Uz liturgiju i sportske igre okupili se baranjski đaci

Početak septembra rezervisan je za povratak u školske klupe, a prošlog ponedeljka započela je nastava za đake u Republici Hrvatskoj. U subotu 9. septembra održana je liturgija, priziv Svetog Duha i molitva za početak školske godine u hramu Svetog Mihaila u Belom Manastiru za sve baranjske učenike koji pohađaju pravoslavnu veronauku. Ovaj događaj organizuje se svake godine u nekom drugom baranjskom mestu.

- Ovakva okupljanja su potvrda zajedništva i ljubavi koja vlada između učenika i onih koji ovo organizuju. Nadamo se da će ova tradicija ostati da živi jer je ovo za svaku pohvalu. Zadovoljni smo sa brojem dece koji pohađaju pravoslavnu veronauku, u onim školama gde je ovaj predmet ponuđen. Jako mali broj u srednjim školama ne ide na veronauku, a u osnovnoj gotovo svi idu. Ono što vidimo na terenu i iz prakse, deca uživaju u onome što uče, a mi im pokazujemo da veronauka nije samo nauka, i teorije i ideje koje oni treba da usvoje, nego je to zaista praktična stvar gde ih učimo da treba da idu u crkvu, učestvuju u liturgijama, da se saživljavaju sa svojom parohijskom zajednicom i to im se dopada - pojašnjava voditelj katihetske kancelarije Osečkopoljske i baranjske eparhije jerej Srđan Lukić.

Nakon liturgije, usledio je sportski deo programa u kojem su se učenici oprobali u fudbalu, pikadu i stonom tenisu. Bila je to prilika i da se međusobno upoznaju i druže đaci iz različitih baranjskih mesta.

- Ne volim baš da idem u školu jer mnogo vremena provodim u njoj. Najviše volim da radim matematiku. Mnogo sam se poželeo prijatelja nakon raspusta pa je ovih dana bilo dobro u školi. Volim da igram fudbal, a treniram u Osijeku - kaže učenik trećeg razreda područne osnovne škole iz Uglješa Marko Bakić.

- U sedmom razredu je dosta dobro, novi predmeti se za sad ne čine toliko teški. U vezi sa školom najviše volim druženje sa prijateljima, a od predmeta mi je matematika dosta lagana. Učestvujem na Erasmus projektima, prošle godine sam primila jednu devojčicu, a ove godine ću ja negde putovati - priča Maša Drača iz Osnovne škole Jagodnjak.

Svaki početak je težak, pa tako i početak srednjoškolskog obrazovanja.

- Ovo je svakako novo iskustvo, društvo je dobro. Nemam mnogo novih prijatelja, više se držim malog kruga ljudi. Profesori su strogi, ali valjda to tako mora da bude u srednjoj školi. Sama sam otišla u belomanastirsku gimnaziju, dok su ostali prijatelji iz prethodnog razreda otišli u Osijek. Odlučila sam da idem u Beli Manastir i nije mi ni malo žao. Bliže mi je, tu sam slobodnija i znam više ljudi pa je to prevladalo nad Osijekom. U osnovnoj školi mi je bilo odlično, sa nastavnicima smo imali prijateljski odnos, nisu bili strogi. Dvoumila sam se između gimnazije i farmacije, ali sam upisala gimnaziju jer posle želim da upišem na učiteljski fakultet - iznosi svoje mišljenje učenica prvog razreda Opšte gimnazije u Belom Manastiru Senka Martinović iz Bolmana.

Ove godine pravoslavnu veronauku u eparhiji osečkopoljskoj i baranjskoj pohađa preko 1.560 osnovnoškolaca i 530 srednjoškolaca.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.