Život i delo Mihajla Pupina predstavljeni u Vukovaru

Program pod nazivom „Šta je nama dao Pupin” održan 3. oktobra u Srpskom domu u Vukovaru u celosti je bio posvećen naučnom velikanu i humanisti Mihajlu Pupinu koji je svojim delima zadužio ne samo svoj srpski rod nego i ceo svet. U okviru programa najpre je u velikoj sali Srpskog doma otvorena izložba, a onda su posetioci imali priliku da čuju predavanje o Pupinovim naučnim dostignućima, njegovom životu i delu. Predavanje su održali direktor Regionalnog centra za talente iz Pančeva dr Dragoljub Cucić, te Svetislav Zakić, i Ljupka Morišan direktor i vodič Memorijalnog kompleksa „Mihajlo Idvorski Pupin” u Idvoru.

U uvodnom delu programa o radu Memorijalnog kompleksa „Mihajlo Idvorski Pupin” koji je od 1979. godine zaštićen kao spomenik kulture govorio je njegov direktor Svetislav Zakić.

- U sastavu našeg kompleksa su kuća Mihajla Pupina u Idvoru, Narodni dom kao Pupinova zadužbina, stara škola koju je naučnik pohađao i koja treba da postane Muzej Mihajla Pupina i još jedna zgrada koju predstavlja zgrada Doma kulture. Ja sam kratko pričao o tome kako je nastao sam Idvor i kako je krenula priča o Mihajlu Pupinu i koliko je on zadužio naš narod i naše selo – objašnjava Zakić.

Na pitanje iz naziva programa nije lako kratko odgovoriti, ali se u svom predavanju da da odgovor na njega potrudila Ljupka Morišan koja u Pupinovom Memorijalnom kompleksu radi kao vodič.

- Može se reći da nam je Pupin dao mnogo toga, najpre kroz nauku i kroz svoj patente uglavnom iz telefonije i telegrafije. Kroz svoj profesorski rad koji je trajao preko 40 godina, a predavao je na Univerzitetu Kolumbija, iznedrio je tri dobitnika Nobelove nagrade za fiziku kao njihov direktni mentor. Sa druge strane, Pupin je bio i naš najveći lobista koji je zahvaljujući svom uticaju i prijateljstvu sa tadašnjim američkim predsednikom Vudrovom Vilsonom uspeo da poništi granice koje su saveznici iscrtali nakon Prvog svetskog rata i iscrta nove na osnovu kojih je formirano Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca – rekla je Ljupka Morišan.

Uprkos Pupinovoj veličini današnje generacije Srba malo su upoznate sa njegovim delom i upravo ovakvi skupovi imaju zadatak da to osvetle i prenesu.

- Mislim da naši ljudi nisu dovoljno upoznati sa veličinom njegovog dela i mi danas radimo na tome da njegova autobiografska knjiga „Od pašnjaka do naučenjaka” uđe u školski sistem i da ta knjiga, kojoj ove godine obeležavamo stogodišnjicu od objavljivanja, zaživi kao redovna osnovnoškolska lektira. To je knjiga koja govori o jednom modelu života, kako je jedno malo seljače, od nepismenih roditelja i iz ničega, uspelo sa svojih deset prstiju, svojom snagom i voljom postigne znanje, uspeh, moć i bogatstvo. Država se tek u zadnjih petnaestak godina više trudi oko toga, a pre toga sve je bilo sporadično i stihijski – istakla je Morišan.

Od rođenog gubitnika do doktorata i Pulicera

Mihajlo Pupin bio je počasni konzul Kraljevine Srbije u Americi. Na to mesto imenovan je 1912. godine i tu je dužnost obavljao sve do 1920. godine, bio je veliki dobrotvor i mnogima je pomogao.

- Država pomaže talentovanu decu ali ja mislim da je to nedovoljno i da bi pomoć trebala biti mnogo intenzivnija i smislenija. Istina je i to da ni Pupin iza sebe nije imao nikoga, on je rođen kao gubitnik. I pored toga on je iz zabiti u kojoj je rođen, kao teška sirotinja, otišao u Pančevo, odatle u Prag a iz Praga u Ameriku i uspeo je da se sam sa tog dna podigne, da završi koledž, ode na najjači kurs matematike na Kembridžu gde je bio tri semestra, a odatle u Berlin kod fon Helmholca, najjačeg fizičara tog vremena, i doktorira – objašnjava direktor Regionalnog centra za talente iz Pančeva dr Dragoljub Cucić koji je publici predstavio knjigu „Od pašnjaka do naučenjaka” za koju je Pupin dobio Pulicerovu nagradu.

U nastavku programa publika je imala priliku da vidi monodramu „Pupin – istorija velikana“ inspirisanu naučnikovim životom koju je izveo glumac Fuad Tabučić.

Fuad Tabučić

- Na ideju za ovu dramsku predstavu došli smo pre nekoliko godina. Uradili smo je na osnovu njegove autobiografije. Za početak, pošto bi to trebalo da bude trilogija, napravili smo prvu koja govori o Pupinovom detinjstvu do njegovog dolaska u Ameriku. Priču je dramatizovala Ružica Vasić i to nije priča samo o Pupinu nego i o svima nama, koja govori da mladi treba da se bore za svoje snove, da imaju volju za odricanje i da shvate šta to znači žrtvovati se. Predstava je relativno mlada, postavili smo je prošle godine i izveo sam je dvadesetak puta. Kao i sve predstave koje nisu komercijalne i za širu publiku svima na prvu zvuči kao nešto dosadno, ali ja smatram da je baš zbog Pupina i vrednostima o kojima govori ona dobra, a zahvaljujući Ružici Vasić ima i vrlo pozitivan i povoljan rezultat – rekao je glumac uoči izlaska na scenu.

Pupinov najznačajniji pronalazak je induktivni kalem kojim je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja, ali je on pored toga objavio i oko 70 tehničkih članaka i izveštaja i 34 patenta.

Pored dosta zainteresovanih građana predavanje u Srpskom domu pratilo je i dosta đaka iz škola sa nastavom na srpskom jeziku i pismu.