Volonterskom akcijom uređeno groblje i porta hrama u Radljevcu

Selo Radljevac nalazi se na dvanaest kilometara udaljenosti od grada Knina i obuhvata površinu od deset kvadratnih kilometara. U selu koje se deli na dva dela, Gornji i Donji Radljevac, pre poslednjeg rata živelo je oko četiri stotine stanovnika. O brojnosti nekadašnjih meštana svedoči i pet mesnih grobalja. Na jednom od njih nalazi se i hram posvećen Svetim Joakimu i Ani, podignut 1898. godine u vreme kada je na tronu episkopa dalmatinskih stolovao vladika Nikodim Milaš.

Lepotu radljevačke crkvice i starog groblja, starih kamenih spomenika koji svedoče istoriju o životu pravoslavnih u ovim krajevima, teško je dočarati rečima, ali nemilosrdni protok vremena, priroda koja je decenijama unazad uzela primat nad ljudskom rukom, u velikoj meri doprineli su zapuštenosti ovog svetog mesta. Održavanje groblja godinama su na sebe preuzimali sami meštani, ali uzevši u obzir činjenicu da ih u ovom selu stalno živi tek njih tridesetak, uglavnom starijih i neretko narušenog zdravlja, počivalište brojnih generacija Radljevčana vremenom je obraslo u rastinje, travu i korov. Dovoljan je to bio razlog da se, u dogovoru sa kninskim parohom i radljevačkim sveštenikom Miloradom Đekanovićem, organizuje volonterska akcija uređenja jednog od pet seoskih groblja i crkvene porte.

- U dogovoru sa nadležnim sveštenikom Miloradom, a na inicijativu našeg Nikole Bajića koji je stalni stanovnik Radljevca, lako smo se odlučili da akciju čišćenja groblja i porte hrama organizujemo ovde u Radljevcu, gde najmanje ljudi dolazi tokom godine. Najviše njih okupi se povodom hramovne slave, kada mnogi dođu na dan ili dva da obiđu svoje nekadašnje domove, ali i groblja svojih predaka. Naravno, to nije dovoljno jer groblje treba održavati tokom čitave godine. Mnoga crkvena groblja u seoskim sredinama nisu u značajno boljem položaju, što zbog nepristupačnosti terena, manjka posećenosti, nedovoljno brige i posvećenosti nadležnih opština ili nekih drugih faktora.

- Sveštenik to ne može sam održavati, a u većini mesta i nema mlađih ljudi koji bi mu u tome pomogli. Upravo zato smo se preko podružnice SDF-a za Liku i Dalmaciju organizovali da damo svoj doprinos kroz akciju košenja i čišćenja. Preko SDF-a su nam odobrena sredstva za gorivo i potrošni materijal, a dobra volja i dan izdvojen za radove doprinos su ovih ljudi koji su se odazvali. Predlog su sa zadovoljstvom prihvatili neki od naših članova, ali i oni koji to nisu, a koji su akciju pomoći našoj crkvi videli kao jedno plemenito, korisno delo. Oko petnaestak ljudi se uključilo u akciju, poneli smo trimere, makaze, motorne testere, svu neophodnu opremu, ali i hranu i roštilj da na kraju dana zajedničkom trpezom okončamo druženje – kaže predsednik SDF-a za Liku i Dalmaciju Jovica Krstanović.

Ni reakcije meštana nisu izostale. Ozareni dolaskom mlađih generacija u selo, zvukovima trimera i testera koji su, bar na trenutke, razbili tišinu gotovo pustog kraja, neki od njih došli su zablagodariti onima koji su, kako i sami rekoše, nezvani došli da učine dobro delo. Među njima i vremešna baka Draga koja je sa malo reči mnogo toga rekla.

- Bog vam svima dao dobro. Veliki ste posao napravili. Sad se može do grobova prići. Bila sam ja i jutros da zapalim sveću i uvek gledam kuda ću, gde ću stati, ima zmija i svega po tim grmovima – reče baka Draga, pa još malo ostade sedeti da ima sa kim prozboriti koju reč.

I ostali koji su čuli za uređenje groblja, bili su više nego zahvalni.

- Nikola je odmah jutros došao, čitav dan ne staje iako ni njemu nije malo godina. Došla su nam dvojica pomagača iz Golubića. Jedan čovek mi reče da ne pamti kada je groblje poslednji put bilo ovako očišćeno. Nama je to najveće priznanje. Nažalost ne možemo stići svuda, a nije dovoljno samo jednom godišnje nešto pokositi, raskrčiti. Sve se mora održavati, ali smo svesni činjenice i da je sve više mesta u kojima nema ko to da radi. Zato ćemo nastojati da ovakve akcije organizujemo kad god budemo u mogućnosti, prvenstveno tamo gde je situacija kritična i gde je sve bilo zaraslo kao što je slučaj ovde – poručuje Krstanović.

Otrgnuti grobove od zaborava, susresti se sa imenima onih čiji zemni ostaci decenijama tu počivaju i koje odavno niko obišao nije, oživeti uspomenu na nikad upoznate Radljevčane, svojevrstan je blagoslov koji su učesnici akcije, nakon obavljenog posla, radosno poneli sa sobom. Dovoljno nadahnuti da taj niz nastave i u budućnosti.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.