Veljko Kajtazi: „Srbe i Rome u Hrvatskoj veže puno toga“

Kao kandidat Saveza Roma u Republici Hrvatskoj „Kali Sara“ Veljko Kajtazi u Saboru predstavlja austrijsku, bugarsku, nemačku, poljsku, romsku, rumunsku, rusinsku, rusku, ukrajinsku, tursku, vlašku i jevrejsku nacionalnu manjinu treći mandat uzastopno.

Veljko Kajtazi
Foto: Flickr/Sandra Šimunović/PIXSELL

Svetski dan Roma obeležava se svake godine osmog aprila, a bio je to samo povod da sa ovim saborskim zastupnikom porazgovaramo o položaju u kojem se nalazi najveća manjina u Hrvatskoj koju Kajtazi u Saboru zastupa, ali kojoj i sam pripada.

Šta Svetski dan Roma znači romskoj zajednici?

– Ovaj dan se obeležava kao u uspomena na prvi Svetski kongres Roma u Londonu pre tačno 40 godina što je bio početak političkog organizovanja Roma. Na tom kongresu donesena je odluka o našoj himni i zastavi, a ono što je posebno važno je donesena odluka o imenu našeg naroda Romi, a ne pogrdna reč Cigani. Ovaj kongres bio je potvrda da su Romi spremni da se organizuju kako bi se izborili za društvenu pravdu, jednakost i dobrobit celokupne romske zajednice. U svim ovim godinama, mogu slobodno da kažem da smo uspeli da očuvamo svoj nacionalni identitet, kao što smo i ranije ostavili trag u svim svetskim kulturama.

Šta je ono što je napravljeno u Hrvatskoj kada je položaj Roma u pitanju?

– Unazad deset godina napravljeno je puno toga. Između ostalog uspeli smo da okupimo veliki broj pripadnika zajednice u Savez Roma „Kali Sara“ u okviru kojeg obeležavamo, ne samo Svetski dan Roma, već i još dva značajna datuma za pripadnike naše zajednice. To je Međunarodni dan sećanja na stradanje Roma u Drugom svetskom ratu koji se obeležava drugog avgusta, kao i Svetski dan romskog jezika petog novembra. Nismo stali samo na obeležavanju ovih praznika pa danas na Filozofskom fakultetu imamo dva izborna predmeta Romski jezik 1 i 2 i Književnost i kultura Roma, a imamo i magistarske studije Romistike na ovom fakultetu. Na inicijativu našeg Saveza predložili smo i UNESKO-u da romski jezik prizna kao kulturnu baštinu što je prihvaćeno 2015. godine. Kada je u pitanju genocid nad Romima, naša zajednica gradi Memorijalni centar u Uštici kod Jasenovca čije otvaranje očekujemo drugog avgusta ove godine. Ove godine plan je da otvorimo i Centralnu biblioteku Roma koje će biti najbolja u Evropi, a takođe povodom petog novembra postavljamo i jednu prekrasnu skulpturu. Tu su naravno i razni projekti koji podrazumevaju besplatnu pravnu pomoć, socijalnu zaštitu, stanovanje, zdravlje i tome slično.

„Bez obrazovanja nema ni zapošljavanja, ali isto tako ne vredi ni biti obrazovan ako ne možeš dobiti posao“

Šta je ono što romsku zajednicu najviše muči? Koji su to specifični problemi?

– Rome u suštini muči sve i to je jedan začarani krug u koji su smešteni i stanovanje, ali i obrazovanje, zapošljavanje i tako dalje. Bez obrazovanja nema ni zapošljavanja, ali isto tako ne vredi ni biti obrazovan ako ne možeš dobiti posao. Sa treće strane, da bi se obrazovao i zaposlio moraš imati bar one osnovne uslove stanovanja imajući u vidu da dobar deo zajednice živi u izdvojenim naseljima čija bi infrastrutktura trebalo da bude puno bolja.

Kakva je situacija u obrazovanju? Postoji li na primer kurikulum za nastavu na romskom jeziku?

– Moram odmah da kažem da ne postoji kurikulum i da smo zbog toga jako žalosni, ali radimo na tome. Problem je i što imamo jako malo knjiga na romskom jeziku. Pored toga što nemamo dovoljan broj literature, nemamo ni dovoljan broj obrazovanih Roma pa ni studenata, a ono što je najgore u svemu tome je da i oni studenti koje imamo, nakon završetka studija se više ne žele deklarisati kao pripadnici zajednice. To nas sve više i više unazađuje.

Nagodinu će popis stanovništva koji je od izuzetnog značaja za sve manjine s obzirom na to da od broja pripadnika na nekom području zavisi čitav niz prava. Šta očekujete u tom smislu kada je romska zajednica u pitanju?

– Mi smo još prošle godine krenuli sa pripremama za taj popis, a početkom ove godine smo imali nekoliko edukativnih radionica koje smo sada prekinuli. Na prošlom popisu smo imali oko 17.000 pripadnika što je bilo 80 odsto stanovništva više nego deset godina ranije. U 2021. godini očekujemo da će to povećanje biti više od 100 odsto. Nagađamo da je u Hrvatskoj između 38 i 44 hiljade Roma i sve ćemo učiniti da taj popis bude na nivou na kojem ranije nije bio. To se pre svega odnosi na osvešćivanje pripadnika zajednice da se slobodno deklarišu i da se ne plaše. Nakon toga očekujemo i nadamo se da ćemo ostvariti pravo i na jednog zamenika župana, zamenika gradonačelnika te više zamenika načelnika opština.

Ultradesničari prave probleme Romima

Kako celokupna situacija sa koronavirusom utiče na Rome? Postoje li neke specifičnosti s obzirom na uslove života, običaje i navike Roma?  

– Moram pre svega da pohvalim naše institucije i građane jer do sada nismo imali veliki rast u broju zaraženih, a država se sa krizom dobro nosi. Što se tiče Korone i Roma, mogu da kažem da virus nije ušao u romska naselja što je s jedne strane dobro, a s druge strane možemo izvesti zaključak da ova naselja nisu socijalno povezana sa ostatkom države što nije dobro. Ipak, celokupna situacija na razne načine loše utiče na Rome jer im se onemogućava rad. Mnogi od njih žive od danas do sutra sakupljajući sekundarne sirovine ili plastičnu ambalažu i život im je već dovoljno težak, a sada je još teži.  Socijalno ugrožene grupe, ne samo Rome bi ova kriza mogla još više unazaditi.

Puno se hvali „škola na daljinu“ koju je organizovalo Ministarstvo obrazovanja. Kako to u praksi utiče na romsku decu?

– Deca koja pohađaju nastavu su naročito pogođena. Govorio sam o lošoj infrastrukturi u romskim naseljima što znači da u tim naseljima ne postoje uslovi za tako nešto. Ova situacija će na Rome ostaviti veliki i dubok trag imajući u vidu da je veliki broj dece u normalnim uslovima imao asistenta u nastavi koji su im pomagali. Oni uglavnom žive u mnogobrojnim porodicama u malim objektima i u takvim uslovima jako je teško raditi i onoj deci koja to žele. Ne možemo reći da u romskim naseljima uopšte ima interneta, a posebno da deca imaju tablet za rad i praćenje nastave. Roditelji najčešće nisu dovoljno obrazovani da bi deci mogli pomoći. Ova situacija unazađuje sav naš napor da podstičemo obrazovanje pripadnika naše zajednice.

Kada govorimo o starim temama i problemima, tokom prošle godine održavani su protesti u Međimurju usmereni protiv Roma. Zašto je do toga došlo i kakva je trenutno tamo situacija sa tim protivromskim inicijativama?

– Srećom ili nesrećom, zbog svega ovoga što nas je sad zadesilo skoro smo i zaboravili na sve ono ružno što se ranije dešavalo. Jedan od organizatora tog protesta bio je i župan zajedno sa načelnicima opština i pojedinim krajnjim desničarima pre samih izbora za Evropski parlament. Njemu je bilo u interesu da dobije određene glasove i poene kod većinskog stanovništva. Mislim da mu to nije uspelo, a sam protest nazvan je „Želimo normalan život“. Pa i romska zajednica želi normalan život, ali do njega neće doći ako pravite proteste sa krajnjim desničarima koji su na njih došli u crnim unformama i sa transparentima sa velikim slovom „U“. Nakon tog protesta krenuli su još veći napadi na Rome.

„Ne zna se kome je gore“

Prema izveštajima zaštitnice prava građana (pučke pravobraniteljice) Srbi i Romi već godinama doživljavaju najveću diskriminaciju u Hrvatskoj. Možete li uporediti te dve pozicije s obzirom na diskriminaciju ?

– Ne zna se kome je gore, ali hteo bih da naglasim da je Srbima možda malo lakše imajući u vidu da imaju svoju matičnu državu za razliku od Roma. Ako na naša događanja ne dođe niko iz Vlade ili Sabora mi se jako ružno osećamo. Drugim manjinama će u tom slučaju doći neko izaslanstvo njihove države. Kada je reč o diskriminaciji, onda matična država takođe može na neki način da zaštiti tu manjinu. Puno je bolje i lakše kad imaš starijeg brata. Romi to nemaju. Svaka čast pučkoj pravobraniteljici, ali ona nema ovlasti i mogućnosti da zaštiti bilo koga.

Život Srba i Roma u Hrvatskoj ne veže samo diskriminacija već se taj život prepliće i u mnogim stvarima, brojna su područja u kojima zajedno žive, a često ih veže i ista verska pripadnost. Kako ocenjujete međusobnu saradnju ove dve manjine?

– Roma u Hrvatskoj imamo sve tri religije. Romi pravoslavci imaju srpska imena i prezimena, a najviše ih je u Sisačko-moslavačkoj, Brodsko-posavskoj i Osječko-baranjskoj županiji. Iskoristio bih pre svega priliku da svim pravoslavnim vernicima u Hrvatskoj čestitam Uskrs. Nekad mi je žao jer mislim da bi pravoslavna crkva mogla puno toga da uradi za Rome zato što su pravoslavni Romi veoma iskreni i veliki vernici. Sa političke strane, saradnja postoji, ali mi je žao što ona nije kontinuirana, nego ima uspone i padove. Postoji veliki prostor da to sve bude na puno većem nivou.

Srbe i Rome veže i zajednička ružna prošlost iz Drugog svetskog rata…

– Naravno, a kada već govorimo o tome jako mi je žao što nismo imali podršku od drugih stradalničkih naroda za izgradnju Romskog memorijalnog centra. I Srbi i Jevreji su bili protiv toga i govorili su da se mi izdvajamo. Nas su u Uštici već odavno odvojili mimo naše želje jer tamose nalazi veliko romsko groblje.

Jedno kolokvijalno pitanje za kraj. Šta je veća uvreda danas u Hrvatskoj, kad nekoga nazovu „Srbinom“ ili „Ciganom“?

– Za mene je Cigan najveća uvreda. Mi smo Romi i to uporno ponavljamo. Neću slušati nijedan vic u kojem se govori o Ciganima, a hoću ako se govori o Romima. Da ne govorim o kulturi, filmu i muzici na kojima se brojni ljudi bogate na račun romske kulture, a mi od toga nemamo nikakve koristi nego i dalje ostajemo „Cigani“ kako nas oni nazivaju.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši