Zakon o poljoprivredi bez podrške SDSS-a

Na jučerašnjoj raspravi u Saboru zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov iznela je razloge zbog kojih klub zastupnika ove stranke neće podržati predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi. Ona je izrazila zabrinutost čestim izmenama pozitivnih propisa iz sfere poljoprivrede navodeći da se Zakon o poljoprivredi menja već četvrti put od 2019. godine, a Zakon o raspolaganju poljoprivrednim zemljištem od 2018. godine čak tri puta.

- Pored toga što česte izmene i dopune zakona i podzakonskih propisa dovode do pravne nesigurnosti, dovode i do toga da se ljudi u poljoprivrednom sektoru svako malo moraju prilagođavati novim pravilima, kojih je ionako previše, a  administracijom zatrpavamo poljoprivrednike. Mislim kako je sve ovo posebna kočnica razvoju i transformaciji poljoprivrede, koji nam je, verujem, svima cilj.  Brojna su obećanja administrativnog rasterećenja, ali nikako da vidimo pomake u tom smislu – istakla je Jeckov.

Poljoprivreda je, podvukla je ona, veoma važno područje, zato što je u pitanju  sektor koji se bavi prehranom stanovništva, ali i zato što zapošljava ljude.  Posebnu težinu poljoprivreda ima kada se prepliće s drugim važnim sektorima, npr. turizmom, odnosno kad se u turističkoj ponudi nude i obilasci autohtonih OPG-ova i slično.

- Naša poljoprivreda pokušava da se nosi sa novim izazovima koji su nastali i klimatskim promenama, i u evropskim politikama. Bez namere da samo kritikujem, nego i da ukažem na ono što nam nedostaje, a to je svakako dobra poljoprivredna politika koja će omogućiti razvoj visoko dohodovnih grana poljoprivrede s uspešnim plasiranjem proizvoda prvenstveno na domaćem tržištu, koja može i mora biti pokretač revitalizacije naših ruralnih područja. A za to nije dovoljno samo da ministar pozove da kupujemo domaće nego ozbiljniji pristup kroz razvoj visoko dohodovnih grana poljoprivrede te razvijeno tržište i za plasiranje proizvoda – naglasila je zastupnica SDSS-a uz napomenu da je Hrvatskoj potrebna primenjiva strategija poljoprivrede koja to trenutno nije.

- Imamo velike sisteme koji su se snašli, dok se mala poljoprivredna gazdinstva, koja bi trebala biti nosioci života u ruralnim područjima, očigledno ne snalaze dovoljno dobro. Ako želimo pozitivne demografske pomake u ruralnim područjima poljoprivredna politika mora prvenstveno dodatno poticati mala poljoprivredna gazdinstva što kroz dodatne mere, što kroz omogućavanje pristupa državnom poljoprivrednom zemljištu što kroz osiguranje prodaje proizvoda na domaćem tržištu. Brojna su obećanja administrativnog rasterećenja, ali nikako da vidimo pomake u tom smislu. Gubitkom poljoprivredne proizvodnje zbog stvari dominantno nepovezanih s poljoprivredom, gubimo našu tradiciju, naše autohtone pasmine, dodatno pogoršavamo demografiju ruralnih područja i vraćamo se godinama unazad. Raspoloživa radna snaga i mladi odlaze u druge profitabilnije delatnosti kao što su turizam i IT sektor, a time gubimo primarnu proizvodnju, gubimo proizvodnju hrane i svakim danom sve više zavisimo od uvoza. Što je najzanimljivije, sve nam se to događa u razdoblju kada nikad nije bilo više potpora u poljoprivredi i nikad više poljoprivrednih površina u ekološkoj proizvodnji – rekla je Jeckov i ustvrdila da su izmene teksta predloga u odnosu na prvo čitanje kozmetičke prirode, i da nisu uvaženi konkretni predlozi Odbora za poljoprivredu.

U svom govoru Dragana Jeckov iznela je i stav da Agencija za poljoprivredu nema kompetencije, a ni kapacitete za procenu radi li se o eventualnoj prevari  u postupku dodele potpore.

- Ako Agencija utvrdi postojanje sumnje na prevaru i o tome obavesti nadležne institucije, na primer EPPO. Nejasno je po kojoj osnovi je sumnja Agencije, koja nipošto nije telo kaznenog progona, nego administrativno i u velikoj meri politizovano telo, merodavna za makar privremeno sankcionisanje poljoprivrednika. Agencija može, slučajno ili možda namerno pogrešno proceniti i korisniku time naneti veliku štetu bez ikakvih posledica po Agenciju. Ne sporim kako bi eventualne posledice po korisnika koje su navedene trebale postojati, ali ih treba vezati uz trenutak kad se pravomoćnom presudom pravnu ili fizičku osobu proglasi krivom, jer ni optužnica nije dokaz da je neko kriv, već je samo viši stepen sumnje – istakla je Jeckov i zapitala se šta će biti u situacijama kad pogrešna procena Agencije potencijalno nekome nanese znatnu štetu, jer dok telo kaznenog progona provede postupak i utvrdi da je sumnja neosnovana i odbaci kaznenu prijavu ili obustavi kazneni postupak, jer mogu proći meseci, pa i godine.

- Ko će odgovarati? Šta će u međuvremenu poljoprivrednici? Šta ćemo ako neko bude nevin, pa kasnije tuži Agenciju i traži kamate? – upitala je na kraju svog izlaganja Dragana Jeckov.