Zamenica šibensko-kninskog župana Anja Šimpraga:„I pored teškoća ima prostora za optimizam“

Intervju sa zamenicom šibensko-knisnkog župana iz redova pripadnika srpske zajednice.

zamenica šibensko kniskog župana iz redova pripadnika srpske zajednice

Kada je pre dve godine stupila na dužnost zamenice župana Šibensko-kninske županije iz redova pripadnika srpskog naroda Anja Šimpraga bila je svesna odgovornosti koja joj predstoji. Uspostaviti što bolju saradnju sa predstavnicima lokalnih i državnih vlasti, otvoreno razgovarati o problemima srpske zajednice i pronaći model kako pospešiti život u četiri opštine sa većinskim srpskim stanovništvom.

Kako ukratko ocenjujete ove dve godine koliko ste na mestu zamenice župana?

– U početku stvarno nije bilo lako, naročito zbog atmosfere u kojoj se desio moj izbor, ali sada mogu slobodno reći da se mnogo stvari ipak pomerilo na bolje. Tu prvenstveno mislim na bolju saradnju sa županijom, zatim saradnju županije sa našim srpskim opštinama, involvirani smo u sam rad županijskih ustanova gde imamo članove upravnih veća. Konačno smo počeli malo slobodnije da se otvaramo prema medijima i glasno se priča o problemima koje ima naša zajednica. Puno je nerešenih situacija zaostalih nakon rata, zatim nesređena infrastruktura, ali i projekata uz pomoć kojih možemo rešiti neke osnovne egzistencijalne probleme. Sve to traje, ništa ne može preko noći, ljudi na terenu ne mogu to sve videti u kratkom roku ali pred nama je još dug put i nadam se da će u naredne tri godine, koliko mi traje mandat, mnogo toga uspeti da se realizuje do kraja.

Puno je još posla pred nama

Koji su najveći problemi koji opterećuju ruralne krajeve ove županije?

– Najveći problem koji opterećuje županiju svakako je iseljavanje mladih, ali znamo da je slična situacija i u ostatku Hrvatske. Ono što se odvija na državnom nivou, neminovno se odražava i na lokalnom. To se posebno oseti u ruralnim krajevima, gde je stanovništvo većinom starije životne dobi, ljudi se ne vraćaju, a ono mladih što se odlučilo na taj korak doprinose samo u meri mogućnosti koje im se nude. Kada govorimo o aspektu opština koje se nalaze u samom zaleđu Šibensko-kninske županije, ljudi su tu navikli da preživljavaju baveći se poljoprivredom ili stočarstvom, na način na koji se to radilo i ranije. Moram reći da se u sve četiri naše opštine; Biskupija, Kistanje, Civljane i Ervenik, ipak nastoji uz pomoć različitih projekata i dostupnih fondova unaprediti kvalitet života, odnosno podići standard u odnosu na postojeći. I dalje imamo problem sa vodom, probleme sa strujom koje smo donekle rešili uz pomoć fonda za zaštitu životne sredine, ali i same županije, te su ljudima obezbeđena privremena rešenja u vidu solarnih panela, ali još je mnogo posla u rešavanju struje, vode i asfalta. Moram reći da se u opštini Ervenik, tačnije u selu Radučić, nakon godina i godina čekanja konačno radi na rešavanju vodovoda, a iskreno se nadam da je to samo početak i da će voda u dogledno vreme stići i u ostala sela. U opštini Biskupija, pored svih infrastrukturnih stvari koje su rešene, i dalje imamo selo Vrbnik koje nema gradsku vodu i još uvek se traži najbolje rešenje da se i to uskoro reši. U opštini Kistanje smo se najviše bavili strujom, tu smo našli privremeno rešenje u vidu solarnih panela, ali na tome ne sme stati jer ti ljudi zaslužuju da imaju struju kao što su je nekada imali. I na kraju, imamo i opštinu Civljane u kojoj nas muči manjak stanovništva, odnosno, tamo je uglavnom starija populacija, a za svaki potencijalni projekat traži se i gleda ekonomska isplativost.

Kako se vaša županija nosi sa brigom o starijim i nemoćnim osobama?

– Svaka srpska opština u Dalmaciji određeni deo sredstava u finansiranju odvaja upravo u tu svrhu. Putem javnih radova ostvaruju se sredstva pomoću kojih se zapošljavaju gerentodomaćice koje vode brigu o starijim i nemoćnim osobama; pružaju im pomoć u kući, donose lekove, odvoze ih kod doktora i rešavaju sve one poslove koje, stariji korisnici, sami nisu u mogućnosti obavljati. Isto tako, postoje registrovana udruženja kako na području Knina, Biskupije, pa i drugih opština koje, uz pomoć dostupnih fondova, crpe sredstva u rešavanju pomenutih problema. To je zaista osetljivo pitanje za svakog načelnika naših opština jer postoje brojni slučajevi starijnih osoba koje žive same, bolesne, o kojima nema ko da vodi brigu, a nakon njihove smrti, na žalost, još jedno domaćinstvo biva ugašeno. Tu ne možete očekivati tuđu pomoć već jednostavno morate naći način kako da svojim meštanima obezbedite pristojnu starost.

Stalno pozivamo ljude da se vraćaju

Kakva je situacija kada je u pitanju povratak stanovništva?

– I pored brojnih apela, značajniji povratak stanovništva stao je pre više od deceniju. Zbog ekonomske isplativosti i održivosti, to je još jedna prepreka u izvršenju zahteva u rešavanju infrastrukturnih problema u selima. O povratku se konstantno priča, iako je taj intezitet vremenom oslabio. Mi pozivamo, apelujemo na ljude da se vraćaju, nastojimo ostvariti najosnovnije uslove za to, ali dok ljudi sami ne shvate da ovde za njih opet ima života, i da postoje potencijali uz koje mogu osigurati egzistenciju, mi ćemo, nažalost, samo čekati. O pojedinačnim slučajevima mogu govoriti, ljudima koji su se vratili sa decom koja ovde idu u školu, onima koji se bave poljoprivredom, stočarstvom, koji imaju svoja privredna gazdinstva, ali i onima koji su našli posao u bolnici, trgovini ili nekadašnjoj fabrici vijaka u Kninu. Sve su to, većinom, ljudi koji su istinski želeli da se vrate pa su, uz određene napore i našli vid posla koji im osigurava egzistenciju, ali neki veći povratak stanovništva definitivno je stao pre više od deceniju ili deceniju i po. Oni koji dileme o povratku imaju još uvek, čekaju da im se za to stvore određeni uslovi, ali teško shvataju da se to, bez njihovog prisustva ne može jednostavno obezbediti. Naime, u selima gde nemate dovoljno stanovništva, ne možete tražiti da se realizuje vodovod, vrati struja ili više poradi na infrastrukturi, jer ono što je startna pozicija u ovo vreme, jeste da se za svaki projekat gleda i njegova ekonomska isplativost i održivost. Zato se, u takvim selima, prvo traže privremena rešenja, a brojnost stanovništva diktira naredne korake.

Da li se išta po tom pitanju promenilo nakon poslednjih lokalnih izbora?

– Nakon poslednjih lokalnih izbora u Kninu atmosfera je osetno drugačija. Dobra komunikacija i saradnja sa predstavnicima lokalnih vlasti omogućila je da se konačno realizuje povrat stanova jednom delu vlasnika stanarskih prava, otvorile su se nove mogućnosti zaposlenja, ali se više radi i na projektima ka evropskoj uniji koji bi pospešili boljitak života svima onima koji razmišljaju u pravcu samozaposlenja i ostanka. Znači, situacija u Kninu je, bar po stavu ovdašnjeg stanovništva, u kratkom roku osetno drugačija. Prošle godine izgrađene su dve nove zgrade u kojima je 36 srpskih porodica dobilo ključeve svojih stanova. Putem SNV-a i Zagreba i Komeserijata za izbeglice iz Beograda uspeli smo obezbediti po jedan element bele tehnike svakome od njih. Nakon sezone požara, koja nam je prošlo leto u velikim razmerama pričinila štetu, odobrena su sredstva za javne radove jedinicama lokalne samouprave, ali i samom gradu Kninu pa su ljudi koji su godinama evidentirani na Zavodu za zapošljavanje, konačno dobili mogućnost raditi za platu. Uz platu su im obezbeđeni i putni troškovi, i ja stvarno mogu reći da se zadovoljstvo tih ljudi zaista vidi kroz njihov angažman da se radovi odvijaju kako je to i predviđeno.

Severnu Dalmaciju posetio je pre izvesnog vremena i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara. Kakvi su rezultati njegove posete i kakva je uopšte saradnja između srpskih opština u Dalmaciji i Slavoniji, Sremu i Baranji?

– Dolazak predsednika Zajedničkog veća opština Srđana Jeremića u Dalmaciju, i poseta srpskim opštinama, otvorila je prostor za nove vidove saradnje sa opštinama u istočnoj Slavoniji, što do sada nije bio slučaj. Ovaj kraj Dalmacije do nedavno, bio je nekako zatvoren prema drugim sredinama. Dolaskom predsednika Zajedničkog veća opština u posetu Dalmaciju, počeli smo više komunicirati i otvorili se za saradnju ka slavonskim opštinama. Naši krajevi su različiti, ali njihova pomoć svakako nam je dobrodošla, u smislu da nam pomognu u projektima u kojima su daleko ispred nas. Tamo ima više stanovništva i samim tim su opštine u istočnoj Slavoniji u boljem položaju, ali nam je svakako potrebna njihova pomoć i saradnja kako bi pronašli neki model da i mi budemo napredniji u stvarima ka kojima, donedavno, možda nismo bili usmereni.

Znači, ima prostora za optimizam?

– Potencijala za ostanak i opstanak u Dalmaciji ima mnogo. Proizvodnja ekoloških proizvoda, turizam ili ulaganje u neki drugi vid samozaposlenja uz pomoć svih dostupnih fondova, samo su neke od mogućnosti čiji su kapaciteti još uvek nedovoljno iskorišćeni. U očuvanju identiteta, kulture i tradicije dalmatinskih Srba, doprineće i izgradnja Kulturnog centra u Kninu koji će, pored centra u Vukovaru, biti finansiran sredstvima pomoći predsednika matične države. Kulturne i verske manifestacije koje se obeležavaju tokom godine, sakralni objekti, vekovni hramovi, i oko tri stotine srpske dece školskog uzrasta u Kninu, najbolji su pokazatelji da života, vere i optimizma za opstanak ovih krajeva i srpskog naroda u njima, još uvek ima.

Komentariši