Za Srbe u Srbu sve manje brige

U mestu Srb, u Lici, početkom oktobra izgoreo je objekat u kojem je nekada bio smešten dečiji vrtić. Šteta nastala požarom mogla je da bude mnogo veća, uzevši u obzir da je objekat smešten u prizemlju stambene zgrade. Iako se još uvek zvanično ne zna da li je požar podmetnut ili izazvan grmljavinskim nevremenom, to je samo još jedan od pokazatelja nebrige za ovo malo mesto, smatraju stanovnici Srba.

Srb nekadašnji vrtić
Izgorena zgrada nekadašnjeg vrtića.

Da li je objekat nekadašnjeg vrtića izgoreo zbog podmetnutog požara, ili ga je neko namerno zapalio, sada je manje važno. Važnija je činjenica da su u njemu, proteklih godina, bile smeštene bale sena koje su u bilo kom trenutku mogle da planu i tako naprave štetu mnogo većih razmera. Sam objekat smešten je u prizemlju stambene zgrade, koja se nadovezuje na druge stambene objekte u kojima žive stariji ljudi, ali i porodice sa malom decom. No, nije to jedina situacija o kojoj se nije vodilo računa, gde se nemar za Srb odrazio i na njegove malobrojne stanovnike.

– Ovo je samo poslednja u nizu stvari koje su nas šokirale. Jak plamen zahvatio je u ranim večernjim satima objekat nekadašnjeg vrtića i velikom brzinom se širio ka stambenoj zgradi na koju je naslonjen. Sama činjenica da je požar tu buknuo nije me iznenadila, jer sam na tu mogućnost i sama odavno upozoravala. Bale sena kojima je taj objekat bio ispunjen nisu mogle i nisu smele biti u prostoru koji za to nije predviđen. Kako me niko nije shvatio ozbiljno, i kako institucije nisu reagovale na način na koji je trebalo, desilo se to što se desilo, kao što se dešava i većina stvari ovde, da se reaguje tek onda kada bude kasno – objašnjava zamenica načelnika opštine Gračac Rajka Rađenović.

Po njenim rečima, objekat koji je pre rata bio u funkciji dečijeg vrtića, poslednjih godina bio je prilično devastiran i čekao je na obnovu. U predratnom periodu bio je u nadležnosti Opštine, pa se smatra da je tako i danas. Iako smešten uz stambenu zgradu, u samom centru Srba i nedaleko od Osnovne škole, taj prostor je iskorišten za skladištenje bala sena za stoku. Kako se u samom Srbu, u poslednje dve godine, često dešavaju slučajevi piromanstva nekoliko puta je, kaže, ukazivala na potencijalnu mogućnost da se tako nešto desi i u ovom objektu. Obraćala se nadležnima za održavanje zgrade, ali na njena upozorenja niko nije reagovao. U stambenoj zgradi iznad vrtića, kao i onoj koja se na istu naslanja, živi nekoliko povratničkih porodica. Tu su smeštene povratničke i doseljeničke porodice, stariji i bolesni ljudi, porodice ali i mala deca. Svi oni bili su evakuisani za vreme požara, a do toga nije smelo doći – smatra Rađenović.

– Sama zgrada pored samo što se nije urušila. Zgrada za koju već dvadeset godina upozoravamo da se mora obnoviti jer su ljudi, koji i danas tu žive, naprosto uvučeni u te stanove sa obećanjem da će se njihovo stambeno pitanje tek rešiti. U jednom od ovih stanova živi devojčica koja ima zdravstvene probleme, redovno odlazi na terapije, a uslovi u kojima boravi zajedno sa majkom zaista su neljudski. Majka te devojčice obraćala se nizu institucija da joj pomognu i svuda je dobijala samo odbijenice. Smatram da je ovo bio i neki vid opomene da je zaista bilo previše čekanja, obećanja, i da je krajnje vreme da se ovaj objekat prioritetno obnovi – upozorava Rađenović.

Srb rajka rađenović

Od pet stambenih zgrada koje su na području opštine Gračac ušle u proces obnove, jedna je i ova u Srbu. Na rešavanje administrativnih procedura čekalo se gotovo dve decenije, dok su stanovnici, kako kaže Rađenović, ličke zime, snegove i buru, preživljavali uz prokišnjavanje, lošu i dotrajalu stolariju.

Nedavni požar uništio je instalacije u stanovima iznad objekta, zidovi su popucali i dodatno prete da naruše bezbednost stanara. Odgovornost se, kao i za mnoge druge situacije, prebacuje sa jednih na druge, dok se problemi ne rešavaju. Ukoliko dođe do nove havarije izazvane, sada uništenim instalacijama i tu ih čeka procedura, kaže Rađenović.

– Sam problem elektrifikacije, na području naše opštine, krenuo je da se rešava zahvaljujući višegodišnjim naporima i upornošću Kluba zastupnika SDSS-a u Hrvatskom Saboru, ali mi danas imamo problem samoodržavanja. Prilikom prvih grmljavina, jačeg vetra ili kakvog nevremena, dolazi do prekida snabdevanja električnom energijom i osuđeni smo na to da moramo zvati dežurnu službu u Gospiću od kojeg smo udaljeni preko stotinu kilometara. Na njihovu intervenciju treba čekati jer često, u takvim slučajevima, bude i nekih nepredviđenih okolnosti. Smatram da je neophodno da imamo dežurni tim ljudi koji bi mogli brže reagovati, kao što je bio slučaj kada je postojao dežurni tim u Donjem Lapcu – kaže Rađenović.

Uslovi da im se tako nešto obezbedi odavno postoje. Rađenović ističe kako u Srbu postoji zgrada koja je obnovljena upravo u tu svrhu, a koja je do danas ostala prazna i neiskorišćena. U zgradi koju pominje izrađena su dva stambena objekta i garaže, namenjeni za smeštaj električara koji bi živeli i radili u Srbu.

– Svaki put kada sam se obraćala Elektri i njihovim predstavnicima u Gračacu, rečeno mi je da je problem finansijske prirode i da nema dovoljno sredstava. Smatram da to nije tačno, jer ne možete zaposliti pet ili šest radnika u jednom mestu, a da ni jednog nemate na terenu gde je to još potrebnije. Ruralni delovi naše Županije svakako imaju veću potrebu i zaslužuju veću brigu nego što je to slučaj sada – upozorava Rajka Rađenović.

Nebriga se pokazuje na sve strane

Slučaj nebrige za Srb nije dovoljan pokazatelj u samo pomenuta dva slučaja. Kada se to pitanje i pokrene mnogo je toga na šta bi, kažu meštani Srba, imali prigovor. Slike ruševnih zgrada, zapuštene zelene površine, propratna zgrada ambulante koja svakodnevno preti da ugrozi nečiju bezbednost, samo su neki od njih.

– Sama ambulanta bila je u procesu državne obnove i sada služi svrsi iako manje nego obično, uzevši u obzir da doktor više nije tu pet, već samo dva dana u nedelji. Problem je propratna zgrada uz samu ambulantu, koja je u katastrofalnom stanju, a na šta smo mnogo puta upozoravali. Posredstvom komunalnog redara iz Gračaca, poslali smo dopis nadležnom Ministarstvu, ali su se na isti oglušili. Ta zgrada je u nadležnosti države i očito nikome ne treba. Reći ću samo da pored nje svakodnevno prolaze deca koja idu u školu, stariji ljudi dolaze u ambulantu, meštani u trgovinu i postoji opasnost da se ti komadi, koji vise sa krova, nekome sruše na glavu. Zar treba nekome ponovo da bude ugrožen život da bi se reagovalo? Ne znam dokle ćemo više trpeti inertnost pojedinih institucija kada se radi o samom Srbu?“ – pita se Rađenović istakavši kako je u protekle dve godine često puta postavljala slična ili ista pitanja na koja nije dobijala odgovor koji bi prihvatila kao racionalan.

Srb popratna zgrada ambulante
Popratna zgrada ambulante.

Ona tvrdi kako u opštini Gračac postoje sredstva koja bi namenski trebala biti uložena u uređenje Srba, ali se često izostavljaju pod opravdanjem nedostatka zainteresovanih radnika. Kako meštani Srba redovno plaćaju komunalnu naknadu, odvoz smeća i sve dažbine onda je, smatra, dužnost Komunalnog preduzeća da se brine o urednosti ovog mesta kao što je to slučaj u samom Gračacu. Sa njenim tvrdnjama saglasan je i predsednik Mesnog odbora u Srbu i opštinski većnik u Gračacu Nebojša Rađenović. Problem infrastrukture vidljiv je na gotovo svakom metru u Srbu u kojem se, poslednjih godina, sve manje ulaže.

– Kada, ispred Mesnog odbora, ka opštini Gračac uputimo bilo kakvu sugestiju odgovor izostane ili bude negativan. Ljudi dobijaju velike račune za komunalnu naknadu, odvoz smeća, vodu, a ništa se ovde ne ulaže niti se sanira. Putevi su uglavnom u lošem stanju, ne održavaju se. Prošle godine asfaltirana je jedino Dalmatinska ulica, a iz tog asfalta danas raste trava ili ga voda odnosi. Kada smo ukazivali na tu mogućnost, prvenstveno načelnici Gračaca, dobio sam odgovor da „ne budem prisutan i da to nisu moje ingerencije”. Nakon deset meseci taj put je već počeo ubrzano da propada. U opštinskom budžetu postoje sredstva u iznosu od 45.000 kuna koja bi trebala da se izdvoje za održavanje dva lokalna groblja. Održavanje jednog od njih je započeto, ali ne i završeno dok do drugog Komunalno preduzeće iz Gračaca nije ni došlo. O zelenim površinama, njihovom uređenju, košenju trave kroz mesto, oko škole, suvišno je i govoriti, dovoljno je samo proći kroz Srb – izričit je Rađenović.

Srb nebojša rađenović

Na sve ove probleme, jednoglasno kažu, nedavno su ukazali i na sastanku sa načelnicom u Gračacu na kojem su prisustvovali svi predstavnici srpske nacionalne manjine, ali nikakav odgovor ni dogovor ni tamo nisu postigli.

– Ja sam otvoren po tom pitanju i, uzevši u obzir trenutnu situaciju, nerešavanje nekih važnih pitanja, mogu zaključiti da se sve ovo dešava zato što u Srbu danas žive većinom pripadnici Srpske zajednice. Naprosto, nemam drugi, racionalan odgovor na sve ovo. Na nedavnom sastanku i pokušaju da razgovaramo sa načelnicom Gračaca, prisustvovali su zamenica načelnice iz redova srpske manjine, predsednica Veća iz naših redova, ja ispred Mesnog odbora, ali nikakav dogovor nismo postigli. Saslušani budemo, ali odgovor i reakcije uvek izostanu – zaključuje Rađenović.

Obnovljen Spomen dom boraca NOB-a

Ipak, ne osporavajući ni jedan od navedenih problema, poslednje dešavanje u Srbu vraća bar tračak nade u ovo ličko mesto. Nakon godina čekanja svečano je otvoren obnovljeni Mesni dom – Spomen dom boraca NOB-a. Dom su otvorili ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Hrvatskoj, Robert Kohorst, zamenica načelnika opštine Gračac, Rajka Rađenović. Svečanosti otvaranja novoobnovlјenog objekta koji će meštanima Srba, kažu, biti višestruko koristan prisustvovali su i saborski zastupnik Milorad Pupovac, pomoćnik ministra polјoprivrede Milan Tankosić, predstavnici opštine Gračac i Zadarske županije.

Srb obnovljeni dom nob-a

Spomen dom u Srbu sastavni je deo spomeničkog kompleksa posvećenom Ustanku naroda Hrvatske protiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Projekt obnove finansirala je Evropska komanda vojske SAD-a (EUCOM), sa 250.000 američkih dolara; za provođenje projekta bili su zaduženi američka vojska, a za izradu idejnih planova udruženju „Una“ pomogao je UNDP donacijom u iznosu od 65.000 kuna, SNV je opremilo deo kancelarijskih prostora Doma u visini od 50.000 kuna. Pri obnovi poseban naglasak je bio stavljen na obnovu muzeja NOB-a, uređenje male sale za projekciju filmova prilikom obeležavanja dana ustanka u Srbu i prijem gostiju i učesnika proslave.

 

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije.

Komentariši