„Važan nam je kontinuitet tradicije Srba u Vukovaru”

Zajedno sa crkvom Svetog Nikolaja u centru Vukovara, zgrada Srpskog doma predstavlja značajnu istorijsku, kulturnu i versku celinu. Ovo zdanje je poslednjih godina u potpunosti obnovljeno, a u njemu od prošle godine deluje i nova Ustanova u kulturi - Srpski dom. Sa direktorom ove ustanove Nebojšom Vidovićem razgovarali smo o aktivnostima koje Srpski dom danas ima, ali i o značaju ovog mesta koje polako ponovo postaje okupljalište Srba iz Vukovara i okoline, kao što je to bio i kroz svoju istoriju.

Kažite nam malo o istorijatu i značaju Srpskog doma za Srbe u Vukovaru.

- Na mestu gde se danas nalazi zgrada Srpskog doma, prema onome što trenutno znamo i što imamo dokumentovano, je 1733. godine osnovana pravoslavna škola. Osnivanje škole podrazumeva da ovde tada postoji određeno brojno stanje pripadnika srpske zajednice, a ta godina je važna zato što tada počinje i zidanje hrama Svetog oca Nikolaja. Škola je vremenom postala tesna za broj dece i potrebe koje je zajednica imala, a 1822. godine Vukovar je zadesio požar gde je stradala i tadašnja zgrada. Na tom mestu je 13 godina kasnije napravljena nova zgrada u kojoj su, pored škole bili smešteni i Vukovarska crkvena opština, društva Posestrima, Privrednik, Vukovarsko srpsko pevačko drušvo Javor i tako dalje. Osamdesetih godina 19. veka dolazi do potrebe da se ta zgrada proširi, a 1903. godine na inicijativu advokata Svetislava Novaka krenulo se u izgradnju nove zgrade. Koliko je tadašnja srpska zajednica bila jaka, složna i imućna govori i podatak da su oni za godinu dana uspeli da sakupe svotu novca potrebnu da bi se izgradila ovakva jedna velelepna barokna zgrada. Zgrada je bila gotova 1904, a nagodinu, na Svetog Savu, zgrada je i osveštana.

Srbi će u Drugom svetskom ratu ostati i bez ovoga objekta, ali je on u godinama koje su prethodile ratu bio značajno kulturno i duhovno mesto. U kojoj meri je to istina?

- Srpski dom je bio centar svih zbivanja, društvenih, kulturnih, duhovnih, političkih. Bio je stecište i okupljalište naprednih ideja i misli tadašnjih pripadnika srpske zajednice. Tu su se održavale razne predstave, svetosavski balovi, dobrotvorne priredbe i koncerti. Ovde se okupljao krem tadašnjeg društva i sve plodonosne ideje i zamisli su proizlazile odavde na dobrobit svih građana grada Vukovara. Srpski udeo u celokupnom kulturnom životu grada je bio zaista veliki. Nisu tada postojali problemi koje danas nazivamo problemima. O tome svedoči i podatak da je VSPD Javor tada sarađivao sa Hrvatskim pevačkim društvom Dunav, a zajedno su na Dobroj Vodi 1906. godine održali zabavu i koncert na kojem su se prikupljala sredstva za izgradnju budućeg Hrvatskog doma te za spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju. Srpski dom predstavlja značajnu tradiciju za Srbe u Vukovaru i okolini i ta nam je tradicija ostavljena u amanet da budemo na tragu tih uspešnih generacija vukovarskih Srba.

Od početka Drugog svetskog rata pa sve do 2017. godine Srbi nisu bili u posedu Srpskog doma, ali je ova zgrada odolela i tom ratu, ali i onom devedesetih godina.

- Početkom Drugog svetskog rata imovina Srpskog doma i sva druga imovina je konfiskovana. Nestalo je sve, uredbom tadašnjih vlasti oduzete su sve materijalne vrednosti i inventar, ali sa njima nestala je i arhiva koja bi danas mogla još više da nam osvetli značaj svega što se u ranijim godinama ovde dešavalo. Tada je prekinut rad Srpskom doma, a crkva je zatvorena. U jednom trenutku tu je bila smeštena i komanda nemačke vojske. Nakon rata Srbi imaju nameru da se tu i dalje okupljaju, ali tada dolazi do, na nama nepoznat način, oduzimanja ove zgrade koja je sve do 2017. godine bila u vlasništvu Trgovačkog društva Velepromet iz Vukovara. Srbi od ove imovine nisu nikada odustali i zgrada je pre nekoliko godina ponovo otkupljena, a to zahvaljujemo najviše požrtvovnosti, ideji i nameri pojedinaca u našem gradu, a pre svega tu mislim na Vojislava Stanimirovića koji je od reintegracije i obnove Crkve svetog Nikolaja znao za važnost i tradiciju ove zgrade koja je kontinuitet rada i stvaranja na ovim prostorima što je nama danas i najvažnija poveznica kada pričamo o Srbima u Vukovaru.

Kako danas radi Srpski dom šta Vam znači što ste na čelu jedne nove ustanove u kulturi, ali sa velikom tradicijom koju nosi unutar svojih zidina?

- Meni je pre svega velika čast što sam na čelu nečega što se zove Ustanova u kulturi Srpski dom, a kada to kažemo to se odnosi na novoformiranu ustanovu srpske zajednice. Vreme i okolnosti su sada sasvim sigurno drugačije u odnosu na pre sto ili sto pedeset godina, ali je takođe sigurno i značajno da se kaže da mi moramo da radimo na tim tradicijama koje su nam preci ostavili. Mi moramo da vodimo računa o negovanju identiteta, kulturnog izraza, ali i političkog angažmana u onom delu i na način na koji je to moguće. Srpski dom se bavi kulturom na jedan drugačiji način u odnosu na sva udruženja i institucije koje smo do sada imali kao zajednica. Pri tome ne negiram njihovo postojanje, već ih pozdravljam i smatram da su nam i foklorna i sva druga udruženja kulturnog amaterizma od izuzetne važnosti. Hoću da kažem da je Srpski dom ustanova koja će promovisati prvenstveno kvalitet u polju kulture i kulturnog izraza. Smatram da ćemo na taj način najbolje doprineti očuvanju identiteta.

Sa čime se bavite i koje su vam aktivnosti?

- Sarađujemo sa svim našim udruženjima, otvoreni smo za saradnju sa svim drugim nacionalnim manjinama i sa većinskim narodom. Ustanovom rukovodi Upravno veće, a funkcionišemo sa dva stalno zaposlena i sa mnom kao direktorom ustanove. Ovde smo već imali brojne veoma značajne aktivnosti koje su obeležile prošlu i početak ove godine. Govoreći kroz brojeve, prošle godine smo ovde imali 34 različita dešavanja, a ove godine 26. Aktivnosti delimo na one koje sami proizvedemo i na one druge kada ustupamo prostor našim udruženjima i organizacijama te im pružamo tehničku, logističku i svaku drugu podršku. Spektar tih aktivnosti je prilično veliki i mi ovde u našoj sali održavamo koncerte, predstave, akademije, predavanja i filmske projekcije.

Kada govorite o značajnim događajima pretpostavljam da mislite na dolazak patrijarha Porfirija u oktobru prošle godine.

- Taj dolazak je bio svesrpski i izuzetan događaj, a tome u prilog govori činjenica da patrijarh srpski u Vukovar nije dolazio 83 godine pre toga. Prilikom dolaska patrijarha zgrada je i osvećena, jednako kao i hram Svetog oca Nikolaja. Pored toga, naglasio bih i Svetosavsku akademiju Eparhije osečkopoljske i baranjske 28. januara ove godine jer ni nje nije bilo u Srpskom domu više od 80 godina. Upravo je po tim akademijama i balovima Srpski dom bio prepoznatljiv nekada. U ovom novom okruženju to daje jednu drugačiju notu, ali je bitna ta nit koja se u kontinuitetu provlači.

Ljudi se polako navikavaju na ovaj novi prostor, a često imate i punu dvoranu na akademijama ili predstavama. Kroz jedan deo svog rada akcenat stavljate i na najmlađe pripadnike zajednice pa ako možete za kraj malo više da nam kažete o tome na koji način ih uključujete u svoj rad?

- Želimo da budemo podrška nastavi na srpskom jeziku i pismu pa ovde organizujemo monodrame o Dositeju Obradoviću i Vuku Karadžiću. Na taj način pokušavamo da obogatimo nastavni sadržaj srpskog jezika za svu našu decu i da kao ustanova damo doprinos toj vrsti obrazovanja. Deci organizujemo i prevoz te za njih pripremimo i male poklone. U svemu tome je možda i najvažnija naša namera da najmlađe polako učimo, da deca znaju gde idu, šta mogu da očekuju i da uopšte postoji ovakav jedan prostor gde imaju mogućnost da dođu, pogledaju neku predstavu ili uživaju u nekom drugom kulturnom sadržaju. To nam je prioritet, da razvijamo svest o potrebi čuvanja i negovanja kulturnog izraza i identiteta u svakom smislu.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.