Vukovar domaćin Srbima iz regiona

Od 13. do 15. oktobra u Vukovaru je održana Konferencija srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona. Učesnici konferencije bili su predstavnici krovnih srpskih organizacija iz Rumunije, Mađarske, Slovenije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i kao domaćini predstavnici srpskog naroda iz Republike Hrvatske. Bila je ovo 17. po redu konferencija koja ima za cilj povezivanje srpskog naroda u zemljama regiona. Na konferenciji је bilo reči o položaju srpskog naroda u zemljama regiona u periodu između dve konferencije, ali isto tako, predlagale su se aktivnosti i međusobne saradnje za naredni period.

- To su organizacije koje su priznate u domicilnim državama i koje rade na očuvanju identiteta srpskog naroda. Inicijativa za našim povezivanjem traje desetak godina. Pokušavamo da stupimo u što bolju komunikaciju sa državnim institucijama matične države, rešavamo ona pitanja koja su u našoj moći i radimo na povezivanju srpskog naroda u zemljama regiona. Takođe, radimo na izdavačkoj delatnosti, različitim kampovima i sličnim aktivnostima koje zajedničkim snagama možemo da organizujemo – izjavio je predsednik Srpskog nacionalnog Saveta i upravnog odbora Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona Momčilo Vuksanović.

Pomenuta konferencija održava se jednom do dva puta godišnje, a Vukovar je bio domaćin po prvi put. Domaćini konferencije bili su predstavnici srpskog naroda iz Republike Hrvatske predsednik Glavne skupštine SDSS-a Vojislav Stanimirović, predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić, zamenik gradonačelnika grada Vukovara Srđan Kolar, direktor Srpskog doma Vukovar Nebojša Vidović, protojerej-stavrofor Saša Kuzmanović i predsednik Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević.

- Imali smo zaista jedno veliko zadovoljstvo da budemo domaćini konferencije što je velika čast i za našu zajednicu i za našu sredinu. Konferencija je izuzetno značajna s obzirom na to da omogućava svima nama da razmenimo iskustva sa Srbima koji žive u zemljama u regionu, takođe da razmenimo iskustva koja oni imaju u rešavanju pitanja problema koje imaju u različitim temama. Posebno je dominantno bilo pitanje popisa stanovništva, upotrebe jezika i pisma i druga slična pitanja koja su bitna i za našu zajednicu na ovim prostorima – rekao je predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić.

Učesnici konferencije posetili rodnu kuću Milutina Milankovića u Dalju

Predstavnici srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona u ova tri dana imali su organizovane različite posete kako bi se što boje prikazao život srpske zajednice na ovim prostorima. Tako su prisustvovali otvaranju izložbe „Moja ćirilica“ autorke Olgice Stefanović u Srpskom domu u Vukovaru, posetili su kuću Milutina Milankovića, manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Dalj planini, kao i Patrijarhov letnjikovac u Dalju, a prisustvovali su i koncertu Divne Ljubojević i hora Melodi u Srpskom domu.

Poslednjeg dana konferencije prisustvovali su liturgiji u Crkvi Svetog Nikole u Vukovaru i organizovana je poseta Zajedničkom veću opština Vukovar. Bilo je ovo posebno i simbolično dešavanje, jer je baš 15. oktobra 1998. godine Vlada Republike Hrvatske svojom odlukom osnovala Zajedničko veće opština, tako da je ova institucija proslavila svoj dan sa gostima iz regiona. Ovom prilikom, članovi konferencije upoznali su se sa radom ZVO-a, ali i Srpskog kulturnog centra i Srpskog doma.

Da su rezultati ranijih konferencija vidljivi govori i činjenica da je na višednevnoj manifestaciji organizovanoj u Čačku koja je održana u avgustu ove godine boravilo i četvoro đaka iz Osnovne škole Bijelo Brdo. Tako su i na ovoj konferenciji dogovoreni konkretni koraci za buduću saradnju.

- Dogovoreni su budući projekti kao što su književne večeri, različite promocije, dolasci i upoznavanje naše zajednice sa kulturom pripadnika srpske zajednice u Makedoniji, Crnoj Gori i drugim državama. Dogovorena je i saradnja na nivou medija i njihovo povezivanje. Upravo kroz tu saradnju promovišemo našu tradiciju, život i upoznajemo ljude iz Republike Srbije, ali i šire, kako mi živimo, šta radimo i verujem da će iz toga izaći novi projekti, programi i nova saradnja – dodao je Drakulić.

Isti narod, slični problemi

Problematika srpske zajednice u regionu je specifična od sredine do sredine, ali problemi sa kojima se bori srpski narod dosta su slični.

- Teška situacija je kod pripadnika naše zajednice u Makedoniji i Crnoj Gori, u Mađarskoj i Rumuniji je nešto drugačije gde su države fleksibilnije i drugačije se odnose prema pripadnicima srpske zajednice. Pripadnici srpskog naroda u Republici Srpskoj ostvaruju drugačije svoja prava i to je razlika. Imamo slične probleme sa ostalima, kao što su popisi stanovništva i umanjenje broja, oduzimanje imovine i stambena problematika gde naši ljudi koji su i bivši nosioci stanarskih prava ni dan danas ne mogu da otkupe svoje stanove iako je administrativno sve dosta olakšano. Naši ljudi i dalje nemaju mogućnost da otkupe svoje stanove, dok u, recimo Federaciji, ono što smo mogli da čujemo na konferenciji, jeste da se ljudima oduzima zemljište, njihova imovina i ljudi koji su izbegli i proterani nisu na svojim ognjištima i nemaju mogućnost da administrativno reaguju i da se ispravke u zemljišnim knjigama provedu na pravi način. Tako da je, pored nekakvih ljudskih prava, prisustna i ta administrativna diskriminacija i zato je zaista dobro sastati se i porazgovarati o svemu – kaže Drakulić.

Izložbu „Moja ćirilica“ autorke Olgice Stefanović doneli su predstavnici Srpskog naroda Crne Gore koji su hteli da naglase važnost pitanja nacionalnog identiteta.

- Crna Gora je bila najćiriličnija republika u bivšoj Jugoslaviji, međutim, ćirilica je potpuno izbačena iz upotrebe. Ona je ravnopravna po ustavnim normama, bila je dozvoljena, ali ne i u službenoj upotrebi. Mi imamo inicijativu da ćirilica bude ravnopravna sa latiničnim pismom i to polako, ali sigurno uspevamo. Sada je popis stanovništva u Crnoj Gori i uspeli smo da obezbedimo da popisnice budu i na ćirililnom i na latiničnom pismu, što nije bila praksa u nekom ranijem vremenu. Tako da radimo na tome da ćirilica ponovo zauzme svoje mesto i bude ravnopravna sa latiničnim pismom – dodao je Vuksanović.

Vuksanović je takođe izrazio zadovoljstvo na kvalitetnoj saradnji svih srpskih organizacija iz regiona, u nadi da će rezultati njihovog rada u sve većoj meri biti vidljivi.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.