Vredan rad o nekadašnjem fabričkom fenomenu

Autorka ovoga filma je Isidora Pekić koja je jedan deo svog života živela u Borovu naselju odakle je otišla pre ratnih stradanja i razaranja, a danas živi u Australiji. Isidora je inače ćerka nekadašnje borovske novinarke Ljiljane Pekić koja je i prisustvovala ovoj projekciji.

- Zaista sam bila iskreno zaprepašćena kada sam čula da je Isidora za svoj rad na filmskoj akademiji u Sidneju izabrala Borovo. Mislila sam da je ona potpuno zaboravila ovaj kraj. Inače, u filmu nisam učestvovala, kao ni radu na njemu, a i ne smatram se baš kompetentnom za tu vrstu novinarskog izraza. O filmu mogu da govorim isključivo na osnovu mog senzibiliteta i instinkta kao i svi gledaoci, uostalom sud gledalaca je i najmeritorniji. Ono što mogu da kažem jeste da ovaj film nije stručna studija o Borovu, nije ni istraživački film o fenomenu Borova, nije ni politički. Njen film je, po meni, čista lirika jer ovu priču pravi nostalgično i doživljeno – istakla je Ljiljana Pekić.

Film je snimljen na našem jeziku, sem jednog sagovornika koji je govorio na engleskom, a urađen je kao autorkin diplomski rad na filmskoj akademiji. Celu priču nose autentični borovski likovi, različitih profila, ali i ljudi koji su živeli ili još uvek žive u tom istom Borovu.

- Da dođem na ovu projekciju filma zadužila me je moja ćerka koja mi je rekla da odem i da pozdravim Isidoru sa kojom je išla na balet. Računao sam da je Isidora ovde, a ovo što je učinila, prijateljica moje ćerke Tanje, je veličanstveno i treba sada učiniti sve da nastavimo priču o Borovu jer nekim ljudima odgovara da se o Borovu ne piše i ne priča, žele da nas svedu na neki mali vukovarski kvart. Hvala Isidori što je ovo uradila i mislim da je to početak da nastavimo dalje – naglasio je nekadašnji urednik novina Borovo Božidar Markotić.

Odbijanja za učešće u filmu

Sam film deluje kao poziv na nove početke i sprečavanje budućih nacionalnih sukoba, a ovo je druga organizovana projekcija ovoga filma u Vukovaru.

- Mi smo dali podršku autorki filma i svima onima koji su uzeli učešća u njemu jer on ne govori o dalekim zemljama nego govori o nama, trenucima kojih se sećamo i koji su takvi kakvi jesu. Film je na raspolaganju svima i autorka je voljna da svako ko želi može da ga dobije i da ga pogleda – kaže predsednik vukovarske Prosvjete Milenko Živković.

Zapaženu ulogu u filmu imao je vukovarski novinar i autor knjige o Borovu Slavko Bubalo koji je autorki bio ujedno i prvi sagovornik.

- Mi smo komšije sa Ljiljanom Pekić i njena ćerka je došla do mene i rekla mi je o svojim namerama da snimi ovaj film. Međutim, već posle nekog vremena shvatila je da nema sagovornika do kojih je jako teško dolazila. Na njenu molbu prihvatio sam da joj budem sagovornik i razgovarali smo više od tri sata. Naravno, nisam znao šta će ona od svega toga da iskoristi, a na kraju sam zadovoljan načinom na koji je ona svoj film snimila i montirala. Uverio sam se, gledajući film, da su njene namere bile ljudske i normalne kada je snimala ovaj film, koji je prilično dirljiv i pomirljiv – istakao je Bubalo.

Autorka je imala i dosta onih koji su je odbili da učestvuju u filmu govoreći joj da se ovde živi sekundu od rata i da je još rano za ovaj film, a među onima koji su je odbili jeste i gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, inače pripadnik njene generacije. Pored Bubala u filmu se pojavljuju i Đorđe Mirosavljević, Franjo Bek, Zoran Bognar, Biljana Gaća, Ljiljana Kojić, Dijana Antunović Lazić, Slavko Mirnić, Slavica Mišić i Pero Vidović.