Već deceniju i po Kraljice Borovcima prizivaju sreću i plodnost

U nedelju, na Duhove, kroz Borovo su ponovo prošle Kraljice, obilazile kuće i njihovim domaćinima pevale kraljičke pesme kojima su na njih prizivale Božji blagoslov, zdravlje i plodnost.

Kraljice Borovo

Nedelja na Duhove je dan kada kuće domaćina u Borovu obilaze kraljice. Tada određeni broj devojaka, kraljeva i kraljica, obučenih u narodne nošnje i okićene raznim narodnim simbolima u povorci obilaze selo pevajući prigodne pesme u pratnji muzike. Ove godine zatekli smo ih u kući Jelke Dimitrijević čijom zaslugom je ovaj običaj u Borovu ponovo i zaživeo.

„Ovde mi dođosmo” – započinjale bi svoju pesmu kraljice i nastavljale – „Ovde mi dođosmo mile, ovde nama kažu, ovde nama kažu, mile, kućni starešina. Kućni starešina, mile, domu domaćina. Domu domaćina, mile, izmete se kralju…”, i tako dalje.

– Rođena sam u Trpinji u kojoj su kraljice bile običaj koji je bio jako važan za tamošnji narod, a posebno za decu kojoj su dobar motiv bili pokloni u vidu novca ili slatkiša. Naše mame, tate, babe ili dede nisu imale plate kao danas i nisu uvek mogli da nam kupe ono što nam treba za školu ili nešto drugo, pa nam je ono što smo dobijali od domaćina mnogo značilo. Na duhove smo išli od kuće do kuće, potpuno nenajavljeni, čak i drugog dana. Moj otac nas je vozio zaprežnim kolima u Veru, u Bobotu, i sećam se da smo dobijali puno para koje smo posle delile na jednake delove. To je nama bilo i lepo i korisno i mi se toga nismo stidele, nego smo se time dičile, jer u kraljice nije mogao svako da ide. Morao si znati i pevati, a mi smo imali ceo orkestar za sobom kao pratnju. To su bile velike kraljice, ne ovako male kao danas i kada mi zapevamo pred domaćinskom avlijom on prosto nije mogao da nas ne primi. Rekla sam da smo išli nenajavljeni, nismo ni morali, jer se taj običaj u selu jako poštovao – priseća se Jelka Dimitrijević.

Duhovi su letnji verski praznik i kraljice donose i sreću i zdravlje, kao što su Dodole bile za kišu, Vertep za Božić. Kraljice se održavaju na Duhove ili D’ove, kako se ovde govorilo, i donosile su sreću u kuću ili u mesto u kom su održavane.

– Išli smo od kuće do kuće, naročito u one kuće u kojima se u jesen spremala mlada za venčanje. Sve to danas odumire, danas su ljudi pa i ovi mladi jednostavno drugačiji i nisam baš optimista da će ovo još dugo da traje. Mi smo imali mladu koja je bila obučena kao za venčanje i dve devojke koje su vodile mladu, bio je i barjaktar i jajaroš i muzičari i kada to zasvira to je bilo baš lepo. Kao deca mi smo živeli za taj dan, a kada se kraljice završe mi smo sledeće nedelje održavali majalos. To je bio dan kada su se okupljali svi učesnici kraljica. Kod nas je bilo i po deset društava i mi smo se prosto otimali za kuće u koje smo ulazili. Za majalos se okupe svi koji su učestvovali i u dvorištu se podigne šator. Muškima se kupe čarape, a ženskima dokolenice i to obesimo na šator, to je bilo kao danas kada se završi neki turnir u fudbalu pa ono posle – priča teta Jelka.

Običaj u Borovu ponovo zaživeo

Kraljice Borovo

Gospođa Jelka bila je uporna u nastojanju da se običaj, koji je između dva svetska rata u ovim krajevima počeo da se gasi da bi 60-tih godina prošlog veka potpuno iščezao, ponovo obnovi.

– Predložila sam našem KUD-u da ponovo obnovimo taj običaj i to se pokazalo kao veoma dobra ideja, a u tome su mi jako pomogle Svetlana Ostojić i teta Jela Vujković. Šile smo i pravile šešire i s tim običajem smo prvi put sa našim KUD-om gostovali u Tesliću gde smo taj običaj prikazali. Osvojili smo prvo mesto. Eto koliko je to bilo dobro – priseća se gospođa Jelka.

Od tada je priča o kraljicama iz Borova dobila potpuno novi tok tako da je borovsko Kulturno-umetničko društvo Branislav Nušić uskoro dobilo poziv da učestvuje i na velikoj merđunarodnoj smotri folklora u Zagrebu.

– Bili smo pozvani na 39. međunarodnu smotru folklora u Zagrebu. Bilo je to 2005. godine i od tada evo ovaj se običaj u Borovu ponovo neguje. Imali smo tamo svoj štand koji je bio jako lepo uređen i u Zagrebu je sve prošlo jako lepo, bili smo jako lepo primljeni i od domaćina i od publike. Videla sam da su neke žene dok su nas gledale brisale suze, setile su se valjda svoje mladosti. I Hrvati imaju taj običaj koji oni zovu ljelje. Posle je u Borovo, odnosno ovde kod mene u dvorište, došla cela televizijska ekipa Hrvatske televizije. Dovezli su celo čudo tehnike, a trem u mom dvorištu moj bio je pun žena koje su gledale kako se sve to snima. Mi smo tada pravili celu araniju čobanca, a posle toga je ta cela televizijska ekipa spavala tu po sobama ošamućena od velike vrućine koja je toga dana bila – kroz smeh priča teta Jelka prisećajući se tog događaja.

Iako današnja omladina teško prihvata običaje naših starih kraljice u Borovu još uvek se drže zahvaljujući najviše upornosti predsednika KUD-a „Branislav Nušić” Rade Bosića, koji je i ove godine neumorno sa omladinom obilazio kuće domaćina spremnih da ih prime.

Zajedno sa ostalim drugaricama i drugarima u održavanju ovog običaja u Borovu već dugo učestvuju i svoj doprinos daju Zorana Oljača, Nikolina Aleksić i Milica Malić.

– Ovo druženje sa svim našim drugarima je nešto što je najvrednije, a time dajemo i svoj doprinos da se ova tradicija u našem mestu održi i da traje još dugo. Iako o samom običaju ne znamo mnogo, tek ono osnovno, drago mi je da u svemu tome učestvujemo – kaže Zorana Oljača.

– Znam da kraljice predstavljaju neku sreću koju unosimo u kuće domaćina. O svemu tome najviše i saznajemo upravo od domaćina u čije kuće ulazimo i koji se sećaju kako je to bilo još u vreme dok su oni bili deca – dodaje Nikolina Aleksić.

– Ove godine nas je nešto manje, ali zna da nas bude i puno više i onda je sve ovo još lepše i zanimljivije – zaključuje Milica Malić.

U Zavičajnom rječniku Đođa Nešića „Luk i voda” zapisano je da po toku i vršenju običaja kao i po sadržaju pesama, sve ukazuje da kraljice, iako se održavaju na Duhove, nemaju verski hrišćanski karakter, nego da potiču iz mitoloških sfera. Svetkovine uz Duhove posvećene su zaštiti polja, voćnjaka i useva što ukazuje na prehrišćanski period. Naime, hrišćanski praznik sv. Trojice nadomestio je opšteslovenski paganski praznik rusalije. Taj drevni prolećni praznik bio je posvećen vodi, plodnosti i kultu mrtvih. Devojačke povorke, odnosno kraljice, koje se kreću o Duhovima, jasno asociraju na rusalke – vodene vile drevnih Slovena, za koje se verovalo da potiču od duša rano preminulih devojaka i utopljenih žena kojima nisu odane posmrtne počasti.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši