivan Penava na pod bacio Statut grada pisan ćirilicom.
- Istup gradonačelnika Vukovara ne razumem iz dva razloga. Prvi je taj što bi on trebao da bude gradonačelnik svih građana Vukovara i morao bi da vodi računa i o građanima srpske nacionalnosti, a sa druge strane sam grad Vukovar već izdaje dokumente na ćirilici. Gradskim većnicima Srbima daje materijale za sednice odštampane ćirilicom, kada oni to zatraže, tako je dužan da ima i Statut odštampan ovim pismom. Tako da to i nije ništa novo nego nešto što je zapisano i u međunarodnim konvencijama, u Ustavu Republike Hrvatske, u Ustavnom zakonu pa i u samom Statutu grada Vukovara – rekao je Milošević.
Zaključeno je da sastanci ove vrste treba da se organizuju i ubuduće kako bi se predstavnici manjinskih veća što bolje upoznali i kako bi mogli da koordinišu svoj rad, a sve u cilju jačanja uloge ovih manjinskih tela u sredinama u kojima deluju.
Neka od prava Veća nacionalnih manjina su i:
- pravo isticanja kandidata za dužnosti u telima državne uprave i telima jedinica samouprave;
- pravo da budu obavešteni o svakom pitanju o kome će raspravljati radna tela predstavničkog tela jedinice samouprave, a tiče se položaja nacionalne manjine;
- pravo davanja mišljenja i predloga na programe radijskih i televizijskih stanica na lokalnom i regionalnom nivou namenjenih nacionalnim manjinama ili na programe koji se odnose na manjinska pitanja.
Tela jedinica samouprave za čija su područja izabrana veća i/ili predstavnici nacionalnih manjina dužna su svojim opštim aktima da urede način, rokove i postupak ostvarivanja prava iz člana 31. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.