U nedelju 22. avgusta u Šarengradu je održan četvrti po redu Gospojinski sabor koji je u tamošnjoj crkvi Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila okupio veći broj vernika iako u Šarengradu živi svega dve srpske porodice. Gospojinski sabor sabrao je ljude iz okolnih mesta kao i iz nešto udaljenijeg Vukovara.
Prethodnog dana, u navečerje sabora, sveštenici Arhijerejskog namesništva vukovarskog služili su svečano večernje bogosluženje i Akatist Presvetoj Bogorodici pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice šarengradske, a sutradan je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim služio svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje sveštenstva Arhijerejskog namesništva vukovarskog.
Narodno sabranje u Šarengradu i za srpsku pravoslavnu crkvu i za okupljeni narod ima veliki značaj, a da je tako svedoči i činjenica da je tamošnji hram u procesu obnove iako u mestu Srba više gotovo da i nema. Na hramu je obnovljen krov i stavljeni su oluci čime će biti sprečeno njegovo dalje propadanje.
– Ovo današnje sabranje u Šarengradu ima dimenziju večnosti, vaskrsenja i svih onih osnovnih hrišćanskih događaja koji su, na našu veliku radost, nadu i veru, bili suština našeg života. On ima svoj puni smisao i otvara nam i one druge, nebeske vidike i dimenzije. Sabori poput ovoga treba da budu put našeg jedinstva jer jedino sabornost u crkvi ima svoju punoću – naglasio je nakon liturgije episkop Heruvim.
Posebnu vrednost šarengradskog pravoslavnog hrama čini Čudotvorna ikona šarengradske Bogorodice. Širom pravoslavnog sveta ima mnogo čudotvornih ikona, a posebno ikona Bogorodice koja u pravoslavnoj tradiciji ima posebno mesto. Međutim, čudotvorna ikona Bogorodice šarengradske za Osečkopolјsku i baranjsku eparhiju je ipak nešto posebno. O njenoj isceliteljskoj moći starosedeoci Šarengrada iznose svedočanstva koja su im preneli njihovi preci, ali nažalost ništa od toga nije zapisano.
– Šarengradska Bogorodica čuva i štiti našu eparhiju i ona je sigurno naša molitvenica pred prestolom našega Gospoda Boga. Zato smo se ovde danas i okupili da nam Gospod da snage i da nas ukrepi i da budemo blagosloven narod. Danas se sećamo i ljudi koji su gradili ovu divnu svetinju, koji su u njenu izgradnju uložili svoj trud i muku. Jeste da je ona tokom vremena malo i oronula ali se nadamo da će ponovo zasjati svojim punim sjajem kao što nam sija i ova čudotvorna ikona Bogorodice šarengradske – rekao je vladika Heruvim narodu okupljenom u crkvi.
Ni u ostalim selima u okolini Šarengrada nema naroda. U Mohovu je još četrnaest kuća, u Opatovcu šest, ali to ne predstavlja prepreku da se crkve u tim mestima obnove i zaštite od daljeg propadanja. I na opatovačkoj crkvi svetog velikomučenika Georgija obnovljen je krov i sve to govori da je eparhiji stalo da se ove svetinje sačuvaju makar kao spomenici kulture i trajanja srpskog naroda na ovim prostorima.
Nakon liturgije okupljeni narod okrepio se u dvorištu šarengradskog hrama a u Vukovaru je za sve koji su se okupili u crkvi organizovan carski ručak.
*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.
