Veče posvećeno liku i delu velikog prijatelja Srba

Ko je bio Arčibald Rajs, koja su njegova postignuća i zašto je bio toliko vezan uz Srpski narod, pitanja su na koja su u sklopu programa „Ko je nama bio Rajs” odgovorili urednik Izabranih dela Arčibalda Rajsa Jelena Davidović Kolarov, predavač zaštite životne sredine Aleksandra Ljuština i istoričar kriminalistike i poznavalac Rajsovog dela Ivana Krstić Mistridželović koja je svoje predavanje podelila na dva perioda njegovog života: lozanski deo, odnosno od rođenja do dolaska u Srbiju, i beogradski period kada je dao svoj doprinos reorganizaciji i reformi policije u Srbiji.

- Posle Prvog svetskog rata, s obzirom na to da je Uprava Grada Beograda potpuno devastirana i u međuvremenu je stvorena nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, trebalo je obnoviti kompletnu tehničku službu sa forenzičkom laboratorijom i u tome je bio nemerljiv doprinos Arčibalda Rajsa. Takođe, izradio je rukopis za reorganizaciju policije u kome je razradio detaljne ideje o tome na koji način treba izvesti da policija nove države uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama. Ta reforma je sprovedena sa malim zakašnjenjem, ali zahvaljujući Rajsovom radu u tehničkoj policiji, naša policija jeste bila na nivou svih razvijenih evropskih i svetskih država – pojašnjava Rajsovo profesionalno delovanje u tadašnjoj Kraljevini SHS dela Ivana Krstić Mistridželović.

Rodolf Arčibald Rajs danas je srpskom narodu najpoznatiji po svom delu „Čujte Srbi”.

- Ono što je interesantno da se nama, kao ustanovi koja u svom sastavu ima spomen-sobe, obraćaju škole koje dovode decu da pogledaju predmete iz lične Rajsove kolekcije i organizujemo im kratko predavanje, prilagođeno uzrastu. Čini mi se da je i dalje dominantno njegovo delo, odnosno njegov politički testament „Čujte Srbi”. Postoji inicijativa udruženja „Rodolf Arčibald Rajs” da se ovo delo uvrsti u školsku lektiru. Za sada to nije realizovano, ali bilo bi dobro da se to ostvari – priča Krstić Mistridželović koja je ujedno i profesorka na Fakultetu za kriminalistiku u Beogradu. 

Prikazan dokumentarni film nastao po delu „Čujte Srbi”

Dolaskom Rajsa 1914. godine u Srbiju kako bi kao kriminolog istražio zločine austrougarske vojske, nastala je i velika ljubav prema srpskom narodu. 

-  Pokušavali smo da saznamo odakle ta njegova ljubav prema Srbiji. S obzirom na to da je svima nama bilo vrlo interesantno i potpuno nezamislivo da neko zameni univerzitetsku karijeru kako bi došao u ratom zahvaćenu zemlju, zaključili smo da je reč o kinetičkom čoveku, sa visokim moralnim načelima. On je bio neko ko se stavljao na stranu žrtve, borio se za istinu i pravdu i to je ono što ga je na početku Velikog rata i dovelo u Srbiju - zaključuje Ivana Krstić Mistridželović.

Osim predavanja, članovi udruženja Đorđe Ocić su u galeriji Olajnica pripremili izložbu fotografija o Arčibaldu Rajsu kao i projekciju filma „Čujte Srbi” autora Gorana Vukčevića. Sam autor bio je sprečen da dođe u Dalj, ali je putem video snimka obećao da će doći prvom prilikom te rekao nekoliko reči o Rajsu i zahvalio svima koji su došli da pogledaju film.

- Ličnost Arčibalda Rajsa me je oduvek zanimala, ali me zainteresovalo kada smo koleginica Jelena Davidović Kolarov i ja u okviru Zavoda za udžbenike i Ivana Krstić Mistridželović radile Izabrana dela i tada smo shvatile od kolikog je on značaja bio za nas. Uglavnom smo svi čuli za knjigu „Čujte Srbi”, ali ima daleko više toga o njegovoj ličnosti. Film je inspirisan zavetom i savetom koji je Rajs ostavio nama Srbima, a mislim da je sada pravo vreme da počnemo o tome da razmišljamo i da te savete malo bolje čujemo, nego što smo to do sada činili - kaže predsednica Udruženja „Đorđe Ocić” Dejana Ocić.

Organizaciju programa pomoglo je Srpsko narodno veće, mesara Bođirković, Akademsko udruženje srpske omladine Josif Runjanin i medijski sponzori TV produkcija ZVO, Radio Borovo i Radio Dunav.