Vek od predstavljanja najpreciznijeg kalendara

Članovi udruženja „Milutin Milanković“ iz Beograda posetili su 16. decembra naučnikovu rodnu kuću u Dalju gde je tom prilikom otkriven sunčani časovnik.

KNC Milutin Milanković Đorđe Nešić

Povodom stogodišnjice Milankovićeve reforme kalendara, Kulturno-naučni centar „Milutin Milanković“ iz Dalja je u subotu bio domaćin poslednjeg dana Međunarodne konferencije „Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića“ koja je od 14. do 16. decembra održana u Beogradu i Dalju.

– Na poziv Srpske pravoslavne crkve, na Vaseljenskom saboru 1923. godine u Carigradu, Milanković je tamo boravio tri nedelje i napravio reformu julijanskog kalendara, stvorivši do sad najprecizniji kalendar koji žuri u odnosu na tropsku godinu svega dve sekunde i koji će zahtevati korekciju tek nakon nekih 40 hiljada godina. Taj kalendar je prihvaćen na tom saboru, ali ga predlagači iz SPC-a i Ruska pravoslavna crkva nisu nikad primenili u praksi. Tim povodom je 14. i 15. oktobra u Beogradu održana Međunarodna konferencija „Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića“ i danas učesnici te konferencije i članovi udruženja „Milutin Milanković“ dolaze u Dalj – pojašnjava direktor KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja Đorđe Nešić.

Program je započeo polaganjem venaca na porodičnoj grobnici Milankovića koja se nalazi na daljskom groblju, a nakon toga prisutni su obišli dvorište i sam prostor KNC „Milutin Milanković“ gde ih je Nešić upoznao sa stalnim postavom izložbe o liku i delu ovog rođenog Daljca. Tom prilikom je i svečano otkriven sunčani časovnik.

– Svečano smo otvorili Milankovićev sunčani časovnik ispred Kulturno-naučnog centra čiji je autor prof. dr Milutin Tadić i organizujemo okrugli sto gde će biti govora o daljoj promociji lika i dela Milutina Milankovića. Ovakve konferencije i jesu jedan od načina Milankovićeve promocije, a što se tiče kulturno-naučnog centra, mi ćemo i dalje nastaviti sa onim što inače radimo, dakle nastavićemo da dopunjujemo stalnu postavku izložbe, kako unutar samog muzeja, tako i Milankovićev planetarijum koji radimo. Pokušaćemo da poboljšamo rad teleskopima i posmatranjem zvezdanog neba gledajući da uključimo što više školske dece u te programe – izlaže naš sagovornik plan za dalju promociju lika i dela velikog naučnika.

„Milanković je dugo godina bio zapostavljen kod Srba“

Na temu „Materijalizacija kanona osenčavanja – u spomen Milutinu Milankoviću“ okupljenima se obratio profesor Beogradskog univerziteta u penziji dr Milutin Tadić.

– Budući da smo već bili kod sunčanog sata i videli na licu mesta o čemu se radi, sad bi ovo moglo biti, kako nastavnici kažu, utvrđivanje znanja. Kratko ću prisutnima reći kako je nastala ideja da se postavi memorijalni Milankovićev sunčani sat i da se objasni šta je šta na tom satu, njegov sadržaj, funkcije i opravdanost postojanja. Što se tiče dela programa koji je sproveden u Beogradu, bilo je zanimljivih tema, nekih što su direktno posvećene Milankoviću i njegovom radu, ali i nekih tema koje se posredno tiču njegovog rada, odnosno kalendaru uopšte. Zastupljeni su bili ljudi različitih struka, tako da je bilo zanimljivo – priča dr Tadić koji je zaključio da je Milutin Milanković uzor svima koji se bave egzaktnim naukama.

KNC Milutin Milanković Milutin Tadić

U Dalju su boravili i članovi udruženja „Milutin Milanković“ koje se bavi čuvanjem lika i dela slavnog naučnika.

– Opšte je poznato da je Milutin Milanković, iako je svetski naučnik, dugo godina bio zapostavljen, zaboravljen, nije bio prihvaćen. Naš osnovni zadatak je da afirmišemo njegov lik i delo, da pokažemo šta je uradio i kakav je njegov doprinos srpskoj i svetskoj nauci. Sve radimo zajedno u koordinaciji sa ovim kulturno-naučnim centrom. Dogovoreno je da mi radimo arhivsko-muzejski deo, a vaspitni deo rade u Dalju. Idemo prema tome da prikupimo što više dokumenata o Milutinu Milankoviću, da ih otvorimo kroz knjige, predavanja i stručne skupove. Radimo duže od 15 godina i s ponosom kažemo da smo Milankovića vratili u krilo srpskog naroda – predstavlja svoje udruženje predsednik Slavko Maksimović.

Naveo je Maksimović još jedan veliki problem pri afirmaciji Milutina Milankovića među Srbima.

– Problem je i to što nema niti jedan muzej posvećen njemu u srpskim krajevima. Sva dokumentacija o njemu nalazi se u mestima gde je živeo i radio, nešto malo ima u Dalju, a mnogo u Beču i Budimpešti. Nešto ima i u Beogradu, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, međutim to je zatvorenog tipa, nepristupačno javnosti i naš zadatak je da prikupimo tu dokumentaciju, da je otvorimo i učinimo dostupno svakom ko se interesuje. Mislim da smo delimično i uspeli, zadovoljni smo sa tim što smo uradili, ali predstoji nam dalja afirmacija. Jedna od tih aktivnosti jeste i ova stogodišnjica usvajanja kalendara gde smo pripremili konferenciju. Juče je u Muzeju nauke otvorena i izložba o Milutinu Milankoviću, a spremamo i nekoliko izdanja knjiga i filmova. Smatram da je srpski narod prihvatio njegovu veličinu. Veoma je bitno da ga je svet otkrio pre Srba, a u NASA-i je rangiran među 15 najvećih umova koji su se bavili planetom Zemljom, a ima svoj krater na Mesecu i Marsu – zaključuje Maksimović.

Na kraju konferencije, učesnici su posetili i letnju rezidenciju srpskog patrijarha i prostore eparhije osečkopoljske i baranjske gde ih je ugostio episkop Heruvim sa svojim sveštenstvom.