Vek postojanja negoslavačkih bekrija

Održavanjem Međunarodnog folklornog susreta Kulturno umetničko društvo Bekrija iz Negoslavaca 21. juna proslavilo veliki jubilej.

KUD Bekrija Negoslavci

Na letnjoj pozornici u Negoslavcima uz domaćine je nastupilo još devet Kulturno-umetničkih društava iz zemlje i inostranstva. Vek postojanja koji Negoslavčani proslavljaju ove godine obeležen je pesmom, igrom i šarenilom narodnih nošnji sa ovih prostora.

Mnoga od ovih društava već su gostovala u Negoslavcima, ali bilo je i onih koji su tu prvi put. I jedni i drugi imaju samo pozitivna iskustva i spremni su u svakom trenutku da uzvrate pruženo gostoprimstvo.

– Mi smo došli iz Tuzle i velika nam je čast što ćemo ovde kao jedini predstavnici iz Bosne i Hercegovine upotpuniti ovu manifestaciju i jubilej naših prijatelja iz Negoslavaca. Prvi put smo ovde i drago mi je što ćemo uskoro i mi imati priliku da Negoslavčane ugostimo kod nas u našem mestu – rekla je Minela Buljubašić koja predstavlja KUD „Mladi rudar“ iz Dobrnje kod Tuzle.

Ovo društvo postoji već 41 godinu i neguje sve igre iz bivše Jugoslavije i generalno sa Balkana, a iako dolaze iz Bosne i Hercegovine u Negoslavcima su se predstavili sa Igrama iz ponišavlja.

Za razliku od ovog društva KUD Prelo iz Čuruga u Negoslavcima je već jednom gostovalo.

– Ovde smo bili pre dve godine ali sa mlađom ekipom i bilo nam je jako lepo. Naše društvo ranije se zvalo „Radivoje Ćirpanov“, a kasnije je primenovano u ime koje danas nosi. Nagodinu slavimo 75. godišnjicu postojanja i sada imamo oko 200 uglavnom mlađih članova. Većina ih je u folklornoj sekciji, ali imamo i pevačku grupu i tamburaše. Negoslavčani su gostoprimljivi i dobri ljudi i naše prethodno gostovanje pamtimo po lepom druženju koje će, verujem, biti nastavljeno na obostrano zadovoljstvo – ističe umetnički rukovodilac KUD-a „Prelo“ iz Čuruga Vladimir Petrović.

U Negoslavce su stigli i Ličani, ali ne iz Like nego iz susedne Bačke, odnosno Bačkog Brestovca i Bačkog Gračaca, koji su tu stigli nakon Drugog svetskog rata 1946. godine. Iako dugo žive u Bačkoj, Ličani koji su tamo kolonizovani, ali i njihovi potomci zadržali su specifičan lički govor i izuzetno su ponosni na svoj bivši zavičaj.

– Kada su Ličani u pitanju kolonizacija je bilo koliko god hoćete. Naši ljudi u Bački Gračac koji je kolonističko mesto došli su još 1946. godine i devedeset odsto naših članova su upravo ti ljudi ali zanovili se ponovo i novopristiglim Ličanima iz zbega nakon 1995. godine. Iako sam u Bačkoj rođena ja za sebe kažem da sam Ličanka iako umijem ovako lepo da govorim ki ovi Bačvani, ali to je nešto što mi negujemo već skoro 40 godina postojanja našeg društva. Prioritet nam je očuvanje tradicije i kulture, duhovne i materijalne, Like i Ličana. Za to koristimo svaku priliku – kaže predsednica KUD-a „Marko Orešković“ iz Bačkog Gračaca Mira Mandić.

Bogat program – svi pozvani se odazvali

Iako je Bekrijino veče manifestacija na kojoj obično ne nastupa ovoliki broj gostiju stogodišnjica je ipak jubilej koji treba proslaviti na svečaniji način.

– Svaki jubilej, a pogotovo ovako velik, zaslužuje da ga se proslavi na jedan veći i svečaniji način. Drago mi je da su se svi gosti odazvali našem pozivu i što je program bio ovako bogat. Do sada smo uvek imali program na kom je učestvovalo pet, šest društava, a ovo je do sada bio najmasovniji što naš jubilej koga proslavljamo svakako i zaslužuje. Sa većinom od ovih društava sarađujemo već dugi niz godina i drago mi je što su se odazvali da uveličaju našu proslavu. Nakon programa ćemo ih primereno ugostiti i mislim da ćemo se svi lepo zabaviti i razveseliti – rekao je umetnički rukovodilac KUD-a Bekrija Zoran Abadžić.

Program na letnjoj bini svečano je otvorio načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov koji je istakao da će opština na čijem je čelu nastaviti i dalje da pomaže rad KUD-a Bekrija, a svim posetiocima i gostima zeželeo lep provod.

Pored pomenutih Bekrijin jubilej uveličali su i KUD-ovi „Novak Radonjić“ iz Mola, „Filip Višnjić“ iz Višnjićeva, „Nikola Tesla“ iz Bačkog Brestovca, „Ostrovo“ iz Ostrova, „Ivan Franko“ iz Vukovara i „Srem“ iz Markušice.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši