Vodič kroz Svetu goru – Hilandar

Nakon što ste u prvom delu čitali u putu od Beograda do Uranopolisa, donosimo vam opis boravka članova Čuvara Hristovog groba u Hilandaru.

Na Svetu Goru se ulazi isključivo brodom, iz pristaništa koja se nalaze u Jerisosu i Uranopolisu. Ranije je postojala mogućnost kopnenog dolaska na Svetu Goru u slučaju da brodovi ne saobraćaju, ali ta opcija je ukinuta. Ukinuta je i opcija dnevnog posećivanja Svete Gore bez noćenja.

Da biste došli na Svetu Goru, potrebno je da prethodno tražite i dobijete blagoslov za posetu i boravak u manastiru, a zatim da na dan dolaska preuzmete dozvolu, takozvani Diamonitirion, za boravak na Svetoj Gori. To je sve što se tiče propisa, ako se ne računaju vanredne situacije poput epidemije koronavirusa koja je, u poslednje tri godine, ograničila broj poseta i dolazak u manastir.

U ranim jutarnjim časovima, nakon strpljivog čekanja u redu i preuzimanja Diamonitiriona, grupa od pedeset Čuvara krenula je brodom iz Uranopolisa do Sv. Gore. Prvo i najvažnije odredište bio je manastir Hilandar, najsvetije sveto mesto srpskog naroda. U manastiru Hilandaru poklonici su se najpre poklonili čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Trojeručice i grobu Sv. Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje, osnivača manastira i oca Sv. Save). Zatim su videli lozu Sv. Simeona koja je čudesno iznikla iz njegovog groba. Poznato je da grožđe sa ove najstarije loze na svetu pomaže bezdetnim supružnicima da dobiju potomstvo. Potom su obišli ceo manastirski kompleks i videli sva značajna mesta u manastiru i oko manastira pirg-kulu kralja Milutina, krst cara Dušana, manastirsku kosturnicu itd.

Drugog dana posete, u Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru svečano i molitveno proslavljen je praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih mučenika kosovskih – Vidovdan. Služba je započela svenoćnim bdenjem, a završena je Svetom liturgijom nakon koje je usledila praznična trpeza.

Vidovdan u Hilandaru je pored toržestva i posebne duhovnosti koja prati svetogorska svenoćna bdenja, imao dodatnu emotivnu i svečanu atmosferu, zahvaljujući upravo članovima društva „Čuvari Hristovog groba” koji su, zajedno sa članovima pevačke grupe „Pilipenda” iz Dalmacije, upotpunili ovo praznično slavlje.

Manastir sa najviše čudotvornih ikona

Jedan dan u Hilandaru premalo je da se obiđe sve ono što ovo Sveto mesto čuva pod svojim svodovima. Hilandar je inače manastir u kome se nalazi najviše čudotovornih ikona. Tako se u crkvi nalaze i „Bogorodica Popska”, „Bogorodica koja je urazumila crkvenjaka”, „Bogorodica akatistna” i „Bogorodica Dohijarska”. U riznici manastira može se videti još i najstarija očuvana hilandarska ikona – urađena kao mozaična – ikona Presvete Bogorodice Putevoditeljke, ili Bogorodica Odigitrija, delimično oštećena, ali neumanjene lepote, ikona pored koje se uprepodobio Sveti Simeon.

Druga velika svetinja u hramu Vavedenja, tj. Sabornoj hilandarskoj crkvi, je mesto gde je nekada bio prvobitni grob Svetog Simeona Mirotočivog, a gde se danas nalazi veliki srebrni sarkofag, kivot, postavljen na to mesto 1973. godine, i delo je umetnika Vojislava Bilbije.

Hilandarska loza poznata je po tome da pomaže bezdetnim parovima da dobiju decu, pa iz svih zemalja u okruženju, a ponekad i iz najudaljenijih krajeva sveta, stižu molbe hilandarskom bratstvu za čudotvornim zrnima grožđa Svetog Simeona.

Hilandarske freske, prebogata riznica, biblioteka sa preko hiljadu rukopisa, crkvica Sabora Svetih Arhanđela, iz 14. veka, i nad njom pirg Svetog Save, mnoge velike hilandarske relikvije, delovi moštiju najvećih svetaca pravoslavlja i srpske i svetogorske istorije, čestice i delovi Časnog krsta, ukratko su samo neke od svetih relikvija kojima se poklanja na ovom mestu, kojima se prilazi kao duhovnoj i duševnoj hrani a ne turističkoj atrakciji.

Nakon dvodnevne posete Hilandaru, vrlički Čuvari svoj hodočasnički put nastavili su ka Kareji, administrativnom sedištu Svete Gore gde im je omogućeno prenoćište i naredni dan boravka na Svetoj Gori.

Nastaviće se...