Vidovdan na Dalmatinskom Kosovu
Na Dalmatinskom Kosovu, kraj Knina, tradicionalno obeležen veliki verski i istorijski praznik Vidovdan. U manastiru Lazarica, uz mnoštvo vernika, služena je sveta arhijerejska liturgija i parastos kosovskim mučenicima koju je predvodio episkop dalmatinski Nikodim.
Iako je od kosovske bitke prošlo 629. godina, srpski narod se i ove godine setio svojih postradalih mučenika, odao počast knezu Lazaru i njegovim postradalim borcima izginulim na Kosovu polju 1389. godine. Proslava Vidovdana započela je Svetom arhijerejskom liturgijom i parastosom za sve srpske junake poginule od Kosovskog boja do danas, koju je u manastiru Lazarica, na dalmatinskom Kosovu, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske služio Njegovo preosveštenstvo episkop dalmatinski Nikodim.
U svojoj besedi kojom se, nakon Svete liturgije, obratio vernom narodu, Nikodim je istakao da je Vidovdan dan na koji se sabiramo kako bismo se molitveno prisetili jednog važnog zaveta, izbora koji je Sveti knez Lazar napravio u ime srpskoga naroda, pa samim tim i u ime svih onih koji su se ove godine sabrali na Kosovu.
- Kada se Sveti knez Lazar našao pred izborom da li da prihvati da postane turski vazal, sluga turskom sultanu i tako najverovatnije prihvati islam ili da postrada mučeničkom smrću, on je izabrao ovo drugo, izabrao je mučeničku smrt tj. izabrao je Carstvo Nebesko rečima 'zemaljsko je zamalena carstvo, a Nebesko uvek i doveka' i time se ugledao na reči Gospodnje: 'Ištite najpre Carstvo Božije i pravda je Njegova a sve će vam se drugo dodati'. Mučeništvo je, draga braćo i sestre, najveći vid ispovedništva vere u Gospoda Isusa Hrista. Za mučenike se kaže da su svedoci, jer oni, svojim primerom, svedoče najuzvišeniju žrtvu Bogu koju su mogli da prinesu. Tako nam je i Sveti knez Lazar, sa svojim izborom i svojim dobrovoljnim mučeništvom ostavio Kosovski Zavet, ništa drugačiji od onog koji nam je ostavio i Sveti Sava, tj. Svetosavski Zavet, pa i sam Hristos kada je radi nas postradao. Taj zavet nam govori da je za nas, hrišćane, jedino merilo i jedini cilj kome treba neprestano da težimo Carstvo Nebesko, a mi pravoslavni Srbi, pa i u ovim našim krajevima, taj zavet prihvatamo i do dana današnjeg. Kroz razna stradanja našeg naroda u ovim krajevima sledili smo izbor kneza Lazara i pristajali da za Krst Časni i slobodu zlatnu položimo i svoj život, znajući da ćemo potpunu slobodu osetiti tek kada nasledimo Carstvo Nebesko. Pored toga ne smemo ni da zaboravimo da treba da živimo u ovome svetu brinući se jedni o drugima, jer na taj način iskazujemo i svoji ljubav prema Gospodu - rekao je, između ostalog, episkop Nikodim, istakavši da treba živeti slobodno, ne stideći se svoje vere niti pripadnosti svom srpskom narodu.
„Ne treba da se stidimo što smo pravoslavni hrišćani“
- Brigom o drugima iskazujemo ljubav prema Bogu, a to možemo samo ako imamo iskrenu ljubav među sobom. Danas je, kao što je to svima poznato, nama u Dalmaciji to najpotrebnije, da brinemo o našim bližnjima, nemoćnima, onima koji su sami, uniženi i povređeni. Isto tako, ne treba da se stidimo da smo pravoslavni hrišćani, niti da se stidimo svoje pripadnosti srpskom narodu, jer ako težimo ka Carstvu Nebeskom prihvatićemo i stradanje sa smirenjem, oprostićemo onima koji su nam zlo činili i mi sami nikada nećemo zlo činiti - poručio je Episkop Nikodim.
Povodom proslave Vidovdana, u organizaciji Eparhije dalmatinske, manastira Lazarica i kninskog pododbora SKD „Prosvjeta“ u porti hrama organizovan je bogat kulturno-umetnički program. Spletom igara i narodnih pesama, u čast jednog od simbola srpske istorije, predstavila su se kulturno-umetnička društva - KUD „Bukovica“ iz Kistanja, SKD „ Prosvjeta“ pododbori Split, Knin i Udbina, muške pevačke grupe te deca iz Knina, polaznici pravoslavne veronauke.
Ovogodišnjom proslavom Vidovdana, srpski narod podelio je mišljenje istoriografa koji ga označiše kao jedan od značajnijih temelja kolektivnog identiteta. Proslavi Vidovdana na dalmatinskom Kosovu prisustvovali su i zamenica župana Šibensko-kninske županije Anja Šimpraga, načelnici srpskih opština Biskupija, Ervenik i Kistanje, te ostali predstavnici lokalnih vlasti iz redova srpske nacionalne manjine sa područja šibensko Kninske županije.