Zemlja čeka novi zakon, a seljaci čekaju zemlju

Poljoprivredno zemljište na područjima opština Markušica i Trpinja i dalje obrađuju bivše Agrokorove firme.

Poljoprivredno zemljište opština markušica trpinja poljoprivreda

Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet pre nekoliko godina, iako daje prednost porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, posebno osetljivim sektorima ove privredne grane, u praksi se ne provodi kako treba i kao takav verovatno će biti izmenjen.

Kao jedna od manjkavosti ovog zakona navode se prevelika ovlaštenja opštinskih načelnika, ali i pogodovanja velikim gigantima, pogotovo na području Slavonije odakle se narod masovno iseljava.

Jedna od lokalnih samouprava koja je u skladu sa ovim zakonom donela program raspolaganja poljoprivrednim zemljištem, raspisala i provela konkurs, ali do sad nije dobila nikakav odgovor od nagležnog ministarstva, jeste Opština Markušica.

– Mi smo 25. marta prošle godine doneli program o raspolaganju poljoprivrednim zemljištem da bi pre toga mesec dana taj program bio na javnom uvidu i niko nije uložio nikakav prigovor na program raspolaganja koji smo mi napravili. Potom smo 16. avgusta doneli odluku o raspisivanju konkursa – ističe načelnik Opštine Markušica Budimir Drača.

U programu raspolaganja doneta je odluka da maksimalna površina koju neko može da dobije je 25 hektara. Ukupno je bilo negde oko 1.300 hektara raspoloživog zemljišta od kojih je napravljeno 89 celina. Deset dana nakon toga raspisan je konkurs na koji se prijavilo 120 OPG-ova koji su ukupno podneli negde oko 4.200 zahteva za dodelu poljoprivrednog zemljišta.

– Sve je urađeno po zakonu, većina od prijavljenih je dobila zemlju, njih sedamdesetak, dok ostatak nije dobio jer su u samim prijavama napravili neke greške i propuste. Nakon toga odluke su poslane u Ministarstvo poljoprivrede krajem prošle godine i samo Ministarstvo ima rok za odgovor od mesec dana koji do sad još nismo dobili i svaki dan očekujemo njihov odgovor – napominje Drača.

Od ovih 1.300 hektara znatnu većinu od 1.068 hektara obrađivao je vinkovački PIK, firma u sastavu nekadašnjeg Agrokora. Prošle godine im je istekla koncesija tako da je i to zemljište ušlo u sam konkurs. Nezadovoljni provedenim konkursom radnici vinkovačkog PIK-a protestovali su ispred zgrade Vukovarsko-sremske županije u Vinkovcima u novembru prošle godine, a protest su predvodili Udruženje dobrovoljaca i veterana domovinskog rata i Klub PIK Vinkovci.

– Iako je sve bilo na javnom uvidu, oni kao dotadašnji korisnici uopšte se nisu prijavljivali niti davali bilo kakve komentare i primedbe, niti su podneli bilo kakvu dokumentaciju na konkursu. Uprkos tome oni su negodovali, ali po meni u pogrešno vreme, jer su svoje primedbe trebali da iznesu kad je sve to bilo na javnom uvidu. Sve je urađeno po zakonu i ne vidim da tu uopšte postoji razlog da se ne zadovolje poljoprivrednici sa naše opštine jer smo ispunili sve norme i izvršili sve obaveze – zaključuje Drača.

I dalje nerešena problematika poljoprivrednog zemljišta u opštini Trpinja

Poljoprivredno zemljište već duži niz godina otvoren je problem i na području Opštine Trpinja. Naime, još sredinom dvehiljaditih godina ova lokalna samouprava u dugogodišnji zakup od 50 godina dodelila je vukovarskom Vupiku više od hiljadu hektara, dok je ostatak od nešto više od 2.000 hektara takođe radila ova firma.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu programe raspolaganja državnim zemljištem donose jedinice lokalne samouprave. S obzirom na to da je Opština Trpinja program raspolaganja poljoprivrednim zemljištem 2018. godine donela nakon predviđenih rokova, program na području ove lokalne samouprave donosi po automatizmu nadležna županija, u ovom slučaju županija Vukovarsko-sremska.

Poljoprivredno zemljište opština markušica trpinja poljoprivreda skica

Županijski ogranak SDSS-a od ranije je uključen po ovom pitanju i davao je svoje predloge i sugestije i bio u razgovoru kako sa poljoprivrednim proizvođačima tako i sa predstavnicima županije.

– Mi kao predstavnici SDSS-a uvek smo se zalagali da se na jedinicama lokalne samouprave, nastanjenih pripadnicima naše zajednice, donose oni programi koji će omogućiti ostanak ljudi na tom području. Jasno mi je da ne postoji nekakav idealan model i iako stranke ne donose odluke mi dajemo neke sugestije i predloge. I tada i sada smo bili za kompromisno rešenje, da jedan deo zemlje dobiju porodična gazdinstva, a jedan deo da dobije Vupik. Znamo da nije lako ni jednostavno pronaći nekakav idealan model i ovaj naš predlog bio bi najoptimalnije rešenje u ovom trenutku. S obzirom na to da je to sad prešlo u nadležnost županije, mi smo i u razgovorima sa županom Božom Galićem sugerisali da i Županija vodi računa o ovim kriterijumima i da se donese neki pravedan model raspolaganja u interesu svih i da bi bilo dobro da se kontaktiraju i poljoprivredni proizvođači na području Opštine Trpinja okupljeni oko svog udruženja, da se vidi koje su stvarne potrebe i da se na temelju toga donese konačan program – istakao je predsednik županijskog odbora SDSS-a Dušan Jeckov.

Informacije po ovom pitanju tražili smo i iz same Vukovarsko-sremske županije i u telefonskim razgovorima sa pročelnikom za poljoprivredu Andrijom Matićem smo saznali tek da je i sama županija Vukovarsko-sremska podnela isti predlog kao i Opština Trpinja, odnosno da je maksimalna površina na koju neko može da konkuriše 2.000 hektara. Iz ove informacije se zaključuje da se i sa ovim predlogom pogoduje velikim poljoprivrednim subjektima, u ovom slučaju vukovarskom Vupiku, ranije u vlasništvu Agrokora, danas u vlasništvu Fortenova grupe.

Sa pročelnikom smo obavili nekoliko telefonskih razgovora, ali ništa više nismo uspeli da saznamo jer nas je upućivao na županijsku službu za odnose sa javnošću, a ovi opet na samog župana Božu Galića. Iako smo pisanim putem zatražili da sa pročelnikom obavimo razgovor po ovoj temi, u našu redakciju narednih desetak dana nije stigao nikakav odgovor.

Kako stvari stoje agonija se nastavlja i dalje pogotovo ako se uzme u obzir i najavljeno izglasavanje novog zakona o poljoprivrednom zemljištu, skori parlamentarni izbori te trenutna situacija sa svetskom pandemijom korona virusa. Sve to će usloviti prolongiranje primene ovog zakona. Do tada, po svemu sudeći, zemlju će na područjima ove dve opštine, orati stari orači, sa nešto izmenjenim nazivima svojih firmi, iza kojih stoji veliki gigant.

*Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Tu gdje živimo“ koji je podržao Fond za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije

Komentariši