Povodom praznika Vidovdana, Srbi u Hrvatskoj organizovali su brojne manifestacije i dešavanja različitog karaktera. Okupljanje naroda na ovaj praznik tradicija je koja se nastavlja.
Pre same liturgije članovi udruženja porodica žrtava rata Protiv zaborava, Zajedničkog veća opština, Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara i Gradske organizacije SDSS-a Vukovar položili su vence u parku Breza u Borovu naselju kao i pored veslačkog kluba u Vukovaru.
– Položili smo vence na mestima gde su naši sugrađani srpske nacionalnosti izgubili živote pre i tokom ratnih dešavanja devedesetih godina prošlog veka. Važno je da se sećamo tih žrtava i nedužnih civila koji su dali svoje živote i mislim da se tako nešto ne bi smelo dogoditi više nikada. Zato se i sećamo njih i dajemo im pomen – priča većnik Samostalne demokratske srpske stranke u Gradskom veću Grada Vukovara Zoran Rokvić.
Vidovdansku liturgiju i parastos za sve srpske žrtve od Kosovskog boja pa do danas u hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Vukovaru služio je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje eparhijskog sveštenstva.
– Jevanđeljski duh provejava iz Kosovskoga boja, Jevanđelje je otvoreno Kosovskim bojem za srpski narod gde nema jurišanja brat na brata, gde nema mesta za mržnju, gde treba da vlada harmonija ljubavi i gde treba jedni sa drugima da budemo onako kako nas uči sveto Jevanđelje – brat sa bratom. To je etika Kosovskoga boja, to je etika Svetoga kneza Lazara, to je etika svih Nemanjića. Nažalost, često puta nismo u harmoniji jedni sa drugima, ne razumevajući jedni druge, ne shvatajući i možda neke karakteristike koje ni u kom smislu jednome ili drugome ne odgovaraju, ali moramo da se trudimo u duhu današnjega praznika da budemo narod jedinstva, narod koji zna da čini i tvori ono što je tvorio srpski knez Lazar, ono što su tvorili Nemanjići, a tvorili su divna dela – poručio je u svojoj besedi okupljenim vernicima vladika Heruvim.
Nakon liturgije i parastosa, episkop osečkopoljski i baranjski osveštao je krst za žrtve rata koji se nalazi u porti vukovarskog hrama. Potom je u Srpskom domu usledila svečana vidovdanska akademija.
– Primerena svečana akademija pratila je sve ono što Vidovdan predstavlja. Učestvovali su naši poznati glumci i vokalni solisti Biljana Đurović, Milan Caci Mihailović i Katarina Gojković – rekao je direktor Srpskog doma Nebojša Vidović.
Na liturgiji i parastosu prisustvovali su mnogobrojni pripadnici političkog, kulturnog i društvenog života Vukovara i okoline kao i verni narod.
Parastos za žrtve rata od 1991. do 1996. godine služen u Bršadinu
Kao i svake godine, svojih nevino stradalih sumeštana u periodu rata od 1991. do 1996. godine, prisetili su se Bršadinci. U organizaciji hrišćanske zajednice „Sveti apostol Jakov“ na mesnom groblju održan je parastos koji je služio lokalni paroh protojerej Ljubenko Jović.
– I ove godine, kao i svake, prvo se sastajemo u našem hramu Svetog Arhangela Gavrila da se liturgijski pomolimo, zatim obavimo parastos svim onim ljudima koji su živote izgubili od 1991. do 1996. godine. Naravno svi znamo da je taj rat odneo mnogo žrtava, ali mi ih ne zaboravljamo. Sećamo se svih žrtava od Kosova pa do na ovamo. Posle parastosa, došli smo da odamo počast kod spomen-ploče i da oni najmiliji kojima je neko sahranjen na groblju zapale sveću i da se pomolimo Bogu – izjavio je paroh bršadinski.
Na bršadinskom groblju sahranjena je 51 žrtva rata, međutim, kako kaže prota Jović, nisu svi Bršadinci sahranjeni u Bršadinu, ali na mesnom groblju ima i žrtava iz Vukovara, Borova naselja i sa Lipovače. Jedan od Bršadinaca koji je došao da oda počast poginulima je i Stevan Inić čiji je istoimeni otac bio prva žrtva rata na području tadašnje vukovarske opštine. Poginuo je u maju 1991. godine.
– Nisam propustio niti jednu godišnjicu i smatram da bi tako trebalo i ostali da se ponašaju na taj dan, da ne zaboravimo šta se desilo i naročito žrtve koje su nevine. Živeo sam u Vukovaru, a to se desilo u Bršadinu. Otac je bio predsednik Saveza boraca i išao je sa zastavom da obeleži Prvi maj sa svojim društvom i penzionerima. Kada se vraćao sa proslave, na ulazu u njegovu ulicu, čovek koji ga je ubio je kosio travu, i tu je došlo do sukoba i taj dotični, inače Mađar po nacionalnosti mu je rekao da neće još dugo da maše tom zastavom. Tu su se porečkali i tada ga je ubica udario vilama i upucao pištoljem u glavu – izneo je Stevan detalje o ubistvu oca.
Prema Inićevim rečima, čovek koji je ubio njegovog oca nikada nije kažnjen za taj zločin.
